Čitate knjigu:

BIBLIJA I NAUKA

MODEL POSLEPOTOPNE DEGENERACIJE

SADRŽAJ>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>

Mi ćemo obraditi samo jednu stvar, a to je model koji se može primeniti na mnoge osobine koje su degenerisale. A ovo pitanje je povezano sa pitanjem incesta.  Ja sam ovde pričao o nekim teološkim implikacijama izveštaja o potopu. One su vrlo značajne (teološke implikacije). Paleontolozi bi trebali da budu najveći vernici. Jer, kad oni vide kako je sahranjen taj prepotopni svet, oni bi trebalo posebno da se uozbilje nad Božjim opomenama, jer Bog će zaista suditi svetu. Pogledajte fosile, nemate veće groblje nego što je groblje prepotopnog sveta.  

Da li je pronađen neki fosil prepotopnog čoveka? Znate, evolucionisti smatraju da je geološki stub nastao u toku ogromne geološke istorije, i oni su prema sadržaju fosila to izdelili na prekambrijum, kambrijum... 

E sad, nađeni su ostaci ljudi na različitim mestima u ovom geološkom stubu. Poznati primer jeste sa ljudskim stopalima u istoj formaciji sa tragovima dinosaurusa, što po evolucionističkom, i svakom drugom modelu treba da znači da su živeli u isto vreme. To je nađeno u blizini reke Paluksi, u Teksasu, u Dolini Ruža. Ti tragovi su pronađeni 50-tih godina ovog veka.

 Ti tragovi su se postepeno brisali. Neki su te tragove slikali. Recimo, Harold Kofin ima u svojoj knjizi "Origine by design" odozgo slikan trag. Lepo se vidi da je to stopalo čoveka, imao je pet prstiju itd. Doduše, izgleda kao da je imao malo ravna stopala. 

Međutim, vremenom su se tragovi ovih prstiju brisali. To je otkriveno, iskopano, i onda se to brisalo. Jedan evolucionista je rekao: "Ako je ovo tačno, geolozi treba da postanu vozači kamiona." Znate, oni odmah daju krupne izjave. Zašto da oni postanu vozači kamiona? To samo znači da uniformizam nije tačan. A geologija ostaje. Jedno je geologija, a drugoje uniformizam. Jedno je evolucionistička koncepcija, a drugo je jedna nauka sama po sebi. Jedna nauka može sasvim lepo da egzistira bez da ima evolucionizma u sebi. U ostalom, gotovo sve nauke su rođene pre nego što se pojavio evolucionizam. 

I sada, kako protiče vreme od tog iskopavanja, sve više i više slika bledi, i manje se obraća pažnja.  

Međutim, u istoj toj formaciji su pronađeni i mlečni zubi nekog dečaka ili devojčice. Urađena je analiza tih zuba, znači, poprečni preseci, elektronska mikroskopija, i nedvosmisleno je pokazano da to zaista jesu mlečni zubi, deteta. 

A da vidite šta su evolucionisti rekli. Evolucionisti su rekli: "Imajući u obzir karakter tog istraživača, najverovatnije da je on taj zub doneo i poturio onde." Da li vidite u čemu je sad stvar. Prosto sad treba da napravite jedni televizijsku ekipu, i jednu ekipu paleontologa, i da bude direktno snimanje iskopavanja, preko satelita da gleda ceo svet, da bi nekog uverili. Ima indikacija da su pronađene lobanje čoveka po 70cm visoke, a zna se da je odnos između lobanje i ukupne visine 1:6. To znači da su 4,2 metra bili visoki ti ljudi. Te lobanje su po pravilu nestajale. Njihov trag se ne zna. Ima nekih naslućivanja gde su otprilike završile, ali tek predstojeća istraživanja treba da bace više svetla na to.  

Kreacionizam se dugo vremena borio sa time da napokon pokaže da dokazi evolucionizma nisu ispravni. Potrošilo se mnogo vremena oko toga. Ne može kreacionizam da se zamisli kao neka kabinetska nauka. Ne možemo mi samo da sedimo. Mi jesmo ovde prokritikovali navodne, kvazi dokaze evolucionizma, ali treba vršiti i istraživanja. Nije dovoljno prokritikovati suprotnu koncepciju, nego treba dati pozitivnu argumentaciju. Kreacionizam ima taj hendikep što je to mlada koncepcija, i što nema para za to. To samo entuzijasti rade. Samo dva kreacionistička instituta postoje u svetu. Jedan je Loma Linda Geoscience, a drugi je isto u San Dijegu, i to je "Institut za kreacionistička istraživanja". Tu su sve kreacionisti, nema evolucionista.  

Znate koliko tu treba para. Evo, recimo, jedan projekt: "Distribucija vrsta endemičnih rodova u odnosu na planinu Ararat." Znate koliki je to projekat? Koliko vam treba ekologa, sistematičara, taksonoma, paleontologa, genetičara da bi ste vi to uradili? A gde su pare? Ko će to da plati? Evolucioniste baš briga. Vi im dajete svoju decu, šaljete ih u njihove škole, oni kažu: "Baš vam hvala." 

Da se vratimo na pitanje "Modela poslepotopne degeneracije". Ovo pitanje je povezano sa pitanjem incesta ili inbridinga. Znači,  inbriding je kad se govori o parenju u srodstvu, a incest je kad se govori o braku u srodstvu. Znači, incest je inbriding kod čoveka.  Ljudi postavljaju pitanje: "Kako je Bog dozvolio da dođe do incesta, i to po Njegovoj zamisli, pre potopa, a posle potopa On izričito zabranjuje da se ljudi uzimaju u srodstvu?" I onda ateisti mudruju: "Kakav je to Bog, sam zamisli da se počne kroz incest, a posle izričito zabranjuje. Znači, On nije konzistentna ličnost, nije postojan." I onda, da ne razvijamo dalje, "ako je On takav kod toga, onda je takav i kod drugih stvari i tako dalje, i može se predomisliti, pa ono što je sad rekao da važi, sutra neće važiti."  

Zaista je dva puta u istoriji sveta došlo do incesta. Prvi put je do incesta došlo neposredno posle stvaranja sveta. Znači, po direktnoj Božjoj zamisli. Drugi put je došlo do braka u srodstvu posle potopa, zato što je malo ljudi htelo Boga i preživelo potop, i po prirodi stvari moralo je da dođe do braka u srodstvu.  

Ono što je karakteristično jeste, da incest pre potopa nije ostavljao nikakve posledice, i životni vek je bio negde oko hiljadu godina. Čak su deca iz braka u srodstvu živela duže nego Adam koji je izašao direktno iz Božjih ruku ili neposredno stvoren. Adam je živeo 930 godina, a Matusal je živeo 969 godina. Znači, dete iz incesta živelo je duže nego roditelj.  

A posle potopa, životni vek za 16 generacija drastično pada, eksponencijalno pada na negde oko 70 do 80 godina. Znači, za negde oko 10 puta pada životni vek ljudi posle potopa.  

Ono što je karakteristično jeste to, da Noje koji je začet i rođen pre potopa, i koji je živeo 600 godina pre potopa, živeo je još 350 godina posle potopa. Znači, živeo je ukupno 950 godina, uprkos činjenici da je živeo posle potopa. Noje je živeo više od Adama. To je vrlo karakteristično.  Znate kad ljudi kažu: "To se izmišlja, to su legende, bajke, to nije ništa." Ništa nije izmišljeno ovde. Noje je živeo 950 godina, više od onoga koji je izašao neposredno iz Božjih ruku, i koji je živeo samo u prepotopnom svetu. Tako se ne izmišlja. Podaci koji su izneti za dužinu životnog veka ljudi pre potopa, Noja i njegovih potomaka, zaista uključuje poznavanje genetike.

I još jedan fenomen je karakterističan, koji se više nikada nije pojavio u ljudskoj istoriji, a to je da su pojedini poslepotopni patrijarsi sahranjivali po 5 ili 6 generacija posle sebe. Recimo, Ever je sahranio Pelega, Rehu, Seruga, Nahora, Taru i Avrama. Znači, 6 generacija ispred sebe je on sahranio, zbog ovog eksponencijalnog pada. To se više nikad u istoriji nije ponovilo. 

Kad se Jakov pojavio pred faraonom, jeste li primetili šta on kaže: "Ja imam 130 godina, to nije ni nalik na godine mojih otaca." Neki kažu: "Taj opis života pre potopa je izmišljen, to su legende. Tek ozbiljnije mogu da shvatim ono što počinje od 11.glave pa na ovamo." A šta kaže Jakov koji nije u 11.glavi, nego u 43.glavi: "Ja imam 130 godina. To je sen od godina mojih predaka." 

I danas se to ponavlja, ali mnogo ređe, da stariji sahranjuju mlađe po jednu generaciju, oni koji su živeli zdravijim životom, koji su živeli, figurativno da kažemo, "na proji" sahranjuju one koji žive na mesu.  A posle potopa imamo da otac sahranjuje sinove, unuke, praunuke, čukununuke itd. Zašto je došlo do toga? Kako to da incest nema negativnih efekata pre potopa, a posle potopa ima dramatične posledice? 

Pre potopa oni su bili zaštićeni, uglavnom, od svih štetnih uticaja, tako da su sve mutacije koje su oni zadobijali u svom životu, uglavnom otpadale na spontane mutacije (spontane mutacije nastaju spontano, zato što proces prepisivanja genetične informacije nije apsolutno savršen). Nije bilo indukovanih mutacija.  

Posle potopa, razni faktori, recimo: kosmičko zračenje, promenjena je ishrana, kvalitet. Pazite, nije samo meso, nego i bilje nije više toliko kvalitetno. Sve, više nije kvalitetno kao što je bilo pre potopa. Nije isto da li neka biljka raste pored autoputa ili raste na Zlatiboru.

Kvalitet zemljišta se promenio, vegetacija, sve se to izmenjalo. I sada, tačno po zakonima genetike, jedna generacija akumulira mutacije, direktni efekat se ne vidi na njoj, ali se efekat ispoljava u narednoj generaciji zato što oni stupaju u brak u srodstvu. Recimo Noje, on je nasledio fantastičnu genetičku strukturu, to je toliko naučan izveštaj da je Noje živeo toliko zato što je on nasledio fantastičnu genetičku strukturu koja se uspešno odupirala novonastaloj situaciji i novim uticajima. 

Noje je nasledio fantastičnu genetičku strukturu, i on je prispeo u nove uslove, ali on ne trpi reperkusije. Njegov organizam je bio sposoban da otkloni većinu grešaka koje su nastajale.  

Da bi smo razumeli šta se desilo posle potopa, mi ćemo morati malo da se bavimo genetikom. Da je Noje živeo 610 godina, to bi bila najnenaučnija Biblijska tvrdnja. Ali, on je živeo više od Adama.  

Da bi smo razumeli kako funkcioniše inbriding, moramo da naučimo šta su to genetička opterećenja. Genetička opterećenja su skup svih mutacija koja postoje kod jedinki jedne populacije. A populaciju čine jedinke iste vrste koje su povezane srodničkim ili reproduktivnim vezama.  

Da objasnimo šta su to mutacije. Evo recimo, uzećemo mutaciju nekog gena koji je vezan za X hromozom. Čovek ima 23 para hromozoma, ali ćemo zanemariti ova 22, i uzećemo primer neke mutacije na jednom, X hromozomu. Ženski pol je XX i on može da daje potomstvu samo X hromozom, a muški pol je XY i on može da da i X i Y hromozom, i u stvari, muški pol determiniše pol deteta. To sad treba objasniti nekim našim, recimo, Crnogorcima. Jer vidite, ženski pol ne može ništa drugo da da osim X hromozoma. Ako otac daje X hromozom, nastaje devojčica, a ako otac daje Y hromozom, nastaje dečak.  Svi dečaci dobijaju X hromozom od svojih majki, tako da majke prenose hemofiliju, daltonizam, sve bolesti koje su vezane za X hromozom, ako one same nose genetičko opterećenje.

 Ako dođe do oštećenja, mutacije nekog gena na X hromozomu, i to je majka, ti hromozomi segregiraju, razdvajaju, i ona daje jajne ćelije koja nosi X koje je ispravno, i jajne ćelije sa X koje je mutirano. A kakva je majka? Majka je zdrava zato što ona na drugom X hromozomu ima gen koji konpenzira efekat mutacije.  

I sada, otac je zdrav. Kakve on daje mogućnosti? Daje X koji je normalan i daje Y koji je takođe normalan. I sada, sve njegove devojčice kakve su? Zdrave. A dečaci? Jedna polovina je zdrava, a jedna polovina je bolesna (ako se Y od oca spoji sa zdravim X od majke biće zdrav, a ako se spoji sa bolesnim X od majke biće bolestan). Zato je mnogo više dečaka sa naslednom hemofilijom. Teško ćete da nađete neku devojčicu koja ima naslednu hemofiliju. 

Kad uzmemo jednog pretka koji ima neku mutaciju, ona se prenosi u narednu generaciju, na njegove potomke. Ako potomci ulaze u brak u srodstvu, enormno se povećava šansa da se ista mutacija na istom mestu poklopi u takozvano "homozigotno stanje". Ako je to vitalan gen, to dete neće ni da se rodi, a ako je neki drugi gen, rodiće se dete sa malformacijom. Ovo samo da vidimo da genetika nije priča. Genetika je zakonitost, matematička zakonitost.  

Verovatnoća po kojoj izračunavamo broj gena koji se poklapaju se dobija po sledećoj formuli: (1/2) na n-ti stepen, gde n predstavlja stepen srodstva. Ako uzmemo, recimo, 6.stepen srodstva, koji je dozvoljen kod nas, koliko će se poklopiti gena? 1/64. Znači, jedna šezdesetčetvrtina gena će se poklopiti u homozigotno stanje. A ako čovek ima negde oko 100 hiljada gena, a mi ćemo uzeti realnu pretpostavku - 64 hiljade gena, koliko će se onda gena poklopiti? Poklopiće se 1.000 gena. A možda i preko hiljadu gena se poklapa u braku roditelja koji su u 6.stepenu srodstva. Dovoljno je da samo jedan od njih bude mutiran na isti način kod oba roditelja, ako je to vitalan gen, neće se dete ni roditi. A katolici dozvoljavaju i 4.stepen srodstva.  

A vidite zašto je došlo do efekta posle potopa? Zato što je bio još izraženiji stepen srodstva. Bilo je manje mutacija, ali još izraženiji stepen srodstva i pada životni vek.  

Dakle, da sumiramo. Pre potopa vodeni omotač je perfektno štitio našu planetu od štetnih uticaja iz kosmosa. Mutabilnost je bila mnogo manja (samo spontane mutacije). Tome je doprinosila i zdrava ishrana. Tlo je bilo kvalitetno, hrana je bila zdrava. Potopom je sve poremećeno. Pao je vodeni omotač, tlo je bilo ispremetano. Sve je pretumbano. Mutabilnost se povećala.  

Međutim, nisu samo te mutacije koje su sada bile indukovane novonastalim okolnostima uticale na nagli pad životnog veka, nego i činjenica da su preživeli ljudi morali da ulaze u brak u srodstvu. Jer, posle potopa bilo ih je samo osmoro. Ni svih osmoro nisu bili reproduktivno sposobni. Prema tome, stepen srodstva je bio vrlo izražen. Životni vek je pao dramatično - za 16 generacija. 

Ovde imamo jednu teološku poruku. Što manje ljudi hoće Boga, sve su dramatičnije posledice. Da je 100 ljudi htelo Boga, došlo bi to pada životnog veka, ali bi taj pad bio blaži. Da je 10⁶  ljudi htelo Boga pad bi bio još blaži, a da je 10⁹ ljudi htelo Boga, ne bi ni bilo potopa. Dakle, vredi se truditi da što više ljudi hoće Boga i sve ono što On nudi čoveku, jer će nam tako i na ovoj Zemlji biti bolje. 

A zašto se ustalio pad životnog veka? Zašto nije nastavio i dalje da pada? Zato što se, sa jedne strane, broj ljudi namnožio, populacija je porasla, stepen inbridinga opada, a sa druge strane saturisani su, zasićeni su nevitalni geni. Znači, bili su u velikoj meri zasićeni nevitalni geni, a čim se pređe na vitalne gene - ne rađaju se, oni se eliminišu.  

Koji su to vitalni geni? Oni se na engleskom zovu "house-kipping gens" ili na našem "geni čuvari kuće". To su esencijalni ili vitalni geni.  

Recimo, najvitalniji gen jeste gen za DNK polimerazu. Drugi esencijalni gen je gen za RNK polimerazu. Šta ovi geni određuju? Prvi određuje da se umnožava, replikuje genetička informacija, a drugi da se prepisuje genetička informacija. Onda, geni za ribozome, itd.  

Jasno je sada zašto je Bog mogao da predvidi, želeo da predvidi da ovako počne, jer nema nikakvih posledica. Oni nemaju genetičko opterećenje (sinovi i kćeri Adama i Eve). Eventualno, sa našeg stajališta, oni su imali neko psihološko opterećenje. Ali, očigledno da oni to nisu imali. Oni su to drugačije doživljavali.

 A posle potopa Bog izričito zabranjuje incest. I kako čovek degeneriše, i kako se mutacije sve više i više akumuliraju, Božje zabrane treba sve više i više pooštravati. Znači, danas bi bio bezbedan brak između dve nasumično uzete jedinke. I zato je dobro što dolazi do tolikih migracija u savremenom svetu. Onaj tamo crnac se ženi sa Engleskinjom. On nosi genetička opterećenja, ali kolika je verovatnoća da su mutacije pogodile iste gene kod nekog crnca u Africi i kod neke belkinje u Engleskoj? Verovatnoća je minimalna. Zato svi kažu: "Melezi su tako dobri."

Najprisutniji incest jeste u ostrvskim populacijama. Kad pogledamo kontinentalnu i ostrvsku populaciju, i kad analiziramo učestalost genetičkih obolenja, mnogostruko su više izražena za ostrvsku populaciju nego za kontinentalnu populaciju.  

Tako kod nas, kod Crnogoraca, oni tačno, po 22 kolena unazad znaju ko je kome rod. To je vrlo važno. Oni nisu učili genetiku, ali to znaju. Ostrvske populacije ne postoje samo u tom geografskom smislu, nego postoje ostrvske populacije, da tako kažemo, i u populacionom smislu, a one se formiraju iz više razloga: ekonomskih, religijskih, etničkih (na primer, nacionalna manjina u Jugoslaviji zbog jezika formira ostvrsku populaciju, i uzimaju se između sebe), pa i ličnih. Religijski razlozi su isto tako prisutni. Ako pripadaju jednoj verskoj zajednici, neće da se mešaju sa drugom. Recimo: amiši, dankeri. Isto što važi za ostrvsku populaciju u tom geografskom smislu, isto važi i za ove druge ostrvske populacije. Oni su populacija u populaciji.

Sledeće pitanje jeste:

 NASTANAK LJUDSKIH RASA>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>