Čitate knjigu:

BIBLIJA I NAUKA

"SVI SMO MI OD ISTE KRVI"

SADRŽAJ>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>

Biblijska je tvrdnja da su svi ljudi od iste krvi. Postoji za sada negde oko 35 sistema krvnih grupa. Jedan od njih jeste "ABO sistem krvih grupa". Drugi, recimo, jeste "Rh sistem". Sve zavisi koji se antigeni i antitela posmatraju. Mi ćemo ovde analizirati samo ABO sistem.

Postoje takozvana "crvena krvna zrnca". Nisu to nikakva "zrnca", to su crvene krvne ćelije. U "ABO sistemu" razlikujemo A krvnu grupu, B krvnu grupu, AB krvnu grupu i 0 (nultu) krvnu grupu (koja može da se obeležava i sa H).

Kao i sve ćelije, krvne ćelije imaju membranu, koja predstavlja dvoslojni lipid u kojem su uronjeni proteini. Znate kako izgleda membrana ćelije? Ona izgleda kao kad bi mogli da zamislite dva polja žita u polju. Zamislite žito u polju, i kako se lelujaju klasovi. Isto tako je i ovaj dvoslojni lipid. Ali to su kao dva polja okrenuta jedan prema drugom, i to se talasa, a unutra kao da trče neke životinje. Tako isto i proteini se kreću u tom dvoslojnom lipidu.  

Neki od tih proteina u membrani mi ćemo označiti kao "nosač" ili "protein nosač antigenske komponente". I sada, A krvna grupa ima na svom nosaču, ono što je najrelevantnije, šećer A.(sl.10)

sl.10

B krvna grupa takođe ima taj "protein nosač" i šećer B. Znači, prva ćelija sadrži A gen čiji produkt jeste enzim koji "nakačinje" ovaj šećer  A. Znači, u ćeliji mora da postoji gen A, i on kodira enzim koji nakačinje na nosač šećer A.  Kod B ćelije postoji gen B koji kodira protein ili enzim B, koji nakačinje na nosač šećer B.  

Pazite, ovo se dešava dok još ćelija ima jedro. Znate da crvene krvne ćelije nemaju jedro. Iz koštane srži se diferenciraju sve krvne ćelije. Druge ne gube jedro, samo crvene krvne ćelije gube jedro.  

AB krvna grupa ima na svojoj membrani i šećer A i šećer B (sl.11), tako da početna ćelija ima i gen A i gen B, tako da ima informaciju za oba enzima. 

sl.11

A nulta krvna grupa ima samo nosač i ima svoj gen koji ne produkuje nikakav enzim. Da li je sada jasno zašto ne možemo bez provere da dajemo krv.  

Nulta krvna grupa je univerzalni davalac, zato što ona sadrži samo komponentu koju sadrže sve druge krvne grupe. I tako nosioci svih drugih krvnih grupa krv nosioca nulte krvne grupe ne doživljavaju kao strano telo.  

Ako ste vi nosilac A krvne grupe, a daju vam B krvnu grupu, to je kao da su vam dali bakterije, jer vi to doživljavate kao strano telo.  AB krvna grupa je univerzalni primalac, jer ona ima i antigen A i antigen B (A/B).  

Zašto je važno da o ovome pričamo? Jedan moj kolega je studirao medicinu. I mi smo tako pričali o Bogu, i kaže on: "Ma kakvi, piše u Bibliji da smo svi nastali od jedne krvi. To ti možeš da pričaš bakama i dekama." Nećete verovati, on je tog dana slušao na predavanju o ABO krvnom sistemu. Zamislite, toga dana,i njemu je bilo jasno. 

Onaj koji želi da propoveda bakama i dekama, oni mu nikad neće postaviti tako pitanje. Ali, da li vi znate šta znači "ateistički um"? On ne čita Bibliju da pronađe Boga, nego da joj nađe manu.  

Kako se nasleđuju krvne grupe? Krvne grupe se nasleđuju tako, što su A i B krvna grupa dominantne u odnosu na nultu, a A i B su kodominantne. Ovo je čista logika.  

Ako imamo oca koji je A, a majka 0, dete će biti A, zato što ima gen koji nakačinje šećer A. A ako imamo od oca B, a od majke 0, dete će biti B. Znači, A i B su dominantne, dominiraju u odnosu na 0.

 A ako imamo A/B, dobijamo AB krvnu grupu, jer imamo gen koji kači šećer A i gen koji kači šećer B. Nijedan od tih gena nije dominantan jedan u odnosu na drugi.  

Zahvaljujući metodologiji genetičkog inženjeringa klonirani su geni koji determinišu grupe u ABO krvnom sistemu, i pročitane su sekvence, znači, pročitano je ono što piše u njima.  

Pročitan je gen A, i kada se pogleda gen koji je prisutan u nultoj krvnoj grupi, vidi se da je došlo do delecije. Šta znači deletirati? Imamo, na primer niz ABCDEF, i sad, ako skinete D, vi ste deletirali. I sad imate ABCEF. Znači, iskrojili, izvadili, to se stručno kaže "deletirati".  

Znači, viđeno je da je došlo do delecije jednog G (guanina). (Inače, imamo Adenin, Guanin, Timin, Citozin.) To G je u kodonu za 86 aminokiselinu. (Kodoni imaju po tri "slova".) Inače, ovaj gen ima 354 kodona. (Kodoni determinišu aminokiseline.) Ako hoćete precizno, to je 258. nukleotid ("slovo") i on je deletiran, izbačen.

Dakle, kad pogledamo A gen i nulti gen, oni su svuda isti (isti nukleotidi - "slova"), a samo na 258. mestu postoji delecija nultog u odnosu na A.  

Zbog toga dolazi do promene čitanja. Jer, pošto se čitaju po tri nukleotida, dolazi do promene u dešifrovanju genetičke informacije, tako da mi od 86. aminokiseline imamo različite aminokiseline koje se ugrađuju u protein, determinisan genom za nultu krvnu grupu, tako da će se formirati "stop-kodon" i neće doći do formiranja enzima za nakačinjanje šećera. 

Kad se pogleda B krvna grupa u onosu na A krvnu grupu, vide se 4 razlike na nukleotidskom nivou. Te razlike su pozicionirane na 523. nukleotidu (175. aminokiselina u proteinskom lancu), gde je C promenjeno u G, zatim na 700. nukleotidu (234. A.K.) gde je G promenjeno u A, na 793 nukleotidu (265. A.K.) gde je C promenjeno u A, i na 800. nukleotidu (267. A.K.) gde je G promenjeno u C. (Slika 12)

Sl.12 

Ove četiri razlike ne dovode do stvaranja "stop kodona", i vrši se celokupno prevođenje genetičke informacije u protein.  Kod A gena imamo enzim A, zato što je to celokupan protein determinisan genom A. Kod B imamo takođe celokupan protein, ali on sada ne prepoznaje šećer A, nego prepoznaje šećer B, i zato njega kači. A nulta krvna grupa nema taj protein, nego ima abortivan, i on je nefunkcionalan.  Dakle, B krvna grupa ima izmenu u odnosu na A, ali je on opet celi protein, tako da može da bude funkcionalan. U nultoj krvnoj grupi imamo deleciju, znači gubitak jednog nukleotida, i zato ulećemo u kodone koji su pomereni.  Recimo, ATG ACG CGG. Ako se deletira na prvom kodonu G, biće AT ACG CGG, i umesto da se u proteinski lanac ugrađuje aminokiselina kodirana ATG kodonom, ugrađuje se aminokiselina kodirana kodonom ATA. Znači, dođe do pomeranja i onda imamo drugi smisao, i zbog toga se, kasnije, duž nukleotidne sekvence, formira stop kodon.  Ali, kako da znamo koja je krvna grupa ishodna? Kako da znamo da li je A od B, ili B od A.  

Da bi smo odredili koja je krvna grupa ishodna, treba samo da pogledamo kakvo je stanje u nultoj krvnoj grupi, u odnosu na razliku između A i B. Ako je u nultoj isto kao u B, onda je B ishodna. A ako je u nultoj isto kao u A, onda je A ishodna.  

I mi sada gledamo šta je na 573. u nultoj. Ako je C onda je A krvna grupa, a ako je G onda je B. Na 700. u nultoj je G, na 793. je C, i na 800. je G. Tako je  očigledno da sve krvne grupe u ABO krvnom sistemu potiču od A krvne grupe.  

Dakle, ono što je Biblija rekla u 1.veku, to je nauka otkrila u 20.veku. Zaista se sve krvne grupe ABO sistema mogu izvesti iz A krvne grupe. Dakle, prema raspoloživim podacima, mi možmo da tvrdimo da je ishodna krvna grupa A.

  sada nešto što je značajno za praktični život, jer teolozi neće samo propovedati, nego će i praktično živeti ili davati savete u vezi sa praktičnim. Često ljudi pitaju: "Šta je to Rh faktor?", pa da ukratko objasnimo. 

Rh+ ima Rh antigen, a Rh- nema Rh antigen. Isto je kao i kod ABO krvnog sistema.  

Kako se oni nasleđuju? Rh+ je dominantno u odnosu na Rh-. To nije važno za majke koje su Rh+, jer ako je njen genotip Rh+/Rh- i uda se za muškarca koji je Rh+/Rh- (znači, on je fenotipski Rh+), ako dete bude bilo Rh+ (Rh+/Rh+ ili Rh+/Rh-) ili Rh- (Rh-/Rh-) neće biti problema prilikom porođaja.  Ali, ako je majka Rh- (Rh-/Rh-), ona sa muškarcem koji je Rh+, koji ima iste alele na oba hromozoma (Rh+/Rh+), obavezno dobija Rh+ dete. Ali, ako je otac Rh+ sa različitim alelima (Rh+/Rh-), onda može da dobije i jedno i drugo dete, i Rh+ i Rh-. Za ženu koja je Rh- idealan je muškarac Rh-. Muškarac nulte krvne grupe i Rh- je "duša od čoveka". On je univerzalni davalac krvi, nema problema za pol.

 Ako je majka Rh-, a dete u utrobi Rh+, dete postaje strano telo u organizmu majke, i krva majke stvara antitela. Međutim, da bi se dete rodilo stvaraju se danas antitela na antitela. Na antitela od majke naprave se antitela (može od zeca, kunića). I onda, majka proizvodi antitela u odnosu na svoj plod, ali se serumom ubace antitela na ta antitela. Tako je danas moguće da i Rh- majke rađaju Rh+ decu.

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>