Čitate knjigu:

BIBLIJA I NAUKA

DARVINIZAM

SADRŽAJ>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>

Da bismo razumeli pojam darvinizma, moramo malo nešto i da kažemo o Čarlsu Darvinu. To je toliko značajna ličnost, čije je delo frapantno uticalo na kraj 19. i 20. vek, da svako ko pretenduje da bude iole intelektualac trebao bi barem malo da se pozabavi sa životnom istorijom samog Čarlsa Darvina. 

Čarls Darvin je rođen u bogatoj engleskoj porodici, koja je po tradicija bila lekarska. Znači, i njegov deda i njegov otac bili su lekari. U svojoj mladosti Čarls Darvin se ni po čemu nije isticao, tako da se i sam njegov otac jadao na njegovo ponašanje i na njegov učinak.  

Pod pritiskom tradicije svoje porodice, upisao je medicinu i počeo je da studira. Međutim, on nikako sebe nije mogao da vidi kao nekog lekara. A u to vreme je u Engleskoj bilo velikih debata oko "vivi sekcije" (sekciranja živih organizama). Znate, u Engleskoj stalno imate neke debate.

 I tad se Darvin prvi put istakao, oko tog pitanja vivi sekcije. On je zagovarao da treba vršiti vivi sekcije zato što ipak doprinosi napretku. Jer, bolje je da sekciramo miševe, nego da sekciramo ljude. I on je rekao da "engleska aristokratija je humana dok ne dođe u pitanje njihov omiljeni hobi" (lov).

 Znači, oni su protiv vivi sekcije, skočili su na vivi sekciju, a jure tamo i ubijaju u lovu. Čemu služi ubijanje u lovu? Vivi sekcija nečemu služi, da vi vidite da srce ima pretkomore, komore... To ima neku svrhu,

to ima neki cilj, a čemu služi lov? A ti koji su lovili i progonili životinje su toliko viknuli. I danas imate isto to, antisajentističke pokrete. To je ponekad toliko bez veze. Ne znaju šta je gen, a govore protiv genetskog inženjeringa. 

Tada se Darvin prvi put istakao. Zaista medicina nije njega mogla da osvoji. I onda je on, verovatno na razočaranje svoga oca, upisao teologiju. Zašto je Darvin upisao teologiju, tu ima različitih dilema. Najverovatnije da je samog Darvina vrlo kopkalo pitanje besmislenog bola, patnje nevinih.  

Ipak je on bio veliki um. Mi možemo da pričamo šta god hoćemo, ali neko da napiše knjigu koja će da se proda za jedan dan, celokupno izdanje, to će teško da se ponovi u budućnosti. "Poreklo vrsta" koje je Darvin napisao 1859. godine, svo izdanje od oko 1250 primeraka rasprodato je za jedan dan.  

Njega je strašno mučio taj problem patnje i boli. I on je upisao teologiju i diplomirao. Dakle, nije samo upisao i studirao, nego je i diplomirao teologiju. A u isto vreme se družio sa prirodnjacima, koji su ga uveli u znanja prirodnih nauka.

 I onda je, baš negde u to vreme, Engleska pripremala jednu naučno-istraživačku ekspediciju koja će obići svet. To je bilo vrlo važno zato što se u to vreme industrija naglo razvijala u Engleskoj. To je bilo 30-tih, 40-godina 19.veka. I, onda su oni hteli da ispitaju još neke delove sveta, i ta znanja su trebala da služe trgovačkoj mornarici. A pored toga, trebao je da se istraži i živi svet, da se prikupe podaci o živom svetu, na tim još nepoznatim geografskim širinama. I tako je Darvin, zahvaljujući određenim poznanstvima, bio primljen da učestvuje u toj ekspediciji koja je trajala od 1931.-1936. 

Darvin se na tom putu upoznao sa nekim činjenicama za koje nikako ne bi saznao da je sedeo kod svoje kuće u Engleskoj. Recimo, on je primetio da postoji kontinuirano variranje kod predstavnika određenih vrsta kako se putuje po ostrvima po Tihom okeanu. On je video da su vrste slične, ali da postoje razlike među njima.  

Zatim je primetio da postoji izuzetna sličnost, ali ipak razlika između fosilnih i sada živećih krezubica (Edentata). Tako da je Darvin počeo da sumnja u fiksizam, u apsolutnu nepromenljivost vrsta - koncept koji su zagovarali tadašnji kreacionisti.  

Znači, u to vreme ste imali jedan ekstrem: "Vrste su onakve kakve ih je Bog stvorio, bez obzira što se sredina menja." Dakle, bez obzira što dolazi do promena u spoljnoj sredini, vrste ostaju konstantne, fiksirane,  nepromenljive. "Kakve ih je Bog stvorio, takve ih mi danas vidimo." 

Darvin je počeo u to da sumnja. Kada je došao u Englesku, počeo je da se zanima za veštačku selekciju, pa se onda upoznao sa rezultatima koje su postigli selekcionari. 

I još jedna je stvar kod njega značajna - upoznavanje sa delom Tomasa Maltusa "O principima populacije".  

Na osnovu svih ovih činioca, Darvin je koncipirao svoju teoriju evolucije, gde je glavni mehanizam u nastanku evolutivnih novina "prirodna selekcija", i 1859. godine on je publikovao svoje delo "Poreklo vrsta" prirodnim odabiranjem. I da ne ponavljamo, ta knjiga je rasprodata za jedan dan. 

To se ne dešava često. Neke stvari se dešavaju, možda, samo jednom u istoriji ljudskog roda. Jednom je jedan rat prestao zato što je jedan čovek gladovao. I to se samo jednom desilo u istoriji. Kad je Gandi gladovao, prestao je jedan rat.  

Zamislite da izađe u novinama da ja gladujem zato što ratuju Srbi i Muslimani u Bosni. Ne može svako da gladuje. Samo ljudi koji već nešto jesu, njihova glad ima smisla za druge ljude. Ali stvarno, možete misliti koja je to ličnost. Kad njegovi lekari objave da on gladuje, da prestane jedan rat. Zato što su oni znali ko je on. Kad on kaže da gladuje, to se zna da on gladuje, da ne laže. I da on ne gladuje iz nekog formalizma, nego zato što je zainteresovan istinski za njih. A kad to znaju i Muslimani i Hinduisti, prestaje rat. To je samo jednom bilo. Ali, to je ličnost koja menja istoriju. 

A jel znate da je Gandi rekao: "Hristos da, ali hrišćanstvo ne." Razmislimo o tome. 

Kako je Darvin došao do svog koncepta prirodne selekcije? Obično se kaže da je Darvin do principa prirodne selekcije došao na osnovu tri činjenice i dve dedukcije.  

1. ČINJENICA: Biološke vrste imaju potencijal za geometrijsko povećanje svojih jedinki. To se ogleda u činjenici da svaki roditeljski par daje mnoštvo potomaka. Brojnost potomaka, bar na početnim stupnjevima njihovog razvića, je uvek veća (a kod nekih vrsta enormno veća) od brojnosti roditeljske generacije. 

2. ČINJENICA jeste ta, da uprkos spomenutoj tendenciji, brojnost jedinki u prirodi ostaje relativno konstantan. To ne treba apsolutizovati. U prirodi postoje vrste čija brojnost raste, a i obratno. I tamo gde vrsta raste u brojnosti, taj rast je manji od potencijalnog. Kod nekih vrsta sigurno u ogromnoj stopi manje ima potomaka nego što je potencijal. 

Iz ove dve činjenice Darvin je izvukao: DEDUKCIJU, a to je: da postoji borba za opstanak, zato što rast broja jedinki bilo koje vrste je eksponencijalan, a resursi sredine nemaju taj rast. Pa prema tome, za ograničene resurse sredine (hrana, prostor...) konkuriše mnogo veći broj jedinki nego što sredina može da podrži, pa prema tome, po prirodi stvari postoji borba za opstanak. 

3. ČINJENICA koja je njega uputila na zaključak da postoji prirodna selekcija, jeste postojanje individualne varijabilnosti u populacijama jedinki. I na osnovu treće činjenice u prve dedukcije, zaključio je da postoji prirodna selekcija.  

Pošto u prirodi postoji kompeticija za ograničene resurse, odnosno, pošto postoji borba za opstanak, i pošto se jedinke iste vrste međusobno razlikuju (individualna varijabilnost pripadnika iste vrste), neke varijante će u toj opštoj i često oštroj konkurenciji imati prednost u preživljavanju i razmnožavanju. 

Nema selekcije bez varijabilnosti. Mora postojati individualna varijabilnost da bi bilo selekcije, ili kako se to popularno kaže: "Individualna varijabilnost u populaciji jedinki iste vrste je "hrana za selekciju". Moraju postojati varijante da bi vi selektirali.  

Na osnovu ove treće činjenice i prve dedukcije Darvin je, dakle, izveo svoj princip prirodne selekcije.  Po Darvinu prirodna selekcija je osnovni mehanizam evolucije, ali je on zagovarao

i druge mehanizme, kao što je nasleđivanje stečenih promena, usmereni efekat sredine... Ali svi ovi mehanizmi stoje u senci njegovog otkrića prirodne selekcije. Mada se danas sve više i više pojavljuje autora koji ističu da je princip prirodne selekcije postojao i pre samoga Darvina.  

I na taj način je, ustvari, Darvin uspeo da objasni problem ljudske patnje i bola. Zašto postoji bol?

Zato što postoji nemilosrdna borba jedinki za opstanak. I u toj opštoj borbi svih protiv svih, slabiji stradaju, a prilagođeniji opstaju i umnožavaju se. Prema tome, ni sama bol nije potpuno besmislena jer evolutivni procesi dovode do nečeg novog, naprednijeg. Napredak, evolutivni uspon života (od amebe do čoveka), je praćen neizmernim bolom i nebrojenim propadanjima, ali, na kraju krajeva, to ne bi trebalo da izgleda krajnje besmisleno.

 Darvin se u velikoj meri mučio da objasni mehanizme kako nastaje promenljivost. Danas se to za tili čas objasni. Mi smo to objašnjavali kod "ljudskih rasa". Darvin se mučio da objasni kako nastaje varijabilnost u populaciji, jer tad se nije znala genetika. I onda se on prilično mučio, dao je tu teoriju po kojoj je pokušao da objasni nastanak individualnih razlika, ali je genetika posle pokazala da takav koncept nije tačan. A genetika je počela da se razvija sa radovima Mendela. Mendel je svoj rad objavio 1845. godine. Važno je zapaziti da se obično ističe, da je evoluciona teorija unapredila biologiju. Pod uticajem evolucione teorije koja se tada forsirala, Mendelov rad niko nije primetio. Bila je samo evolucija, uporedna anatomija, uporedna embriologija, i gotovo niko nije primetio Mendelov rad.  I tek 1900. godine su dvojica genetičara otkrila "Mendelove zakone", ono što je Mendel već otkrio. I tada je genetika počela da se razvija. Prvi korak je, dakle, učinio Mendel, a onda je polaganim koracima od 1900. godine počela da se razvija genetika. Posle 2. svetskog rata, dok se u Evropi ratovalo, američki genetičari su radili. Kad je 1953.godine otkrivena struktura DNK, onda je počela revolucija u genetici.  

Sledeće pitanje jeste: 

 PRIRODNA SELEKCIJA>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>