< Sadržaj

1. Poglavlje >

Predgovor

PORUKA ČITAOCU

Savršenstvo! “Gotovo da nema izraza u svetim spisima koji je izazvao veće negodovanje od ovog. Reč savršen je nešto što mnogi ne mogu da otrpe. 'Gade' se na sam zvuk te reči.” [1]

Iako su te reči Džona Veslija bile stavljane na papir pre više od dva veka, one se i danas potvrđuju. Pojam savršenstva polarizovao je ljude kroz istoriju. Ljude kao pojedince, kako se čini, on ili privlači ili odbija.

Nažalost, polarizacija u pogledu savršenstva uticala je i na mnoge druge aspekte Božjeg dela spasenja ljudi i u ljudima. Jedna od velikih tragedija hrišćanske istorije je u tome što je Božji plan spasenja postao bojište za zaraćene teološke grupe. Sama ta borba pokazatelj je koliko smo mi ljudi stvarno izgubljeni.

Farisejski vodič u savršenu svetost: istraživanje o grehu i spasenju, knjiga je koja se rve s nekim od najvećih i najvažnijih tema hrišćanskog bitisanja. Za razliku od knjiga koje se bave ovim ili onim aspektom spasenja, ova čini pokušaj obuhvatanja širokog spektra i sveopšte teme o tome šta Bog čini u ljudima. Ona, stoga, ne teži opsežnom izlaganju bilo koje od pojedinačnih tema.

Izvan svojih okvira, knjiga Farisejski vodič nastoji i da ukaže na međusobnu povezanost elemenata spasenja. Polazna teza knjige je da različite definicije greha vode u različite pristupe “dostizanja” pravednosti. Ona tvrdi da je najveća greška preovladavajućeg farisejskog stava u Hristovo vreme bila njihova definicija greha. Pogrešna definicija odvela je fariseje u beskorisne (čak destruktivne) definicije pravednosti i savršenstva. Nažalost, taj problem i iz njega proistekla zbrka uopšte nisu nestali s farisejima prvog veka. On je i danas “živ i zdrav“.

Adventisti nisu razočarali u raspravama i debatama o tome kako se ljudi spasavaju. Neki su stavljali težište na ljudske napore, posvećenje, i nešto kao bezgrešno savršenstvo; drugi su tvrdili kako je spasenje u osnovu stvar forenzičkog opravdanja i da se ljudsko posvećenje, putem zamene, postiže Hristovim savršenim životom; a drugi su, omalovažavajući ljudske napore, indirektno govorili kako “Isus obavlja ceo posao” — da je naš zadatak da se, pošto smo prihvatili Isusa, “lepo smestimo” i uživamo u putovanju.

Kao kod većine mojih knjiga, podstrek za ovu knjigu bilo je moje lično iskustvo. Tokom proteklih trideset godina, u različitim prilikama propovedao sam na temu dva od gornjih pristupa, “flertujući”  s trećim, da bih na kraju otkrio da su svi oni potpuno neadekvatni. Tako je došlo do ovog pokušaja razumevanja jednog tako složenog predmeta.

Još od mog obraćenja iz agnosticizma, 1961. godine, borio sam se sa značenjem pojma biti spasen — sa onim šta Bog može da učini za nas i u nama. Stoga je ova knjiga u određenom smislu proizvod mog ličnog iskustva. Ona je, osim toga, plod nebrojenih susreta s ljudima u atmosferi življenja hrišćanskim životom, naučnih studija i biografskih podsećanja na tu temu. Ništa u mome životu nije važnije nego kako da budem ispravan pred Bogom i kako da budem spreman da uživam u Njegovom carstvu ljubavi, kako u sadašnjosti tako i u svetu koji dolazi.

Otuda je ova knjiga, Farisejski vodič u savršenu svetost, nešto više od knjige o apstraktnoj teologiji. Teologija u najboljem slučaju ne samo što hrani um nego i služi kao vodič u svakodnevnom životu. Teologija koja ne može da se nosi s krizama i izazovima svakodnevnog života potpuno je neupotrebljiva. Što se tiče ideja iznetih u ovom istraživanju, ne samo što će prosvetliti um mojih čitalaca nego će im pružiti i uvid u silinu i dinamiku svakodnevne borbe kojoj su izloženi ljudi koji žive u svetu greha.

Ova knjiga je vrhunac onoga što su donela tri rada koji su joj prethodili. Knjige From 1888 to Apostasy: The Case of A. T. Jones (1987) (Od 1888. do otpada: slučaj A. T. Džounsa) i Angry Saints: Tensions and Possibilities in the Adventist Struggle Over Righteousness by Faith (1989) (Gnevni sveti: Tenzije i mogućnosti adventističke borbe oko predmeta opravdanja verom) bavile su se određenim aspektima Božjeg plana spasenja u istoriji adventizma. S druge strane, knjiga My Gripe With God: A Study of Divine Justice and the Problem of the Cross (1990) (Moja žalba Bogu: Istraživanje o Božjoj pravdi i problemu krsta), počela je tu temu teološki da obrađuje. Knjiga je u središtu pažnje imala ono što je Bog učinio za nas, dok se ova sadašnja naglašeno bavi delom koje Bog vrši u nama.

Knjigu Farisejski vodič najteže je bilo pisati od svih mojih knjiga, i to iz više razloga. Uprkos iskušenju da izbegnem teške teme sadržane u knjizi, trudio sam se da se sa svakom od njih nosim odgovorno. Jasno je, nema knjige koja bi sasvim tačno, pravedno prikazala dubinu i složenost plana spasenja. Dok se nama ovde pruža preimućstvo da otpočnemo ovakvo proučavanje, proces razumevanja bogatstva Božjeg delovanja nastaviće se kroz beskrajne vekove večnosti.

Ima nešto što me je tokom mojih istraživanja za ovu knjigu posebno iznenadilo, a to je mera usaglašenosti među hrišćanima različitog vaspitanja i obrazovanja u pogledu bitnih elemenata onoga što, u svom slavnom delu spasenja, Bog čini za ljude i u ljudima. I sami adventisti naizgled suprotnih stavova bili su, opšte uzev, saglasni, kad su bili pritisnuti da se izjasne o “teškim pitanjima“ teorije i života. Najveći deo “rata” unutar hrišćanske zajednice odnosi se na pitanje — gde izvršiti razgraničenja i kako definisati faze i reči.

Iako je kod mene taj problem izazvao obeshrabrenje, on istovremeno pruža i nadu, s obzirom na to da je među hrišćanima prisutno neuporedivo više zajedničkih polazišta, kada je reč o tom predmetu, nego što sam u početku bio svestan. Kako je moje istraživanje napredovalo, sve više sam uviđao koliko su mudre reči anglikanskog biskupa J. C. Rajla, koji je napisao: “Poslednji dan će pokazati ko je u pravu, a ko nije” što se tiče načina na koji shvatamo svetost. “U međuvremenu, potpuno sam uveren da ispoljavanjem gorčine i hladnoće prema onima kojima savest ne dozvoljava da sarađuju s nama, otkrivamo sebe kao velike neznalice u pogledu istinske svetosti.”[2]

Želeo bih nešto da prozborim i o stilu izlaganja. U ovoj knjizi stavio sam na probu komplikovani “brak” između popularnog stila i preciznosti naučnog izlaganja. Proizvod je nešto poput kompromisa kojim će, kako se nadam, čitalac biti poučen, a i stvoriti odgovorniji odnos prema dubljim zahtevima predmeta.

Uglavnom sam se trudio da pišem jasnim, širokim potezima, kojima se teme jevanđelja prikazuju vrlo uočljivo i kao deo jedne jedinstvene celine. Dodao bih i to da se 8. i 9. glava adventističkim pitanjima bave naglašenije nego ostatak knjige. Tim pitanjima posvetio sam više prostora zato što su figurirala kao centralne tačke u adventističkim raspravama i eshatologiji.

Ideja za naslov knjige potekla je od knjige Vilijama Koulmena, Pharisee's Guide to Total Holiness (Farisejski vodič u apsolutnu svetost).[3] Iako su naslovi tih dvaju dela slični, njihovi sadržaji i pristupi drastično se razlikuju. Deo vrednih zapažanja na u vezi s ovim predmetom potekao je iz razgovora sa A. L. Hadsonom, Dejvidom Dafijem i drugim “saputnicima” na području adventističke soteriologije.

Dodatne izraze blagodarnosti uputio bih Marvinu Muru, čoveku koji je knjigu vodio u izdavačkom procesu, dok naročitu zahvalnost dugujem Raulu Diderenu, Atiliju Djupertiju i Robertu Olsonu koji su čitali rukopis u celini, kao i Robertu Džonsonu koji je čitao prvo poglavlje. Svrha njihove kritike i sugestija bila je da rukopis učine preciznijim. Knjiga je bolja zahvaljujući njihovom doprinosu, a mogla bi biti još snažnija da sam poslušao sve njihove preporuke.

Iskreno se nadam da će Farisejski vodič u savršenu svetost poslužiti na blagoslov svojim čitaocima u njihovom nastojanju da svoj život žive “u Hristu”.