| < 12 Poglavlje | Sadržaj |
Proučavajući
Bibliju, mnogi ljudi prekidaju baš u trenutku kad se nađu na ivici
najplodonosnije faze svojih nastojanja. Zaključujem da najviše dobijam u
trenutku kad sam praktično završio neposredno bavljenje knjigom. Tada mogu da
sednem, neometen neznanjem o stvarnom toku priče ili dokazima i da razmišljam o
iskustvu kao celini.
Ne
ostavljaj sada knjigu Izlazak! Upravo si završio ulaganje najveće količine
vremena u razmišljanje o “drveću” u knjizi. Sada zastani i smireno razmišljaj o
“šumi”. Neka se sada ideje i saznanja koji su “skakutali” po tvome mozgu,
“prestroje” i zauzmu oblik koji se može definisati. Dopusti da te obuzmu poruka
i smisao knjige, i neka obuhvate tvoje biće. Neka se njena poruka usadi u tvoju
psihu. Odvoj vreme u kojem ćeš osetiti i doživeti knjigu Izlazak. To će istinski
postati deo tvog života.
l
Ulaženje u Reč
Sedi
na neko tiho mesto gde, neprekidan i neometan, možeš dvadeset ili trideset
minuta tiho da razmišljaš o knjizi Izlazak. Razmišljajući, odgovori na sledeća
pitanja:
1. Kada
bi me neko pitao šta sam dobio od knjige Izlazak, što je od koristi za moj život
danas, šta bih rekao? Kada bih im rekao da treba da proučavaju tu knjigu, koji
razlog bih naveo?
2. Kakve
mi je pouke o Bogu pružila knjiga? Šta sam saznao o Izrailju? O ljudskoj
prirodi? O spasenju? O obožavanju Boga i molitvi? O sopstvenom duhovnom
putovanju? O misiji, mom zadatku kao vernika i zadatku
Crkve?
3. Ako
bi o knjizi Izlazak trebalo da održim pouku u razredu Subotne škole ili
propoved, šta bih propovedao, šta bih iznosio ljudima? Zašto je ta tema na
istaknutom mestu u mojim mislima?
4. Koji
je moj najomiljeniji tekst u knjizi Izlazak? Zašto sam izdvojio taj tekst? Šta
on znači meni lično?
l
Istraživanje Reči
Ne
bi bilo pošteno kada bih tražio od tebe da tiho razmišljaš o ovoj knjizi, a da
to ne učinim i sâm! Mnogo sam razmišljao o poukama knjige, živeći svakodnevno s
njom tokom ove poslednje godine, pa mi je stečeno iskustvo donelo mnogo radosti.
Rezimirao sam ono što je za mene bilo najvažnije. Dogodilo se da tačaka ima
tačno deset.
1. Veliki
deo njene vrednosti potiče od činjenice da je knjiga Izlazak u obliku
priče.
Iako sadrži zakone i obrede, srž knjige je njen narativni okvir, što je dobro.
Priče ne samo što su za većinu ljudi zanimljivije od filozofije ili teorije nego
služe i kao pomoćno sredstvo za memorisanje. Pouke knjige možemo pamtiti zato
što nam dolaze u obliku priča.
Priče objedinjuju mnogo
činjenica i olakšavaju nam posmatranje slike kao celine. Milost, zakon,
bogosluženje, obred i svetilište mogu se posmatrati prirodno, u njihovom
pravilnom odnosu, zato što ih priča međusobno povezuje. A i kako je to silna
priča!
Najprirodnije mi je da
razmišljam kako bi naša biblijska proučavanja, propovedi i teološki udžbenici
neuporedivo jasnije prenosili svoje poruke da dolaze u obliku priče, zato što
priče zadržavaju interesovanje, izlažu sadržaje na praktičan način i čine da se
pouke lako pamte. Zašto je tako mnogo priča u Bibliji, a tako malo priča u našem
poučavanju? Možda bi bilo dobro pokušati da se vratimo idealu knjige
Izlazak.
Knjiga Izlazak i Poslanica
Rimljanima su najistaknutije knjige o spasenju u Starom, odnosno, Novom zavetu.
Smatram da će većina čitalaca zaključiti da je priča knjige Izlazak živopisnija
i jednostavnija za praćenje nego dokazi i rasprava u Poslanici Rimljanima, a
razlog je to što je prva knjiga u vidu priče.
2. Suština
spasenja je Božja prisutnost. Počevši
da istražujem knjigu Izlazak, primetio sam da Božju prisutnost mnogi vide kao
značajnu temu knjige. Međutim, snaga i prožimajuće dejstvo te teme postali su mi
zaista bliski tek kad sam proučavao knjigu.
U
sklopu više predmeta koje predajem borio sam se s definicijom religije. Koji je
najbolji i Bibliji najbliži način za definisanje pojma religije? U očima mnogih
ljudi religija je nešto što se odnosi na doktrine i verovanja. Za druge, ona je
pitanje ispravne etike. Proučavanje knjige Izlazak uverilo me je da je najbolja
definicija religije — težiti ka Božjoj prisutnosti i doživljavati
je.
To
mi je istinski postalo jasno prilikom proučavanja događaja sa zlatnim teletom, u
delu teksta od 32. do 34. glave. Izrailj je nateran da pije vodu spaljenog i u
prah pretvorenog zlatnog teleta. Podnosi ubijanje tri hiljade ljudi od ruke
Levita. Na narod dolaze pošasti. Ništa od toga ne uznemirava Izrailj niti ga
dovodi do pokajanja. Međutim, kada Bog kaže da neće ići s narodom u Hanan,
Izrailjci padaju u duboku žalost i skidaju sa sebe sav nakit. Mogu da podnesu
sve, samo ne da Bog ne bude prisutan!
Taj
predmet takođe je kristalno jasno prikazan u tački koja je vrhunac knjige.
Završeno svetilište ispunjava se Božjom slavom i prisutnošću. Jahve boravi usred
svog naroda. Izgleda nam kao da je to ono ka čemu se kretala cela knjiga.
Kako
su dosadne, suve i apstraktne mnoge od naših definicija i načina shvatanja
religije u svetlosti ovog pogleda na religiju! Ako je Bog prisutan, sve drugo se
može rešiti — sve drugo pada u drugi plan. Kako prikazujem religiju drugim
ljudima? Zašto nam izgleda da su ljudi tako često nezainteresovani? Može biti da
sam propustio nešto od onog suštinskog i pravog!
3. Boga
moramo razumeti u Njegovom odnosu prema ljudima. Iako
je Bog — Bog, a ne samo neko proslavljeno ljudsko biće, knjiga Izlazak ga
predstavlja kao Onoga koji je u bliskoj vezi s ljudskim stvorenjima. On odgovara
na njihove zahteve i molitve i sluša njihove očajne vapaje. On je žalostan zbog
njihovih greha i prestupa, dok ga njihovo pokajanje pokreće da ponovo razmotri
svoje ranije odluke.
Mnogi
od Božjih postupaka, prikazanih u knjizi Izlazak veoma uznemiruju filozofski
nastrojene teologe. Kako može da se naljuti, razgnevi taj milostivi i pun
ljubavi Bog? Zašto jedan sveznajući Bog, odgovarajući na molitvu, menja
mišljenje? Kako može Bog koji prašta — da kažnjava?
Odgovor
ponuđen u knjizi Izlazak sugeriše da se to događa u kontekstu Božje svesne
odluke da iskuje bliske odnose s ljudima. Kada se oni menjaju, On biva
podstaknut da odgovori. Bog je dinamična strana odnosa koji se stalno
razvijaju.
Ideja
da je Bog neka nepokretna sila sasvim sigurno je strana knjizi Izlazak. Radosna
vest za grešna ljudska bića jeste da Bog traga za osmišljenim oblicima
udruživanja s ljudima. On s ljudima sklapa zavete ili sporazume, živi po njima i
angažuje se na njihovom očuvanju. On to nastavlja i danas!
4. Knjiga
Izlazak i dalje je pravo sredstvo za usmeno propovedanje jevanđelja,
evangelizam, misionski rad i obnavljanje Crkve.
Iznenadio sam se, videći koliko je Bog zainteresovan da se glas o Njemu odnese
drugim narodima. Znao sam da je Njemu bilo stalo do naroda izvan Izrailja, na
osnovu onoga što je rekao na drugim mestima. Međutim, prijatno sam se iznenadio
videći koliko je Njemu i Mojsiju bilo stalo do onoga kako na Njega gledaju
Egipćani i drugi narodi. I u samoj ovoj knjizi, čija je osnovna tema spasenje
Izrailja, Bog jasno izražava svoj konačni cilj, a to je da ga upoznaju svi
narodi.
Verujem,
takođe, u univerzalnu primenjivost paradigme iz knjige Izlazak o četiri faze
kojima se narod spasava i dovodi u položaj Božjeg naroda. Bog uvek (1) vidi
zlostavljanje, (2) angažuje se da spase, (3) sklapa zavet i (4) živi u sredini
svog naroda. Kad god održavamo serije predavanja/ evangelizacije, obavljamo
misionarske aktivnosti u više kultura, među onima koji nisu znali za Boga, ili
pokušavamo da pokrenemo proces duhovne obnove u svojim crkvama, moramo se
vratiti pomenutoj paradigmi, pozivajući ljude da postanu deo Božjega naroda.
Paradigma knjige Izlazak uvek je način na koji Bog stvara narod. Obrazac je
primenjiv na kulture svih vremena i svih krajeva.
5. Obožavanje
Boga/ bogosluženje i pesme koje ga prate, proslave u svetilištu, praznici i
obredi imaju centralno mesto u zajednici Božjeg naroda! Nema
sumnje, bogosluženje, obožavanje Boga je naročito istaknuto u knjizi Izlazak.
Ako bismo uzeli dvanaest glava posvećenih predmetu svetilišta i njegove gradnje
i njima dodali sve tekstove koji se odnose na pesmu, na izrailjske praznike i
svečanosti i ako bismo samo izbrojali bogoslužbene odgovore naroda, dobili bismo
gotovo polovinu knjige Izlazak.
Obožavanje
je zaboravljeni biser u Protestantskoj crkvi uopšte a, smatram, posebno u
Adventističkoj crkvi. Obožavanje je prirodni odgovor čovekov na Božju prisutnost
i delovanje. Izostajanje obožavanja može ili da bude znak odsustva poznavanja
pravilnog odgovora Bogu ili jednostavno nedostatak Božje prisutnosti. I jedno i
drugo veoma je opasno za Božji narod. Nama je potrebno da ponovo naglasimo
obožavanje Boga u crkvi. I još bolje, potreban nam je obnovljeni osećaj Božje
prisutnosti u crkvi, osećaj koji će voditi obožavanju.
Knjiga
Izlazak može da nas pouči mnogo čemu u vezi sa centralnom ulogom bogosluženja,
kao i s praktičnom primenom bogosluženja. Želim da te ohrabrim da proučavaš
knjigu Izlazak iz tog ugla, a da onda ono što naučiš primeniš u svom životu i
životu svoje crkve.
6. Dinamično,
pošteno rukovođenje od presudnog je značaja za Božji narod. U
knjizi Izlazak fascinirao me je Mojsijev život. Posle proučavanja knjige
pripremio sam seriju predavanja o Mojsiju, kao ilustraciju božanskih principa
rukovođenja. Gde bi bio Izrailj bez Mojsija i njegovog brata
Arona?
Moja
generacija, koja je ispit zrelosti polagala 1960-tih godina, bila je sklona
nepoverenju prema vodećim ličnostima i stoga nije težila rukovodećim položajima,
mestima na kojima je naša pomoć bila zapravo veoma potrebna. Smatram da je
današnja crkva ometena zbog odsustva dinamičkog, poštenog vođstva. Nama su
potrebni predani učenici koji prihvataju Božji poziv na preuzimanje teškog
zadatka vođenja Božjeg naroda. Mojsijev život bi, u pripremi za takvu ulogu,
trebalo da služi kao trajni izvor uputstava i nadahnuća.
Ono
što me u vezi s Mojsijevim rukovođenjem posebno privlači je Mojsijevo poštenje i
poštenje knjige Izlazak što se tiče njegovih grešaka i propusta. Sve njegove
mane su vidljive. Ipak, uprkos tim manama, Mojsije je toliko predan svom
narodu da je voljan da njegovo ime bude izbrisano iz knjige života, ako će to
značiti njihovo spasenje. Daj nam, Bože, danas takve
vođe!
7. Nas
i danas vodi jasna, sveobuhvatna logika organizacije Izlaska. Pre
izvesnog vremena ukratko sam govorio o natkulturnoj prirodi procesa u četiri
faze nastajanja Božjeg naroda, procesa koji nalazimo u knjizi Izlazak. U to
vreme sam to smeštao u kontekst misije. Sada se vraćam na tu temu i proučavam i
ispitujem je s drugačijeg aspekta — teološkog i
psihološkog.
Uveren
sam više nego ikada do sada da je četvorofazni proces (1) uviđanja problema,
potrebe ili greha, posle čega je došlo (2) Božje milostivo izbavljenje, koje je
vodilo ka (3) sklapanju sporazuma ili zaveta, u kojem su sadržana uputstva za
narod i što se konačno sve zajedno slilo u (4) obožavanje i stvarnu prisutnost —
istinit u veoma univerzalnom smislu, i teološki i psihološki. Taj proces ljudi moraju razumeti i
poštovati, kako bi stekli istinski odnos s Bogom i/ili bili mentalno
zdravi.
Prva
faza je neophodna zato što, ako ljudi ne prepoznaju (i priznaju) svoju potrebu
ili svoj greh, neće nastati želja za Božjim izbavljenjem ili spasenjem. Nadaleko
poznati proces u dvanaest faza, prvi put upotrebljen u organizaciji “Anonimnih
alkoholičara”, počinje na istoj poziciji: uviđanje bespomoćnosti, naočigled
tiranije kakvu donosi alkoholičarska zavisnost. Ako nema priznavanja/
prepoznavanja neke od vrsta egipatskog ropstva, neće biti ni težnje za
slobodom. Da bi se moglo preduzeti lečenje neke bolesti, bolest se mora
dijagnostikovati.
Druga
faza je trenutak kada Bog ulazi “na scenu” da izbavlja. Egipatsko robovanje
savladano je samo zahvaljujući Božjoj sili. Nijedan Izrailjac nije mogao da
tvrdi da je to učinio on sâm, ili bilo ko drugi. Izbavljenje se dogodilo na
takav način da je svaki pojedinac tačno znao odakle je došlo spasenje. I prava
teologija i prava psihologija vide da pomoć dolazi spolja. Mi se izbavljamo
zahvaljujući milostivom delovanju nekoga drugog, spolja.
Treća
faza upućuje na odnos i obaveze koji proističu iz izbavljenja. Odnos donosi
obaveze, dok disciplina nastaje na tlu doživljenog izbavljenja. Izbavljena osoba
mora da uspostavi odnos sa svojim Spasiteljem; odnos koji se rukovodi principom.
U takvom slučaju, obe strane mogu znati šta se očekuje i tada može nastati
rastenje.
Četvrta
faza upućuje na kulminaciju procesa. Kad je odnos poprimio konačan oblik i kad
su donete ozbiljne odluke, izbavitelj ostaje s onima koje je izbavio. Stvara se
plan za stalnu prisutnost i stalan odnos. Bog živi s ljudima. Nove spone koje su
nastale u izbavljenju poprimaju trajan karakter i tada se uspostavljaju obredi
proslavljanja tog odnosa.
U
tom procesu red ima presudnu ulogu.
Faze moraju ići tim redosledom. Niko ne želi izbavljenje, ako za njim ne
oseća potrebu. Pozivi na zavet i disciplinu ne daju smisao pre izbavljenja.
Prisutnost nije stvarnost bez zaveta. Ako je prisutan poremećaj odnosa,
moramo se vratiti na mesto u sekvenci koje nismo shvatili i doživeli i početi da
stvari dovodimo u red kod te tačke. Taj redosled i red su isti oni koje koriste
Isus i Novi zavet. Dobili su ih iz knjige Izlazak!
Nikada
nemoj zaboraviti taj redosled — istina, logika i sila. To je Božji način
izbavljanja.
8. Osveženi
smo i poučeni poštenjem s kojim knjiga Izlazak izlaže svoju priču.
U
Izlasku niko nije savršen — osim Boga Jahve. Mojsije je silni vođa koji je
spreman da se žrtvuje za svoj narod, ali on iznosi i pritužbe, pa njegova vera
povremeno pada. Aron dobro obavlja svoj posao u Egiptu, ali ono što je radio pod
gorom Sinaj, u vezi sa zlatnim
teletom, nema opravdanja.
Izrailjski
narod se muči s verom i vernošću gotovo do kraja knjige. Počev od grčeva i
patnji u Egiptu i straha na obali Crvenog Mora, pa do zlatnog teleta pod
Sinajem, sigurno možemo da se čudimo zašto ih je Bog izabrao! Ipak, oni na kraju
postaju Njegov izabrani narod.
U
doba kada su prikrivanje i zataškavanje poprimili obeležja epidemije, ovo
poštenje u odnosu na Božji narod i njegove vođe pravo je osveženje. To poštenje
nam zapravo pomaže da se uživimo u situaciju i počnemo verovati da nas Bog možda
želi za svoj narod, uprkos našim problemima. Pri takvom poštenju, pravi izvor
sile se brže dovodi u prvi plan; uspesi mogu voditi slavljenju Boga, a ne uzdizanju i proslavljanju
čoveka. Ovo učenje knjige Izlazak i za nas može biti
korisno.
9. Božja
blizina u knjizi Izlazak impresivna je i poučna. Bog
je u knjizi Izlazak, nema sumnje, glavna ličnost. On, Jahve, Gospod Izrailja i
istorije, neprestano je aktivan. Ponekad ga nalazimo iza kulisa, gde menja srca
i blagosilja ljude, dok je u drugim prilikama izraženo vidljiv, u grmu koji gori
i dimu, u ognju i grmljavini na gori.
O svim načinima na koje se
Bog otkriva u knjizi Izlazak mogli bismo načiniti dug, zanimljiv spisak. On kao
da je svuda i u svemu, na veoma opipljive, stvarne načine. Izlazak je knjiga o
Bogu koji je vrlo neposredan.
Stalno
se borim s ovim predmetom. Da li je to bilo tako u periodu knjige Izlazak samo
zato što je to bilo posebno vreme u svetoj istoriji? Da li je Bog prikazan na
način kako je prikazan zato što je izrailjska kultura naglašeno verovala da On
deluje na takav način, pa je Mojsije samo nacrtao sliku na način kako ju je
nacrtao? Zašto je, kako nam izgleda, danas tako malo ljudi koji ga doživljavaju
na takav način?
Nisam
siguran u odgovore na sva ova pitanja, ali sve jače počinjem da verujem da smo
veliki deo postojećeg problema zapravo — mi i naša kultura. Verujem da Bog želi da nam
bude bliži i da bude aktivniji među nama, ali mi smo se toliko navikli na
Njegovu odsutnost da ne znamo kako da težimo Njegovoj blizini i delovanju, kako
da ih doživljavamo i očekujemo. Dobro bi bilo da pitamo sebe koliko verujemo u
Božju prisutnost, koliko je očekujemo ili koliko je
želimo.
10. Knjiga
Izlazak je stvorila u meni obnovljenu veru u silu i značaj molitve.
Moj
omiljeni tekst u knjizi je 33,12-23. U tom tekstu Mojsije, u razgovoru s Bogom
(molitva) traži da upozna Boga i da Bog bude s njim i njegovim narodom,
Izrailjem. Odgovarajući na Mojsijevu molbu, Bog milostivo kaže: “Ići ću s
njima.” Mojsije potom traži da vidi Božju slavu. Bog ponovo odgovara i kaže da
će učiniti da pored njega prođe sve Njegovo dobro. Posle toga
sledi veličanstveni prikaz onog što je obećano.
Razume
se, ovo nije jedino mesto gde čitamo da se događa tako nešto. Od početnog,
uvodnog iskustva kod zapaljenog grma u knjizi Izlazak do priče koja opisuje
Mojsijevo lice koje zrači slavom na kraju 34. glave Izlaska, knjiga je puna
priča o Mojsiju kako razgovara s Bogom. Zar te priče ne bi trebalo nečemu da nas
pouče?
Vrlo
često sam “jeftino prodavao” molitvu i pretpostavljao da nema mogućnosti za
odgovor, uslišenje. Nameravam da se često vraćam na knjigu Izlazak i čitam o
Mojsijevim razgovorima s Bogom. Oni me nadahnjuju duhom stvarne razmene s Bogom,
razmene koja na silne načine menja život i situacije. Hoću da iz prve ruke
saznam, vidim da (ili je to možda — “da li”?) Bog i danas deluje na takav način.
Ukratko, želeo bih da savladam veštinu molitve i razgovora s Bogom kako je činio
Mojsije, ili da bar saznam da li to i danas može da se
dogodi!
Siguran
sam, budući da si prošao ceo put kroz knjigu Izlazak, da si u njoj video mnogo
onoga što ja nisam video. Jedna od
najvećih radosti koje mogu nastati na tlu proučavanja Biblije je otkrivanje
novih saznanja koja ti je doneo Gospodnji Duh. Neguj ta saznanja i često
ozbiljno razmišljaj o njima. Govori drugima šta si saznao i naučio. Pouke će ti
tada postati još jasnije.
Iznad
svega, nemoj prestati da proučavaš i čitaš knjigu Izlazak. Sada, kada knjigu
bolje razumeš, dobijaćeš i više od
nje ako se s vremena na vreme vraćaš, da je obnavljaš i razmišljaš o
njoj.
Moja je molitva za tebe da ti ovo putovanje u svet Božje Reči toliko obuzme srce, da ćeš osećati neprestanu žeđ, da sve više i više slušaš ono što On govori. Ta žeđ će učiniti da sve više i više piješ vode života i tada ćeš se promeniti, i ti i tvoj svet.