Poglavlje 70.

Ova glava zasnovana je na ***Mateju 25,31-46.

»JEDNOME OD OVE MOJE NAJMANJE BRAĆE«

»A kad dođe sin čovečij u slavi svojoj i svi sveti anđeli s njime, onda će sesti na prestolu slave svoje. I sabraće se pred njim svi narodi i razlučiće ih između sebe.« Ovako je Hristos na Maslinskoj gori svojim učenicima opisao prizor velikog sudnjeg dana. Istaknuo je da će se odluka ovog suda doneti na osnovi jedne pojedinosti. Kad se narodi budu okupili pred Njim postojaće samo dve grupe ljudi, a njihova večna sudbina biće određena onim što su učinili ili zanemarili da učine za Njega u ličnosti siromašnih i napaćenih.

Toga dana Hristos neće prikazati ljudima veliko delo koje je On učinio za njih dajući svoj život za njihovo otkupljenje. Prikazaće delo koje su oni verno obavili za Njega. Onima koje je postavio sebi s desne strane reći će: »Hodite blagosloveni oca mojega; primite carstvo koje vam je pripravljeno od postajanja sveta. Jer ogladnjeh, i daste mi da jedem; ožednjeh, i napojiste me; gost bijah, i primiste me; go bijah, i odenuste me; bolestan bijah, i primiste me; u tamnici bijah, i dođoste k meni.« Međutim, oni koje Isus pohvaljuje ne znaju da su služili Njemu. Na njihova pitanja puna dvojbe On ovako odgovara: »Kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste.«

Isus je rekao svojim učenicima da će na njih omrznuti svi ljudi, da će biti progonjeni i mučeni. Mnogi će biti isterani iz svojih domova i prepušteni siromaštvu. Mnogi će biti bačeni u zatvor. Svima koji napuštaju prijatelje ili svoj dom Njega radi, On je obećao stostruko više u ovom životu. Sad je obećao poseban blagoslov svima koji će služiti svojoj braći. U svima koji pate zbog Mog imena, kaže Isus, treba da prepoznate Mene. Kao što biste poslužili Meni, tako treba da poslužite njima. To je dokaz da ste Moji učenici.

Svi koji su rođeni u nebeskoj porodici, u osobitom smislu braća su našega Gospoda. Hristova ljubav povezuje u zajednicu članove Njegove porodice i gde god se ona pokaže, otkriva se božansko srodstvo. »Svaki koji ima ljubav od Boga je rođen, i poznaje Boga.« (***1. Jovanova 4,7)

Oni koje Hristos pohvaljuje na sudu možda su malo poznavali teologiju, ali su gajili Njegova načela. Pod uticajem božanskog Duha bili su blagoslov ljudima oko sebe. Čak i među neznabošcima ima onih koji su gajili duh ljubaznosti; pre no što su reči života doprle do njih, prijateljski su primili misionare i služili im čak po cenu svog života. Među neznabošcima ima onih koji neznajući obožavaju Boga, onih koje svetlost nikada nije dosegla preko ljudskih oruđa. Oni neće propasti. Iako ne poznaju Božji pisani Zakon, čuli su Njegov glas kako im govori u prirodi i činili ono što Zakon zahteva. Njihova dela potvrđuju da je Sveti Duh dirnuo njihova srca i Bog ih prepoznao kao svoju decu.

Koliko će se iznenaditi i radovati najmanji među narodima i među neznabošcima kad sa Spasiteljevih usana budu čuli: »Kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste.«

Međutim, Hristova ljubav ne obuhvata samo neku određenu grupu ljudi. On se poistovjećuje sa svakim detetom ljudske porodice. Da bismo mogli postati članovi nebeske porodice, On je postao članom zemaljske porodice. On je Sin čovečji i zato brat svakom Adamovom sinu i kćeri. Njegovi sledbenici se ne trebaju isključiti iz sveta koji propada oko njih. Oni su deo velikog mozaika ljudskog roda, i Nebo na njih gleda kao na braću grešnicima, a isto tako i svetim ljudima. Hristova ljubav privija k sebi pale, zabludele i grešne i svako delo ljubaznosti učinjeno da se podigne neka posrnula duša, svako delo milosrđa prihvata se kao da je učinjeno Njemu.

Nebeski anđeli poslani su da služe onima koji će naslediti spasenje. Sad još ne znamo ko su oni, još nije pokazano ko će pobediti i učestvovati u nasledstvu svetih u svetlosti, ali nebeski anđeli prolaze svuda, dužinom i širinom Zemlje, tražeći da uteše žalosne, da zaštite one koji su u opasnosti, da pridobiju ljudska srca za Hrista. Oni nikog ne zanemaruju niti mimoilaze. Bog ne gleda ko je ko, već se podjednako stara za sve duše koje je stvorio.

Kad otvorite vrata Hristovim predstavnicima koji su u nevolji i koji pate, primate dobrodošlicom nevidljive anđele. Pozivate društvo nebeskih bića. Oni donose svetu atmosferu radosti i mira. Oni dolaze s hvalom na svojim usnama, a na Nebu se čuje pesma koja joj odgovara. Svako delo milosrđa stvara muziku na Nebu. Otac na svom prestolu nesebične radnike ubraja u svoje najdragocenije blago.

Oni s leve strane Hristu, oni koji su Ga zanemarili u ličnostima siromašnih i onih koji pate, nisu bili svesni svoje krivice. Sotona ih je zaslepio; nisu shvatili što duguju svojoj braći. Bili su zaokupljeni sami sobom i nisu se brinuli za potrebe drugih.

Bogatima je Bog dao bogatstvo da otklone i ublaže patnje Njegove dece, ali vrlo često oni su ravnodušni prema potrebama drugih. Osećaju se višim od svoje siromašne braće. Oni se ne postavljaju u položaj siromašnoga. Ne shvataju iskušenja i borbe siromašnih i raskošnim crkvama, bogati se odvajaju od siromašnih. Novac koji je Bog dao da bi blagoslovio nevoljne troši se za pothranjivanje ponosa i sebičnosti. Siromašnima se svakodnevno uskraćuje spoznaja koju bi trebali imati o nežnoj Božjoj milosti, jer je On dao obilne darove da bi oni mogli biti podržano u svojim životnim potrebama. Prinuđeni su da osete siromaštvo koje sužava život, pa često dolaze u iskušenje da postanu zavidljivi, ljubomorni i puni loših nagađanja. Oni koji nisu trpeli pritisak oskudice, vrlo često postupaju prema siromašnima s omalovažavanjem i čine da se ovi osećaju još jadnije.

Međutim, Hristos sve to posmatra i kaže da je bio gladan i žedan, da je bio stranac, da je bio bolestan, da je bio u tamnici. Dok ste se vi gostili za svojom prepunom trpezom, Ja sam gladovao u krovinjari ili na pustoj ulici. Dok ste uživali u svom raskošnom domu, Ja nisam imao gde glave zakloniti. Dok ste svoje ormare punili skupocenom odećom, Ja sam bio u sirotinji. Dok ste išli za svojim zadovoljstvima, Ja sam propadao u tamnici.

Kad ste udelili malo hleba gladnim siromasima, kad ste dali neku iznošenu odeću da ih zaštiti od ljute zime, da li ste se setili da dajete Gospodu slave? Svakog dana u vašem životu bio sam blizu vas u ličnosti ovih jadnika, ali Me niste tražili. Niste želeli Moje društvo. Ja vas ne poznajem.

Mnogi smatraju velikom prednošću posetu mestima iz Hristovog života na Zemlji, hodanje stazama kojima je On prošao, posmatranje jezera kraj kojeg je voleo poučavati, kao i brda i dolina na kojima je često počivao Njegov pogled. Ali mi ne moramo poći u Nazaret, Kapernaum ili Vitaniju, da bismo išli Isusovim stopama. Njegove stope naći ćemo kraj bolesničke postelje, u bednim krovinjarama, na prepunim ulicama velikog grada i na svakom mestu na kome se nalaze ljudska srca gladna utehe. Ići ćemo Njegovim stopama ako činimo ono što je On činio dok je bio na Zemlji.

Svi mogu nešto učiniti. »Siromahe svagda imate sa sobom« (***Jovan 12,8), rekao je Isus i niko ne bi trebao misliti da ne postoji mesto na kojem ne može raditi za Njega. Milijuni ljudskih duša koji, sputani okovima neznanja i greha, nisu nikada čuli o Hristovoj ljubavi prema njima, stoje na rubu propasti. Da smo mi na njihovom mestu, što bismo želeli da ono učine za nas? Imamo najsvečaniju obavezu da učinimo za njih sve što je u našoj moći. Hristovo pravilo života, prema kome će svako od nas stajati ili pasti na sudu, glasi: »Sve dakle što hoćete da čine vama ljudi, činite i vi njima.« (***Matej 7,12)

Spasitelj je dao svoj dragoceni život da bi osnovao crkvu koja će da bude sposobna da brine o žalosnim dušama koje su u iskušenju. Zajednica vernih može da bude siromašna, neobrazovana i nepoznata, ali u Hristu oni mogu obavljati rad u domu, susedstvu, crkvi, pa čak i u »drugim krajevima«, čiji će rezultat da bude tako dalekosežan kao večnost.

Zato što se ovaj rad zanemaruje, mnoštvo mladih učenika nikada ne napreduje dalje od puke abecede hrišćanskog iskustva. Svetlost koja je plamtela u njihovom srcu dok im je Isus govorio – Opraštaju ti se gresi tvoji – mogli su sačuvati pomažući onima koji su se nalazili u nevolji. Neumorna snaga koja je tako često izvor opasnosti za mlade, može se usmeriti kanalima kroz koje bi potekla u reci blagoslova. »Ja« bi bilo zaboravljeno u ozbiljnom radu za dobro drugih. Veliki Pastir služiće onima koji služe drugima. Oni će piti od reke života i ugasiće žeđ. Neće težiti za uzbudljivim zabavama ili nekom promenom u svom životu. Najvažniji predmet njihovog zanimanja biće kako da spasu duše koje se nalaze pred propašću. Njihovi odnosi s društvom biće korisni. Otkupiteljeva ljubav privući će i ujediniti srca.

Kad shvatimo da smo Božji saradnici, Njegova obećanja nećemo ravnodušno objavljivati. Ona će goreti u našim srcima i raspaliti se na našim usnama. Kad je bio pozvan da služi neukom, nediscipliniranom i buntovnom narodu, Bog je Mojsiju dao obećanje: »Moje će lice ići napred, i daću ti odmor.« Rekao je i: »Ja ću biti s tobom.« (***2. Mojsijeva 33,14;3,12) Ovo je obećanje svima koji umesto Hrista rade za siromašne i napaćene ljude,

Ljubav prema čoveku je zemaljski izraz ljubavi prema Bogu. Kralj slave postao je jedno s nama da bi nam usadio ovu ljubav, da bi nas učinio decom jedne porodice. Kad se ispune Njegove oproštajne reči – Da imate ljubav među sobom, kao što ja imadoh ljubav k vama – (***Jovan 15,12) kad budemo voleli ovaj svet kao što ga je On voleo, tada je ostvarena Njegova misija za nas. Pripremljeni smo za Nebo; jer imamo Nebo u svom srcu.

»Izbavljaj pohvatane na smrt; i koje hoće da pogube, nemoj se ustegnuti od njih. Ako li rečeš: gle, nismo znali za to; ne će li razumet onaj koji ispituje srca, i koji čuva dušu tvoju ne će li doznati i platiti svakome po delima njegovim?« (***Priče 24,11.12) U veliki dan suda, one koji nisu radili za Hrista, koji su išli kroz život misleći na sebe, brinući se o sebi, Sudac cele Zemlje postaviće zajedno s onima koji čine zlo. Njima će se izreći ista osuda.

Svakoj duši nešto je povereno. Od svakoga će Veliki Pastir zahtevati: »Gde je stado što ti je predano, stado slave tvoje?« I »Šta ćeš reći kad te pohodi?« (***Jeremija 13,20.21)