"Zabranjeno za životinje", pisalo je na ulaznim vratima jedne velike robne kuće. Primetio sam takve natpise mnogo puta i zato sam bio iznenađen kada sam video jednog psa kako šeta među narodom na prvom spratu. Odmah sam shvatio da to nije neki običan pas. Jedna gospođa, čije su oči izgledale kao da su potpuno bez vida, je držala poseban kaiš koji je bio pričvršćen za njenog psa - vodiča. Sa potpunom sigurnošću se kretala kroz gužvu.

Vođena psom! Šta danas vodi mene? U duhovnom smislu, ono što nas vodi pokazuje kome ili čemu pripadamo. Iako gospođa iz robne kuće sigurno nije pripadala psu, pas je bio jasan pokazatelj da ona pripada svetu slepih. Biblija jasno ilustruje ovaj princip kada govori o ulozi Svetog Duha u našem životu. "Jer koji se vladaju po duhu Božijemu, oni su sinovi Božji." Rimljanima 8:14. Isus je koristio neke prilično humorističke slike da bi opisao rizik koji nastaje kada nas vode slepe zamene Svetog Duha. "... A slepac slepca ako vodi, oba će u jamu pasti." Matej 16:14. Božja deca ostaju izvan jame jer njihov Vodič poznaje put radosti i mira.

U pesmama Jevrejskog naroda Biblijskog vremena postojala je svesnost o potpunoj neophodnosti da Bog direktno vodi svoj narod. "Gospode, vodi me u pravdi svojoj" (Psalam 5:8). "Uputi me istini svojoj" (Psalam 25:5). "Vodi me pravom stazom" (Psalam 27:11). "Izvedi me na goru, gde se ne mogu popeti" (Psalam 61:2). Kako je David smatrao da će se ovakvo vodstvo dogoditi? U 139. Psalmu, nakon što je govorio o sveprisutnosti Svetog Duha, on kaže, "I onde će me ruka tvoja voditi, i držati me desnica tvoja" (stih 10). Ako imate vodiča koji može da bude svuda i koji ima svu silu, možete imati potpuno poverenje, jer ste stavili svoju ruku u Božju.

"Drži me za ruku". Koliko često majke i očevi kažu ovo svojoj maloj deci, posebno kada se suočavaju sa nekom mogućom opasnošću. Bog kaže, "Drži me za ruku i Ja ću te voditi putem pravednosti." Dozvoljavanje Bogu da nas vodi je čin potpune zavisnosti od Njega. Mi Mu dragovoljno dajemo svoju volju, jer znamo da nas On nikada neće voditi drugačije od onoga što bismo i mi sami izabrali kada bi smo od početka znali kraj. Dragovoljnost da se podložimo Božjem vodstvu je moguća samo ako smo nanovo rođeni Duhom i ako smo deo Božje porodice. "Jer koji se vladaju po duhu Božijemu, oni su sinovi Božji." Rimljanima 8:14. Kakva porodica! Ova porodica zna ko je i gde ide. "Odgovori Isus: zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije. Što je rođeno od tela, telo je; a što je rođeno od Duha, duh je. Ne čudi se što ti rekoh: valja vam se nanovo roditi." Jovan 3:5-7.

Na prednjem delu autobusa obično možete pročitati kuda ide. Ako putujete Duhom sa Božjom porodicom, vaš cilj je nebesko carstvo. Važno je biti u pravom autobusu koji ide ka pravom cilju.

Hajde da za trenutak razmišljamo o tome kako se naša porodična povezanost otkriva onim čemu dozvoljavamo da nas vodi. Na primer, ja volim neke rekreativne sportove i čak imam i fizičke koristi od njih, ali kada bi taj sport vodio moj život, onda bi moj cilj bio daleko od Božjeg carstva. Iako je potrebno da se oblačim uredno, čisto pa čak i atraktivno, prema kulturi u kojoj živim, ako dozvolim da mojim životom dominira moda i skupa odeća, moguće je da sam uhvatio nekog drugog boga za ruku. Nalazim se u autobusu koji ide u pogrešnom pravcu. Ovo je možda malo suviše lično, ali i vi i ja znamo da ima mnogo bogova koji mogu učiniti da pokidamo svoje porodične veze. Ako se ljudi još uvek nisu predali Isusu, onda ih ove slepe vođe mogu odvesti daleko od novorođenja u Božjoj porodici. Pomislite samo šta se dešava sa muzikom, sa jedenjem i pijenjem, sa kućama ili imanjem, itd, ako oni postanu bogovi. Oni guraju ljude u pogrešan autobus, a cilj je često katastrofa.

Evo jednog testa koji mi je stvarno pomogao. Na nekom tihom mestu, daleko od svih ometanja, pružam svoju ruku i pitam, pokušavajući da budem potpuno iskren prema sebi, "Ko ili šta me vodi? Ko ili šta drži ovu ruku i određuje pravac mog života?" U prekrasnoj maloj knjizi Put Hristu, pronašao sam neka pitanja koja izazivaju na razmišljanje. "Kome pripada naše srce? Kome su posvećene naše misli? O kome volimo da razgovaramo? Kome poklanjamo svoja najtoplija osećanja i svoje najbolje snage?"[1] Molim vas, zapitajte sebe ova pitanja. Naravno, možda već znate odgovor, ali da li ste spremni da ga priznate pred sobom i pred Bogom? I sam sam se ovde borio više puta, ali sam srećan što nam Sveti Duh daje snagu da promenimo vođe i da dozvolimo Bogu da stvarno vodi naš život.

Da je Anđelo samo odvojio vremena da se iskreno zapita ko ili šta ga vodi! Anđelo nije samo vozio automobile, oni su vozili njega, jer je doneo odluku da bude deo porodica boga automobila. Anđelova ljubav prema skupim automobilima ga je naterala da radi dva posla. Kao električar, imao je visoku platu, i postepeno je ostvario svoj san. Za svoj medeni mesec Anđelo je kupio novi svetlo crveni Ferari. Bila je to prekrasna mašina, lepotica za oči. Upravo pre venčanja Anđelo je promenio gume na svom novom automobilu, tako da bude savršen za dugu brzu vožnju preko cele države. Ali bog automobila je odveo Anđela u tragediju. U brzini od oko 150 km/sat, prednja guma je eksplodirala i u trenutku su Anđelo i njegova nevesta bili mrtvi u olupini svog automobila. Ne dešava se često da tragedija nastupa tako brzo, ali večne posledice vodsvta lažnih bogova će konačno postati bolno jasne.

Gde nas Sveti Duh vodi? Sigurno ne u iskušenje (Matej 6:13). Kao Dobri Pastir, On nas vodi stazama pravdenim (Psalam 23:2). On nas posebno vodi ka potpunoj istini (Jovan 16:13). U principu, Sveti Duh je dat u svoj svojoj punini i celovitosti da vodi Božji narod, tako da oni mogu učestvovati u službi za svog nebeskog Oca. Na primer, Sveti Duh je vodio Filipa da se pridruži Etiopskom službeniku na njegovoj kočiji (Dela 8:29). Pavle i Varnava su bili odvedeni u Seleukiju i Kipar (Dela 13:4). S druge strane, Duh je zatvorio vrata u Bitiniji (Dela 16:7).

Možda se najupečatljivija ilustracija vođenja Duhom vidi u iskustvu Petra i Kornelija kao što je zapisano u Delima 10. Setićete se da je Pavle imao čudnu viziju punu čudnih stvorenja koja su se spustila sa neba u čaršavu (stihovi 9-16). Očigledno je Petar mnogo razmišljao i molio se o ovoj viziji. Iznenada je Duh direktno progovorio Petru, obaveštavajući ga da ga traže tri čoveka (stih 19). Voleo bih da imam takvu povezanost sa Svetim Duhom da mogu da čujem Njegov glas.

Ali nije samo Petar dobio viziju. I neznabožački Rimski kapetan Kornelije je dobio viziju. Iako se molio Bogu i davao velike priloge crkvi, Kornelije je smatran neprihvatljivim u Petrovim krugovima, zbog rasnih i religioznih predrasuda. Petar ne bi pošao sa ona tri čoveka koje je Kornelije poslao da pre toga nije dobio čudnu viziju o nečistim životinjama u čaršavu.

Zbog direktnog vodstva Svetog Duha Petar je prihvatio poziv da dođe na sastanak u Cezareji. Duh mu je rekao da ide i da ništa ne sumnja (Dela 11:12). Šest ljudi je putovalo sa Petrom i konačno su se našli u Kornelijevoj velikoj kući, gde su se skupili mnogi ljudi (Dela 10:24,27).

Sada je Petar otkrio da mu je Bog pokazao značenje njegove vizije. "I reče im: vi znate kako je neprilično čoveku Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tuđinu; ali Bog meni pokaza da nijednoga čoveka ne zovem pogana ili nečista." Dela 10:28. Moguće je propustiti prilike da podelimo Isusovu ljubav i da praktikujemo duhovne darove koje nam je On dao ako ljude oko sebe smatramo radikalno različitim od nas. Iako oni mogu biti druge rase, boje, religije, drugih standarda, drugog morala, obrazovanja ili drugog društvenog statusa od nas, Sveti Duh nas vodi da nikoga ne zovemo "poganim ili nečistim."

Više puta sam govorio u jednoj crkvi u Jerusalimu gde Jevreji i Palestinci zajedno dolaze na bogosluženje. Bio sam u crkvi u Seulu gde Korejci i Japanci zajedno slave Boga. Video sam crnce i belce kako se grle kao braća i sestre u Hristu. Siguran sam da i vi možete nabrojati više primera kada su se zidovi predrasuda srušili uz pomoć Isusove ljubavi. Da li to znači da Sveti Duh čini da smo svi jednaki? Ne. Uvek će postojati važne razlike između polova, rasa i kultura, i možemo slaviti Boga za to, ali vođeni Duhom, mi smo jedno u Isusu.

Kornelije u Delima 10 objašnjava grupi značaj svoje vizije. Jedan deo me posebno iznenađuje, mada sam to mogao da očekujem, a to je što je Bog dao Korneliju tačnu Petrovu adresu. "Pošlji dakle u Jopu i dozovi Simona koji se zove Petar; on stoji u kući Simona kožara kod mora, koji kad dođe, kazaće ti." (stih 32) Pitam se kolikim ljudima je Bog dao moju adresu a kada ih je Sveti Duh doveo do mojih vrata, ja sam propustio priliku koju mi je Bog dao da im svedočim. Možda sam smatrao da su ti ljudi toliko drugačiji od mene i nikada više nisam ni pomislio na njih.

U ovoj prvoj crkvi u kući u Cezareji, Petar je vođen Duhom da proslavi Isusa. To je služba Duha i Duhom vođenih ljudi (Jovan 16.14). Tako je Petar hrabro izjavio da je Isus "Gospod svima" (stih 36). Petar zatim objašnjava začuđujuću silu koja je pratila Isusovu službu. "Isusa iz Nazareta kako ga pomaza Bog Duhom svetim i silom, koji prođe čineći dobro i isceljujući sve koje đavo beše nadvladao; jer Bog bijaše s njim." (stih 38) "Za ovo svedoče svi proroci da će imenom njegovim primiti oproštenje greha svi koji ga veruju." (stih 43)

Rezultati vere u Kornelijevom domu su bili dramatični. Ekskluzivnost i ograničenost Jevrejskog hrišćanstva su zauvek odbačeni. Kao granata koja je eksplodirala u staklenoj kući, tako su se razbile sve predrasude kada se izlio Sveti Duh. To se dogodilo čak i pre krštenja. "A dok još Petar govoraše ove reči, siđe Duh sveti na sve koji slušahu reč. I udiviše se verni iz obrezanja koji bijahu došli s Petrom, videći da se i na neznabošce izli dar Duha svetoga. Jer ih slušahu gde govorahu jezike, i veličahu Boga. Tada odgovori Petar: Eda može ko vodu zabraniti da se ne krste oni koji primiše Duha svetoga kao i mi? I zapovedi im da se krste u ime Isusa Hrista. Tada ga moliše da ostane kod njih nekoliko dana" (Stihovi 44-48).

Mogu da zamislim zaprepašćenje šest hrišćana koji su došli sa Petrom, ali njihovo zaprepašćenje prevazilazi zaprepašćenje crkvenih vođa u Jerusalimu. Oni su ostali bez teksta. "A kad čuše ovo, umukoše, i hvaljahu Boga govoreći: dakle i neznabošcima Bog dade pokajanje za život." Dela 11:18. Da li ste se i vi nekada osećali ovako? Da li ste ikada ostali nemi kada ste čuli da se neko neočekivano napunio Svetog Duha? Onda kao i učenici, i vi možete slaviti Boga za još jedno čudo Njegove milosti.

Nedavno mi je jedan pastor ispričao o svom obraćenju i o ispunjavanju Svetim Duhom. On je odrastao u jednoj veroispovesti u kojoj su vladala nekontrolisana osećanja. Kao mladić je okrenuo leđa Bogu i postao pripadnik jedne divlje bande na motociklima. "Bio sam kriminalac." rekao mi je sa prizvukom kajanja u glasu. "Koristio sam droge, tukao sam se i spao sam na najniži mogući nivo." Deset godina kasnije Sveti Duh ga je uputio na proučavanje Biblije sa jednim iskrenim hrišćaninom, i dogodilo se čudo promene. Gospod je upotrebio ovog čoveka da dovede još mnoge ka Isusu.

Iz Petrovog i Kornelijevog iskustva se pojavljuje jedno veoma često pitanje. Video sam ovo više puta kada sam, putem televizije, uživo govorio o Sveto Duhu a gledaoci su mogli da pozivaju i da postavljaju pitanja o temi. Kada su telefoni počeli da zvone, ovo pitanje je stizalo sa svih strana: "Šta je sa jezicima? Da li je to znak ispunjavanja i vođstva Svetog Duha?" Hrišćani modernih vremena su veoma podeljeni kada se radi o daru govorenja jezika. Neki kažu da je to dar sposobnosti govorenja stranog jezika radi širenja evanđelja. Drugi kažu da, u svetlosti 1.Korinćanima 14, se radi o nebeskom jeziku. Mogu da citiram mnogo cenjenih autoriteta o oba stava, jer postoji mnogo hrišćanskih istraživača koji su pisali o ovoj temi.

Ipak, očigledno je da se u Petrovom i Kornelijevom iskustvu govorenje jezika smatra znakom. Bez sumnje su ljudi u Cezareji primili Svetog Duha, jer je to odmah postalo očigledno darom govorenja jezika koji su primili. "A kad ja počeh govoriti, siđe Duh sveti na njih, kao i na nas u početku" (Dela 11:15). Jasno je da su jezici u Cezareji bili isti kao i jezici prilikom Pedesetnice. Setićete se iz čitanja Dela 2 da su ljudi iz najmanje 14 jezičkih grupa uzviknuli, "Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili?" (Dela 2:8).

Dozvolite mi da vam iznesem nekoliko svojih zaključaka o jezicima. Možda se nećete složiti sa mnom, ali bar možemo zajedno ovo istraživati i moliti se za ljubav i prosvetljenje od Božjeg Duha. Želim da me i u ovom slučaju vodi Duh, jer sam dete Božje i želim da sledim Njegov put u istinu.

Prvo, veoma je verovatno da postoji nebeski jezik. Većina od nas misli da Bog govori našim sopstvenim jezikom, i siguran sam da On to i može, ali mi ne znamo koji je nebeski jezik. Neki veruju da je to španski i ne želim da se prepirem oko toga. Pavle kaže, "Ako jezike čovečje i anđeoske govorim..." (1.Korinćanima 13:1). Prema tome, možda anđeli koriste nebeski jezik, ali nisam ubeđen da Pavle ovde govori baš o tome.

Gde li smo pronašli da je dar govorenja jezika dat svim hrišćanima? "A ovo sve čini jedan i taj isti Duh, razdeljujući po svojoj vlasti svakome kako hoće... Eda li su svi apostoli? Eda li su svi proroci? Eda li su svi učitelji? Eda li su svi čudotvorci? Eda li svi imaju darove isceljivanja? Eda li svi govore jezike? Eda li svi kazuju?" (1.Korinćanima 12:11-30). Pavle očigledno želi da kaže da, čak i u njegovo vreme, nisu svi hrišćani imali dar govorenja jezika. U svetlosti ovoga, teško mi je da zamislim da bi Bog dao dar nebeskog jezika (ako je to u pitanju) nekolicini izabranih hrišćana. Ustvari, Pavle jasno kaže da su jezici znak, ne za vernike da bi imali svoj privatni jezik molitve, već za nevernike, da bi mogli da čuju evanđelje (1.Korinćanima 14:22).

Drugo, očigledno je da ni jedan dar nije dat za ličnu korist vernika, već za svedočenje, ili za organizaciju i rast tela vernika, to jest crkve. Svi darovi koje Pavle navodi u Rimljanima 12 imaju za cilj da pomognu drugima. To isto se odnosi i na Efescia 4. U 1.Korinćanima 14 se čini da je misionarski dar govorenja jezika bio zloupotrebljen. Ljudi sa darom govorenja jezika su govorili u grupama u kojima niko ništa nije razumeo. Očigledno ni govornici nisu razumeli sami sebe, ali su ipak izvukli neku ličnu korist, znajući da su koristili svoj dar (stihovi 1-4). Niko drugi nije imao korist od ovih jezika ukoliko nije postojao prevodilac. Kada bi danas nastala ovakva situacija sa pravim darom govorenja jezika, verujem da bi bilo najbolje za jedinstvo i red u crkvi da se taj dar upotrebljava samo u misionske svrhe ili privatno, u svom domu.

Treće, pitao sam Rika Odla, bivšeg pastora koji je govorio jezicima i koji je završio dva Biblijska fakulteta, zašto je napustio jezike kao nepogrešivi znak krštenja Duhom. Njegov odgovor je bio veoma jednostavan. "Mnogo puta sam video jezike koji su bili veštački izazvani visoko nabijenim emocijama. Isto tako, video sam da mnogi moji vernici koji su govorili jezicima nikada ne svedoče o Isusu svojim komšijama ili prijateljima. Izgleda da ne postoji želja za širenjem Isusove reči. Iskreno i temeljno sam proučavao ovu temu, uz iskrenu molitvu, i video sam da ne postoji podrška tvrdnji da je ovaj jedan dar znak sile Svetog Duha." Rik je i sam Duhom ispunjeni hrišćanin, Duhom vođeno dete Božje puno Isusove ljubavi. Danas se njegova služba fokusira na dovođenje ljudi ka Isusu, vodeći ih da upoznaju velike istine Biblije i pokazujući im kako ispunjavanjem Duhom mogu dobiti silu za pobedu.

Ponekada, kada nas vodi Sveti Duh, mi prolazimo kroz dolinu pre nego što dođemo do vrhunca proslavljanja. Ponekad postoje mnoge doline. David, dok je pisao o Božjem divnom vodstvu, isto tako je govorio o dolinama. "Da pođem i dolinom sena smrtnoga, neću se bojati zla" (Psalam 23:4).

Koliko daleko Sveti Duh vodi Božju decu? Nije teško pronaći odgovor. Duh vodi Božju decu kući. Ustvari, Sveti Duh stavlja u srca Božje dece težnju za domom.

"Jer mi duhom čekamo od vere nad pravde" (Galatima 5:5). Pavle je razumeo Duhom podstaknutu težnju Božje dece da budu sa svojim Ocem. Kakva je nada onima koji su opravdani verom? To sigurno nije nada za pravednošću. Duhom ispunjeni ljudi to već imaju u Isusu Hristu. Ovde se radi o nadi koju daje opravdanje verom. Jedan mladi propovednik, E. J. Vagoner, je to ovako rekao, "Ako, umesto da mislimo o sebi da smo toliko silni da možemo da ispunimo zakon, dozvolimo Svetom Duhu da uđe i da nas ispuni pravednošću zakona, imaćemo živu nadu koja će se nastaniti u nama. Nada Duha - nada opravdanja verom - nema u sebi elemenata nesigurnosti. Onaj koji nema pravednost koja se verom dobija od Boga, nema nikakvu nadu. Samo Hristos u nama je 'nad slave."[2]

Prema tome, kakava je ova nada slave? Pavle govori o njoj u Rimljanima. "A ne samo ona, nego i mi koji novinu duha imamo, i mi sami u sebi uzdišemo čekajući posinjenja i izbavljenja telu svojemu" (Rimljanima 8:23). Prilikom obraćenja mi dobijamo kaparu Svetog Duha, koji je garancija onoga što je Bog spremio za svoju decu (Efescima 1.14; 4:30; 1.Korinćanima 1:22; 5:5).

Kada je dan otkupljenja? Kada je otkupljenje tela? Bez sumnje, Biblija jasno ukazuje na drugi Hristov dolazak kao na veliki trenutak kada će, prilikom vaskrsenja, biti ispunjene sve nade Božje dece. "Jer će sam Gospod sa zapovešću, s glasom aranđelovim, i s trubom Božjom sići s neba; i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; a potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti u oblake u susret Gospodu na nebo, i tako ćemo svagda s Gospodom biti" (1.Solunjanima 4:16,17).

Imam jedan stari Biblijski komentar kojeg je u prošlom veku pisao anglikanski biskup Kristofer Vordsvort. Vordsvort je bio nećak jedno poznatog engleskog pesnika. Bio je brilijantni student u klasici i matematici na Kembrixu, i dok je bio direktor u Harou, osetio je poziv da služi Gospodu na jedan poseban način. 1856 godine je počeo da piše svoj Biblijski komentar i završio ga je neposredno nakon što je postao biskup u Linkolnu. Zapazite šta on kaže u vezi nade iz Galatima 5.5. "Jer mi, delovanjem Svetog Duha, gledamo napred u veri, koja je naš temelj, i čekamo blaženu nadu (Titu 2:13), nadu koja je postavljena na nebu (Kološanima 1:5), kao plod i nagrada opravdanja koje dobijamo kada se predamo Hristu... i koja svakodnevno prima novu količinu posvećenja dnevnim obnavljanjem u Duhu (Titu 3:5), i koja se nalazi na novom nebu i na novoj zemlji, gde pravda živi (2.Petrova 3.13)."[3]

Kao što Vordstvort kaže, nada opravdanja verom se još, po Pavlu, naziva i blaženom nadom i slavnim pojavljivanjem našeg velikog Boga i Spasitelja Isusa Hrista (Titu 2:13). Bez sumnje, oni koji su vođeni Duhom će u svom srcu imati razgorelu nadu u drugi Hristov dolazak. Kada jedan pojedinac ili grupa u crkvi izgubi svoju želju za drugim dolaskom i za vaskrsenjem, to je jasan pokazatelj da u svom životu nisu dali potpuni pristup Svetom Duhu.

[1] White, Put Hristu, str. 62

[2] E. J. Waggoner, The Glad Tidings, p.112

[3] Christopher Wordsworth, New Testament, vol.2, p.68

< 10. Poglavlje Sadržaj 12. Poglavlje >