Trinaesto poglavlje

Počinje kiša

Odrastao sam u jedno predivnom delu Novog Zelanda, gde su kiše prilično česta pojava. U stvari, kada su Maori otkrili Novi Zeland, nazvali su ga Aotearoa, "Zemlja dugačkog oblaka". Nekoliko sedmica bez kiše predstavljalo je za nas pravu sušu, a naše "vremenske molitve" su se najčešće upućivale radi prestanka kiše, tako da se neki događaj može odigrati. Kada smo se preselili u Australiju, sećam se kako smo se moja supruga i ja iznenadili kada smo otkrili da se jedna cela crkva moli za kišu. Njihove molitve su bile iskrene i hitne: kiša nije padala već dve godine, i situacija je bila očajna.

Da li ste zapazili da Biblija isto tako govori o moljenju, ili traženju kiše? Slušajte reči drevnog proroka: "Ištite od Gospoda dažda u vreme poznoga dažda." (Zaharija 10:1)

Iznenađujuće je otkriti koliko mnogo Biblijske simbolike se odnosi na poljoprivredne sezone i na kiše u drevnoj Palestini. Možda danas ovo ne izgleda važno nama koji živimo u ovom današnjem društvu, ali pogledajte to za trenutak zajedno sa mnom, jer će nam pomoći da razumemo neke važne činioce u vezi Svetog Duha.

Žetva po kiši

Kada mi sejemo baštu, to je uvek u proleće, posle zimskih mrazeva. Mi navodnjavamo naše bašte i onda, od kasnog leta pa do jeseni, žanjemo žetvu. Za ljude u drevnoj Palestini situacija je bila prilično drugačija. Posle dugih suvih letnjih meseci, jesenji meseci oktobar i novembar donosili su kišu koja je omekšavala zemljište. Tada su zemljoradnici mogli da upregnu volove i da uzoru zemlju. U vreme rane kiše se seje seme. Ove kiše su nastavljale da padaju tokom zime, doživljavajući vrhunac u prolećnim kišama u martu ili aprilu. Ovo je označavalo vreme prvog meseca jevrejske svete godine. Ove kiše u prvom mesecu su bile poznate kao pozne kiše. Kombinovane sa toplotom leta koje je dolazilo, one su činile da usevi budu spremni za žetvu.

"Tada ću davati dažd zemlji vašoj na vreme, i rani i pozni, i sabiraćeš žito svoje i vino svoje i ulje svoje" (5.Mojsijeva 11:14). Kada su bile završene sve žetve pšenice i voća, leto se završavalo radosnom proslavom Božje bezgranične dobrote i divne brige za svoj narod.

Ukoliko niste zemljoradnik, sve ove poljoprivredne informacije će za vas imati samo prolazan interes. To jest, sve dok ne vidite direktnu vezu vašeg rasta sa Gospodom kroz silu Svetog Duha. Na primer, zapazite kako Isus koristi simboliku žetve: "A on odgovarajući reče im: koji sije dobro seme, ono je sin čovečij; a njiva je svet; a dobre seme sinovi su carstva, a kukolj sinovi su zla; a neprijatelj koji ga je posejao je đavo; a žetva je pošljedak ovoga veka; a žeteoci su anđeli" (Matej 13:37-39). Biblija kaže da je žetva kraj sveta. U knjizi Otkrivenje nalazimo istu simboliku. "I videh, i gle oblak beo, i na oblaku seđaše kao sin čovečij, i imaše na glavi svojoj krunu zlatnu, i u ruci svojoj srp oštar. I drugi anđeo iziđe iz crkve vičući velikim glasom onome što sedi na oblaku: zamahni srpom svojim i žnji, jer dođe vreme da se žnje, jer se osuši žito zemaljsko" (Otkrivenje 14:14,15).

U vreme priprema za žetvu nastaje veliko, konačno probuđenje, veliko izlivanje Svetog Duha. Drevni jevrejski proroci govore o ovome kao o poznom daždu. "I vi, sinovi Sionski, radujte se i veselite se u Gospodu svojem, jer će vam dati dažd na vreme, i spustiće vam dažd rani i  pozni na vreme. I gumna će se napuniti žita, a kace će se prelivati vinom i uljem" (Joilo 2:23,24).

Uzbuđujuće je razmišljati o neverovatnoj kiši Svetog Duha, poznoj kiši koja će se izliti na zemlju pre Isusovog povratka. Ja se molim za to - kao što se molio i Zaharija, tražeći od Boga pozni dažd. Želim da budem natopljen poznim daždom, i molim se da i vi doživite isto iskustvo. Znaci pokazuju da upravo sada živimo u početku vremena poznoga dažda.

Danas počinje da pada kiša. Bili Greham, u svom završnom govoru na jednoj velikoj evanđeoskoj konferenciji, naglašava svoju veru u padanje kiše. "Verujem, dok se približavamo poslednjim danima pred Hristov dolazak, da će nastati vreme velikog probuđenja. Ne smemo zaboraviti mogućnost i obećanje o probuđenju, o osveženju u poslednjim danima, o izlivanju Svetog Duha  koje je obećano u Joilu 2.28 i ponovljeno u Delima 2:17. To će se dogoditi neposredno pre povratka Gospoda Isusa Hrista. Izgleda da Jakov povezuje pozni dažd sa Hristovim povratkom. Zlo će postati još gore, ali u isto vreme i Bog će biti silan u poslu. Molim se da u sledećim mesecima i godinama vidimo "pozni dažd", kišu blagoslova, pljuskove koji padaju sa neba na sve kontinente pre Gospodnjeg povratka."[1]

Prvo izlivanje Svetog Duha na apostole u Jerusalimu na dan pedesetnice se naziva ranim daždom. Veliko probuđenje koje se dešava među novorođenim hrišćanima širom sveta neposredno pred Hristov povratak se naziva poznim daždom.

Pre nego što pogledamo neke veoma zanimljive činjenice o proročkom poznom daždu, želim da zajedno zapazimo tri druga delimična ispunjenja ranog i poznog dažda koji su mi pomogli da shvatim konačno silno delo Svetog Duha.

Isus i učenici u kiši

Da li ste zapazili iskustva ranog i poznog dažda u Isusovom životu i službi? Isus je začet u Mariji Svetim Duhom (Luka 1:35). Kasnije Luka zapisuje da, "Dete rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na njemu" (Luka 2:40). Isus nije imao samo snagu Duha, već i duhovni dar mudrosti (1.Korinćanima 12:8). Božja milost je bila na Njemu, što, kako smo već zapazili, ukazuje na silu Svetog Duha koja je od rođenja ispunjavala Isusa.

Isusove tri ipo godine poznog dažda su počele prilikom Njegovog krštenja. "Isusa iz Nazareta kako ga pomaza Bog Duho svetim i silom, koji prođe čineći dobro i isceljujući sve koje đavo beše nadvladao; jer Bog bijaše s njim" (Dela 10:38). U Isusovoj službi postoji potpuni dokaz da On nije primao Duha u ograničenim količinama (Jovan 3:34; Luka 4:18). I kroz tog Duha Isus je mogao savršeno da otkrije Oca svima onima koji su iskreno želeli da Ga upoznaju (Jovan 14:9).

Zbog snažnog delovanja Svetog Duha u Isusovom životu, tri grupe, koje su se međusobno smatrale neprijateljima, Fariseji, Sadukeji i Rimljani, su se združili da unište Spasitelja. Na dan vaskrsenja, na potpunu zbunjenost Njegovih neprijatelja, Duh je oživeo Isusa (1.Petrova 3:18). Konačno, Sveti Duh je bio taj koji je signalizirao čovečanstvu da je Isus vraćen na svoj položaj autoriteta i službe na nebu (Dela 2:33).

Bio sam iznenađen kada sam otkrio da je ono što se dogodilo Isusu samo minijatura onoga što treba da se dogodi Njegovoj crkvi. Povezanost između novozavetnih događaja i hrišćanske istorije je neverovatna. Pogledajmo ponovo ovo u kontekstu Isusovih učenika. Iako je izlivanje Svetog Duha na dan pedesetnice očigledno bio rani dažd za hrišćansku crkvu, nije teško videti da su učenici doživeli svoj pozni dažd u iskustvu sa danom pedesetnice i u događajima koji su sledili. Ali, da li su oni imali iskustvo ranog dažda? Izgleda da se to dogodilo na sam dan vaskrsenja. "Ovo rekavši dunu, i reče im: primite Duh sveti" (Jovan 20:22). Rod ovoga jasno se vidi u radosti učenika još pre pedesetnice."I oni mu se pokloniše i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću. I bijahu jednako u crkvi hvaleći i blagosiljajući Boga" (Luka 24:52,53). Oni su se stalno molili u Duhu i Duhom su dovedeni u neraskidivo jedinstvo (Dela 1:14; 2:1). Ovo ispunjenje Duhom je omogućilo učenicima da naglavačke prevrnu tada poznati svet.

Nije samo propovedanje i poučavanje u javnim crkvama i u crkvama po kućama promenilo svet. Postojalo je više. Kao što je Isus otkrio Očev karakter, tako su ovi učenici sada počeli da odražavaju Isusov karakter. "A kad videše slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajući da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, a znadijahu ih da bijahu s Isusom" (Dela 4:13).

Zapazićete da se pojavljuje još jedna paralela sa Isusovim iskustvom. Učenicima su se nasilno suprotile dve grupe koje se međusobno nisu volele. I jevrejske vođe i rimski autoriteti su pokušavali da unište hrišćanstvo. Većina učenika je umrla mučeničkom smrću, kao i mnogi drugi rani hrišćani, ali ništa nije moglo da zaustavi napredni pokret Duhom ispunjenih hrišćana. On je dopreo, kao što je Pavle rekao, u  ceo svet i do svakog stvorenja (Kološanima 1:6, 23).

Moderni hrišćani u kiši

Kao što se iskustvo ranog i poznog dažda videlo u životu Isusa i u životima učenika, isto tako može biti i za svakog pravog hrišćanina danas. I vi to možete odmah doživeti i ja se molim da bude tako. Kao što smo proučavali u ranijim poglavljima, prilikom obraćenja osoba postaje mesto prebivanja Svetog Duha (Efescima 1:13,14: Rimljanima 8:9). "Jer ću izliti vodu na žednoga i potoke na suhu zemlju, izliću duh svoj na seme tvoje i blagoslov svoj na tvoje natražje. I procvetaće kao u travi, kao vrbe pokraj potoka" (Isaija 44:3,4).

Pavle je objašnjavao Titu kako se proročanstvo iz Isaija ispunjava kada prihvatimo Isusa kao svog Spasitelja. "Ne za dela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom preporođenja i obnovljenjem Duha svetoga, kojega izli na nas obilno kroz Isusa Hrista spasitelja našega" (Titu 2:5,6). Naše prihvatanje Svetog Duha prilikom obraćenja se potvrđuje spoljašim činom vodenog krštenja kada smo sahranjeni u ime Oca, Sina i Svetoga Duha (Matej 28:19,20) i kada ustajemo da hodimo u novom životu duhovne sile (Rimljanima 6:3,4).

Ovaj novi život koji doživljavamo je kao klijanje semena u Palestinskoj zemlji. Verovali ili ne, mi smo stvoreni "po Bogu u pravdi i u svetinji istine" (Efescima 4:24). Ovo je neverovatno! Pogledajte pažljivo i videćete zašto sam zapanjen. Kao što je Isus odražavao Božji karakter, i kao što su učenici zaprepašćivali svoje neprijatelje odražavanjem Isusovog karaktera, tako smo i mi stvoreni da odražavamo svetost i pravednost našeg Gospoda. Ljudski govoreći, ovo je nemoguće i ni jedan pravi hrišćanin se ne oseća dostojnim takve časti, ali silom Svetog Duha prava svetost postaje cilj svih onih koji se svakog dana predaju Isusu. Ako neko prepozna ovu svetost u vama, siguran sam da ćete biti iznenađeni kao i Pavle, "Po blagodati Božjoj jesam što jesam" (1.Korinćanima 15:10).

Ukoliko se ne dogodi rani dažd Svetog Duha u našim životima, ne možemo se pripremiti za pozni dažd. Povremeno bi u Palestini bila strašna jesen, kada ne bi bilo kiše koja bi omekšala zemljište pripremajući je za seme. Pozne kiše nisu mogle ništa da urade osim da isperu tvrdo zemljište u proleće. Onda je jedini rod bila glad i tragedija za gladni narod.

Svakodnevno krštenje ili ispunjavanje Svetim Duhom može da bude povezano sa ličnim poznim daždom. Ovo, naravno, ne ispunjava proročki značaj poslednjeg izlivanja Svetog Duha. Individualno, vi svakog dana možete biti potpuno ispunjeni Svetim Duhom. Već sada možete doživeti lični pozni dažd. "Možda smo imali izvesnu meru Duha Božjega, ali verom i molitvom treba stalno da tražimo više Duha. Ako ne napredujemo, ako ne primimo dažd i rani i pozni, izgubićemo svoje duše i zato ćemo sami biti krivi. 'Ištite od Gospoda dažda u vreme poznog dažda.' Ne čekajte bezbrižno, misleći kako će, kad za to bude vreme, doći dažd. Tražite ga... Crkveni sabori, redovna bogosluženja i sve slične prilike gde se ulaže lični napor za duše, jesu od Boga određene prilike za izlivanje ranog i poznog dažda."[2] Isti pisac dalje kaže, "Moramo da se molimo da Bog otpečati izvor vode života, ali mi sami moramo da pijemo od te vode. Molimo se najusrdnije, skrušenog i poniznog srca, da se sada, u vreme poznog dažda, obilje milosti izlije na nas. Na svakom bogosluženju kome prisustvujemo, treba da se dižu naše tople molitve Bogu da bi podario toplotu i vlagu našoj duši."[3]

Da li naše krštenje Svetim Duhom zavisi od toga da li ga primaju i drugi oko nas? Isus je sam bio svakog dana ispunjen Svetim Duhom, kao što su bili i učenici nakon pedesetnice, koji su, odvojeni od svoje sopstvene male grupe bili, kao i Isus, okruženi neprijateljstvom. Jovan na ostrvu Patmos je bio ispunjen Svetim Duhom iako je većini crkava kojima se obraćao bilo potrebno pokajanje (Otkrivenje 2; 3).

Važno je da ne primenimo uslove za konačno, proročko izlivanje poznog dažda Svetog Duha individualnim ispunjavanjem Svetim Duhom. Na primer, mora li cela crkva biti u savršenom zajedništvu pre nego što mogu primiti ispunjenje Svetim Duhom? Ne. Jedinstvo u crkvi se može postići samo onda kada su pojedinci ispunjeni Duhom. Pavle ovo naziva jedinstvom Duha (Efescima 4:3). Rod Duha je ljubav koja je osnova jedinstva.

Ista situacija se primenjuje i kada se radi o grehu. Bog izliva svoj Sveti Duh na nesavršene, iako ne namerno neposlušne, ljude. To daje snagu i silu za pobedu nad grehom. Petar ovo naziva "posvećenje Duhom"  i kaže da je moguće kroz Duha biti poslušan istini (1.Petrova 1:2,22). "Onaj koji pokušava da dospe do neba svojim sopstvenim delima, držanjem zakona, pokušava nemoguće. Nema sigurnosti za onoga koji poseduje samo legalističku religiju, obličje pobožnosti. Hrišćanski život nije preinačavanje ili poboljšanje staroga, već preobražaj prirode. To znači umiranje svome "ja" i grehu i potpuno novi život. Ova promena može se sprovesti samo uspešnim delovanjem Svetoga Duha."[4] "Sveti Duh treba da bude podaren kao sila koja preporađa, jer bi bez nje Hristova žrtva bila beskorisna... Čovek može da se odupre i pobedi greh jedino moćnim delovanjem Trećeg lica Božanstva, koje će doći sa neizmenjenom silom u punini božanske moći."[5] Vi možete živeti u pobedi. Vi ne morate biti poraženi.

Radost u poznom daždu

Jakov povezuje pozni dažd sa Isusovom povratkom. "Trpite dakle, braćo moja, do dolaska Gospodnjega. Gle, težak čeka plemenitoga roda iz zemlje, i rado trpi dok ne primi dažd rani i pozni. Trpite dakle i vi, i utvrdite srca svoja, jer se dolazak Gospodnji približi" (Jakov 5:7,8).  Jakov kaže da strpljivo čekamo, ali ja sam nestrpljiv za poznim daždom. Vreme poznog dažda će biti najuzbuđujući period u ljudskoj istoriji. Sveti Duh će pokrenuti ljudska srca silom koja se nikada ranije nije videla. Jedan razlog za to je što na zemlji konačno postoje ljudi koji su toliko predani Bogu da bi radije umrli nego sagrešili. Kroz Božju milost oni odražavaju Isusov karakter. Sotona radi sa velikim besom da uništi i obeshrabri, ali Božji pravi narod je skupljen zajedno iz svih veroispovesti i religija. Sa radosnim iščekivanjem, oni čekaju da budu "požnjeveni" za vreme konačne velike žetve.

Pitate li se kako će se dogoditi ovaj neverovatni vrhunac? Proučite sa mnom nekoliko stihova iz Biblije i videćete kako se sve savršeno uklapa.

Joilo koristi terminologiju poznoga dažda da bi opisao događaje koji prethode žetvi (Joilo 2:22-24). Ovo se objašnjava kao veliko izlivanje Svetog Duha pre kraja sveta (stihovi 28-32). Tada će biti izbavljeni verni ostatak (stih 32). Ovaj ostatak predstavlja narod koji priziva Gospodnje ime.  Njihova potpuna vera je u Boga i oni su "požnjeveni" prilikom Isusovog drugog dolaska.

Kao što su sam Isus i učenici u vreme istorijskog ranog dažda bili okruženi prevarama i sotoninim napadima, tako nas Isus ponovo upozorava, "I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge. I što će se bezakonje umnožiti, ohladnjeće ljubav mnogih. Ali koji pretrpi do kraja, blago njemu" (Matej 24:11-13). Izdržati do kraja će biti moguće, pa čak i radosno, kroz silu Svetog Duha. Zato je Isus ispričao priču o deset devojaka. Iako su sve prošle kroz period duhovnog dremeža, na kraju je pet mudrih devojaka bilo spremno za svadbu jer je njihova rezerva ulja bila dovoljna da njihove lampe gore do kraja (Zapazi kako se simbolika ulja koristi za Svetog Duha na takvim mestima kao što je Zaharija 4:1-7 i 1.Samuilova 16:13).

Veoma je interesantno otkriti kako je proroštvo o poznom daždu Svetog Duha u Joilu i konačno propovedanje evanđelja u Mateju 24 objašnjeno u Otkrivenju 14. Neposredno pre žetve će Božji Duhom ispunjeni narod konačno ispuniti propovedanje trojice anđela. Ostatak o kome Joilo govori su oni koji "drže zapovesti Božje i imaju veru Isusovu" (Otkrivenje 14:12).

Poslednja knjiga u Bibliji je veliko Isusovo otkrivenje i nadahnuta je Svetim Duhom. Glavni naglasak Otkrivenja je da kroz Isusovu krv i kroz silu Svetog Duha mi možemo pobediti i imati pobedu u svakoj krizi u životu.

Oni koji su proučavali Bibliju su videli pozni dažd naslikan u simbolici anđela iz Otkrivenja 18:1: "I posle ovog videh drugog anđela gde silazi s neba, koji imaše oblast veliku; i zemlja se zasvetli od slave njegove". U Otkrivenju 18 je dato upozorenje o padu prevarnih sila zla. Božji narod je pozvan iz zbrke koja je predstavljena Vavilonom, a radost zbog žetve i drugi Isusov dolazak su prikazani u Otkrivenju 19.

Poslednji, pozni dažd Svetoga Duha će biti poslednje veliko duhovno probuđenje koje će podeliti čitav svet u dve grupe. Kao što je Isus rekao, biće samo jedna grupa Njegovog Duhom ispunjenog naroda. "I druge ovce imam koje nisu iz ovoga tora, i one mi valja dovesti; i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir" (Jovan 10:16). Kao u vreme prvih učenika, velika milost će biti na pravom Božjem narodu u vreme poznog dažda. U stvari, samo kroz milost oni će biti pripremljeni za konačnu žetvu. "Kad se pripadnici zajednice Hristove budu približavali poslednjem sukobu, 'vremenu Jakovljeve muke', oni će se podići u Hristu i primiće u velikoj meri odlike Njegovog Duha."[6] "Ali pred kraj zemaljske žetve obećano je posebno izlivanje Duhovne blagodati da bi se zajednica pripremila za dolazak Sina Čovečijeg."[7]

Poslednjem velikom probuđenju će se suprotiti dva ekstrema koji se međusobno ne vole, ali će se ujediniti protiv Božjeg naroda ostatka. Jedan ekstrem je bio prevaren od strane lažnog probuđenja. Njihova religija se sastoji od emocionalzima, galame i uzbuđenja, a odbacuje kao legalizam pozivanje Božje reči na sveti život prema zapovestima i veri Isusovoj. Oni odbacuju pravo probuđenje, jer su ga povezali sa legalizmom (vidi 2.Solunjanima 2:9,10).

S druge strane, neki su hladni i legalistički, otkrivajući duh osuđivanja i optuživanja. Oni čine sve što mogu da odvuku od pravog probuđenja i od Božje crkve (vidi Dela 20:30). Ovi ljudi odbacuju pravo probuđenje jer su ga povezali sa liberalizmom lažnog probuđenja.

Liberalni i legalistički neprijatelji će se ujediniti u civilnu silu kao što se dogodilo u Isusovom iskustvu. Legalistički fariseji i liberalni Sadukeji su se povezali sa svetovnom Rimskom silom da unište Isusa. Tako će biti i u poslednje dane. Otkrivenje prikazuje scene u kojima su smrtni dekreti i razni bojkoti protiv onih koji su ispunjeni Duhom u poslednjem izlivanju poznog dažda (Otkrivenje 13).

Mladi i stari koji su ispunjeni Svetim Duhom nastavljaju da traže dažd u vreme poznog dažda. Božje proročanstvo koje se odnosi na Njegov narod ostatka će uskoro biti ispunjeno: "Jer će on izvršiti reč svoju, i naskoro će izvršiti po pravdi, da, ispuniće Gospod naskoro reč svoju na zemlji" (Rimljanima 9:28). Obraćenja će nastajati tako brzo da će se čak i crkva iznenaditi. Mnoga deca iz hrišćanskih porodica, koja su odlutala iz Božje zajednice, će se vratiti. Cenjene narodne vođe, kao Nikodim, javno će zauzimati mesto na strani istine.