Drugo poglavlje

Divna milost je osoba

Gde se nalazi Sveti Duh u odnosu na jedan neobraćeni život? Ako ovo pitanje nije uzrok vaših besanih noći, možda će to isto rečeno na drugi način izazvati vašu pažnju. Na primer, ako vaš bračni drug, ili neki drugi član porodice, nije predao svoj život Isusu i ako luta po opasnom minskom polju greha, možda ćete se pitati: "Šta Bog čini da bi odgovorio na moje molitve za ovu osobu koju toliko mnogo volim?"

Prema Isusovim rečima, postoji velika razlika između toga  kada je Sveti Duh sa nekom osobom i kada je u nekoj osobi (Jovan 14:17). Pavle piše na jedan način koji je jasan i bistar kao planinski potok. "A vi niste u telu nego u Duhu; jer Duh Božij u vama živi. A ako ko nema Duha Hristova, on nije njegov" (Rimljanima 8:9). Očigledno, ili je Sveti Duh prisutan u nečijem životu ili ta osoba nije hrišćanin. Ili, rečeno drugim rečima, sve dok neka osoba ne postane novorođeni hrišćanin, Sveti Duh ne živi u njoj.

Izborni dodatak ili suština?

Kada sam pre nekoliko godina kupovao novi automobil, prodavac je mnogo vremena proveo ubeđujući me da mi je potreban automobil sa klima uređajem i sa automatskim prenosom. To su bili mogući dodaci. Ali prodavac nikada nije postavljao pitanje da li u svom automobilu želim motor. Motor nije mogući dodatak već suštinska potreba. Ako je Sveti Duh mnogo važniji u jednom hrišćanskom životu nego što je motor važan automobilu, kako jedan nevernik dolazi do trenutka kada se Sveti Duh nastanjuje u njegovom životu? Drugo pitanje ima istu važnost kao i prvo: "Kako nevernici bez "motora" ili bez sile dolaze do trenutka kada mogu da prihvate Isusa kao svog Spasitelja?" Ništa ne može više pomoći u odgovaranju na ova pitanja nego razumevanje večnog rada Svetog Duha dok On okružuje svaki neobraćeni život Božjom milošću.

Kao dete nikada nisam išao u Subotnu školu ili u Nedeljnu školu. Ipak, jednom sedmično je postojalo vreme za religijsko obrazovanje u mojoj školi. Iz nekog razloga, obično sam sedeo u pozadini razreda i stalno izazivao probleme. Bilo kako bilo, ipak sam naučio pesmu "Znam da Isus voli me" na dva jezika. U svojim ranim tinejxerskim godinama sam otvorio svoje srce Isusu i zamolio Ga da uđe u moj život.

Da li je Sveti Duh imao bilo kakvog posla sa mnom pre nego što sam se obratio? Pavle kaže Titu: "Jer se pokaza blagodat Božija koja spasava sve ljude, učeći nas da se odrečemo bezbožnosti i želja ovoga sveta, i da pošteno i pravedno i pobožno poživimo na ovome svetu" (Titu 2:11.12). Čini se da Pavle ovde ističe da Božja milost radi na srcu svake osobe koja je došla na svet, pomažući svima da shvate da postoji jedan bolji način života, da ne postoji samo opraštanje greha već i sila za pobedu. Naravno, Pavle dalje govori da spasenje dolazi kroz Božju dobrotu, ljubav i milost i da su plodovi jednog boljeg života razultat spasenja i sile Svetoga Duha.

Ovo je verovatno previše za jednu neobraćenu osobu, ali jednostavno rečeno, to je objašnjenje potpunog oproštenja i svakodnevne pobede uz pomoć Božje milosti. Sveti Duh radi na životu pre obraćenja - to je milost koja prethodi obraćenju.

Upoznavanje sa milošću

Nedavno sam pronašao jedno novo otkrivenje Božje istine kada sam otkrio da se veoma često u Novom Zavetu milost odnosi na silu Svetog Duha. Biblija kaže da kada je Sveti Duh sišao na učenike, "blagodat velika beše na svima njima" (Dela 4:33). Zbog sile milosti možemo činiti mnoga dobra dela (2 Korinćanima 9:8). Ustvari, Bog je jasno rekao Pavlu: "Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim" (2 Korinćanima 12:9). Kroz ovu milost Božja sila se spustila na Pavla i on je jasno razumeo i poučavao da je sila Božja ustvari prisutnost i rad Svetog Duha (Efescima 3:16.20). Najmanje dva puta se spominje da je Sveti Duh Duh milosti (Zaharija 12:10; Jevrejima 10:29).

Veoma često se milost definiše kao nezasluženi dar od Boga. To me je zbunjivalo, jer iako sam znao da je sve što mi grešnici primamo od Boga zaista nezasluženo, a osigurano spasenje je potpuno nezasluženo, ipak se jasno govori da je Božja milost bila na Isusu (Luka 2:40), i da mi kao hrišćani treba da rastemo u milosti (2 Petrova 3:18). Povrh svega, otkrio sam da se o milosti govori više od 700 puta u spisima Jelene Vajt, koja je Duhom nadahnuti pionir naše veroispovesti. U njenim spisima se o milosti ne govori samo kao o jednom blagonaklonom, milostivom Božjem stavu prema čoveku, već direktno kao o sili koja radi u ljudskom životu. "Jedina sila koja može stvoriti ili ovekovečiti mir jeste Hristova milost."[1] Xon Vesli je u jednoj svojoj čuvenoj propovedi naglasio svoje snažno ubeđenje da su milost i Sveti Duh sinonimi.

Sada, sa ovakvim razumevanjem milosti u svom umu, mogu da se osvrnem na svoj sopstveni duhovni razvoj, shvatajući da me je sila Duha milosti u mladosti vodila ka Isusu. Postepeno se moja majka obratila i počela je da traži crkvu koja je osnovana na Bibliji. Išao sam sa njom dok je posećivala mnoge veroispovesti, neke su se sakupljale u malim grupama po kućama, a druge u velelepnim građevinama raznog porekla. Božja milost koja donosi spasenje se pojavljivala preda mnom čak i kada sam još uvek ostajao neobraćen. Neuspeh braka mojih roditelja u vreme kada je razvod bio redak slomio je moje srce i doneo osećaj krivice, ali je ipak stvorio okolinu u kojoj je Sveti Duh mogao da progovori mom srcu.

U životu jedne neobraćene osobe Sveti Duh stalno radi, stvarajući prilike da poželi jedan bolji život, da iskreno dođe ka pokajanju i da, konačno, pozove Isusa u svoje srce (1 Mojsijeva 6:3; Jovan 16:13.14). Kada se ovaj rad Svetog Duha odvija u saradnji sa udruženim molitvama hrišćana, mogućnosti za pozitivne rezultate se mnogostruko uvećavaju. Ako hrišćani, u pravo vreme i na pravom mestu, ponude literaturu, ili lično svedočanstvo, sila milosti može dopreti do srca koje se još nije predalo i stvoriti čudo novog života u Isusu Hristu.

"Danas ovaj Duh neprekidno nastoji da pažnju ljudi usmeri na veliku žrtvu prinesenu na krstu Golgote, da svetu prikaže ljubav Božju prema ljudima i da duše osvedočene u sopstvenu krivicu uputi na obećanje Svetog Pisma." [2]

Ono što je danas avionska nesreća, u devetnaestom veku je bio brodolom. Pre nego što je nastao vek sigurnog putovanja, ljudi su polazili do dalekih obala ne znajući da li će stići na svoj cilj. U mnoge himnama iz devetnaestog veka se koristila nautička terminologija kao što je mornar, sidro, oluje, jer je neizvesnost putovanja po morima oslikavala sve opasnosti u životu uopšte.

Jedna heroina iz veka brodoloma je bila Grejs Darling, kćerka čuvara svetionika na Longstonu, na Farnskim ostrvima, na severoistočnoj obali Engleske. Ujutro, 7. septembra 1838 godine, Grejs je gledala kroz teleskop svetionika i ugledala je devetoro preživelih posle jednog strašnog brodoloma kako se drže sa jednu stenu u sred pobesnelog mora. Pošto nije mogla da pronađe meštane dobrovoljce koji bi bili spremni da izađu u čamcu za spasavanje, Grejs je pošla na dva opasna puta, prvo sa svojim ocem, a zatim sa dva čoveka koja je spasila. Oluja je stravično besnela i pretila da razbije čamac na paramparčad, ali Grejs Darling je uspela da dovede svih devetoro preživelih na sigurno tlo.

"Jer se pokaza blagodat Božja koja spasava sve ljude" (Titu 2:11). Sveti Duh stalno korača pored svakog neobraćenog života, nudeći nadu ljubavi, mira i radosti u Isusu.

Ako ste prihvatili Isusa kao svog Spasitelja, odvojite nekoliko minuta da ponovo pogledate korake koji su vas doveli do obraćenja. Moći ćete da nabrojite mnoge dokaze milosti Duha koji vas je doveo do spasenja.

Nedavno sam slušao jednog svog dobrog prijatelja kako govori o čudesnoj Božjoj milosti koja ga je dovela do Isusa. U srednjoj školi bio vođa je studenata, ali je bio poznat zbog svoje zadivljujuće sposobnosti da priča prljave priče i da koristi ružan rečnik. Kada god je to bilo moguće, provodio je što više svog dragocenog vremena gledajući televiziju, i mnogo puta je bio izbačen sa časa. "Svo to vreme," rekao je, "sećao sam se jednog prizora: moje majke kako plače dok čita prekrasnu priču o Isusu iz Čežnje vekova". Ta uspomena na majku koja se moli, zajedno sa porukom molitvene sedmice za mlade, je učinila da Leri preda svoj život Isusu.

"Još uvek se sećam kako sam mahao pesnicom na Boga. Poslednje što sam želeo za sebe je da budem propovednik." Ali Duh milosti je omogućio da majčine molitve budu uslišene. "Stavljen sam u razred sa lošim učenicima," rekao je Leri, sećajući se svog bola što je morao da pohađa dopunsku nastavu. "Rekli su mi da nikada neću završiti školu."

Postepeno, posle svog obraćenja, postao je predsednik đačkog školskog odbora i danas je Dr. Leri Evans propovednik i poštovani vođa u crkvi. Kao što je bilo sa Saulom, Božji Duh se spustio na ovu mladu osobu i on je postao drugi čovek (1 Samuilova 10:6).

"Izgleda da neki misle da moraju biti stavljeni na probu, da moraju dokazati Gospodu da su se promenili pre nego što mogu tražiti njegov blagoslov. Ali, Božji blagoslov oni mogu tražiti čak i sada. Njima je potrebna njegova milost, Hristov Duh, da im pomogne u njihovim slabostima, ili se neće moći odupreti zlu. Isusu je drago da dođemo k njemu upravo takvi kakvi smo, grešni, bespomoćni, zavisni. Možemo doći sa svim svojim slabostima, svojim ludostima, svojom grešnošću, i pokajnički pasti pred njegove noge! Njemu je na slavu da nas podigne u naručje svoje ljubavi, da zavije naše rane, da nas očisti od svake nečistote."[3]

Traženje života u Duhu

Ako niste svesno primili Isusa u svoj život, možda vas baš sada Duh milosti poziva. Molio sam se sa mnogim ljudima koji su preduzeli ovaj korak, i mogu vam reći da je to najlepše i najvažnije iskustvo u bilo čijem životu. Duh milosti i molitve će vas voditi da prepoznate svoje grehe i ražalostićete se što je Isus morao da pati zbog vas (Zaharija 12:10). Samo recite Isusu da vam je veoma žao zbog toga što se dogodilo i da Ga sada prihvatate u svoj život kao Gospoda i Cara. Slavite Ga zbog toga što vas je spasao i što ste sada, na jedan poseban način, deo Njegove porodice. "Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božij" (Efescima 2:8).

Video sam da mnogi ljudi koji su, po kulturološkoj osnovi, hrišćani, nikada nisu preduzeli taj lični, svesni korak prihvatanja Isusa kao svog Spasitelja. To je kao da pripadate nekom biciklističkom klubu, znate sve o biciklima, ali nikada se niste vozili biciklom kroz predivnu prirodu, sa mirisom prolećnog cveća u vazduhu i vetrom koji nežno prolazi kroz vašu kosu.

Jednoga dana naša najmlađa kćerka Šeron i ja smo se vozili biciklima kroz prekrasno područje u blizini našeg doma u Spokejnu. Uzbrdica je bila prilično strma, ali uskoro smo se našli u prirodi, okružavalo nas je drveće i njive, a u daljini su se videli planinski vrhovi prekriveni snegom. Kada smo se vraćali kući put je uglavnom išao niz brdo i kilometri su brzo prolazili. Osećali smo se odlično! Nikakva teorija na svetu ne bi mogla da objasni kako smo se osećali na tim biciklima, dok smo zadihani razgovarali i smejali se celim putem do kuće.

Slično je i sa razumevanjem teorije hrišćanstva. Čak ni pripadnost crkvi ni za jedan trenutak ne može pokazati šta to stvarno znači doživeti Isusovu ljubav kroz silu Svetog Duha u jednom obraćenom hrišćanskom životu. "A kad se pokaza blagodat i čovekoljublje spasa našega Boga, ne za dela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom preporođenja i obnovljenjem Duha Svetoga, kojega izli na nas obilno kroz Isusa Hrista spasitelja našega, da se opravdamo blagodaću njegovom, i da budemo naslednici života večnoga po nadu" (Titu 3:4-7).

"A učenici punjahu se radosti i Duha svetoga" (Dela 13:52).