< 5. Poglavlje | Sadržaj | 7. Poglavlje > |
Šesto poglavlje
"Predanje" je reč pobede
"Mnogo puta sam se molio za silu Svetog Duha, ali
mi se čini da nikada nisam dobio odgovor." "U crkvi sam uvek tražio od Boga da
pošalje svog Duha, ali mi se čini da se ništa nije promenilo." "Neki ljudi su
jednostavno preplavljeni Duhom, ali mi se čini da je u mom životu sve ravno i
nezanimljivo."
Mnogo puta sam čuo ovakve izjave. Možda ste ih i
vi čuli, možda ste ih čak i sami izgovorili. Možda ste i sami rekli: "Nema novog
duha, samo jedna ista stara rutina."
Svaka od gore navedenih rečenica sadrži dva izraza
koji ukazuju na postojanje problema. Jedan je "ali" a drugi "čini mi se". Ovi
izrazi govore o individualnim iskustvima u kojima ljudi gledaju na sebe i na
druge i ne mogu da usklade ono što vide sa onim kako se
osećaju.
Ako je i vaše iskustvo bilo ovakvo, možda ste
tražili pogrešne dokaze o Svetom Duhu. Nekoliko poglavlja u ovoj knjizi će vam
pomoći da upoznate koji su pravi znaci primanja punine Svetog Duha, ali sada
želim da razmotrimo mogućnost postojanja blokade koja sprečava protok Svetog
Duha. Ta blokada upravo sada može biti eliminisana silom Svetog Duha, a rezultat
će biti zaista zadivljujući.
Zapazite šta je o Isusu rečeno u Jevrejima 1:9:
"Omiljela ti je pravda, i omrzao si na bezakonje: toga radi pomaza te, Bože, Bog
tvoj uljem radosti većma od drugova tvojih." Vilijem V. Preskot, koji je jednom
u isto vreme bio predsednik tri kolexa i koji je bio poznat kao izuzetni
Biblijski učitelj, za vreme jedne serije predavanja o Svetom Duhu govorio je o
Jevrejima 1:9. On je objasnio da se reč "drugovi" ili "sledbenici" u Luci 5:7
prevodi kao "društvo".[1] Zašto je Isus imao
više ulja radosti od svoga društva? To pitanje treba da postavimo dok ispitujemo
sami sebe. Zašto nam se čini da drugi imaju mnogo življe hrišćansko iskustvo od
nas?
Novozavetna reč "radost" u Jevrejima 1:9 je
interesantna. Ona predstavlja neizmernu radost, ili skakanje od sreće. Čak i pre
svog rođenja, Isus je doneo radost drugima na jedan poseban način. Pročitajte
ovu priču u Luci 1:34-44. Kada je Marija, Isusova majka, nekoliko meseci bila
trudna, putovala je da poseti svoju rođaku Jelisavetu koja je bila trudna sa
Jovanom Krstiteljem. Kada je Jelisaveta čula Marijin pozdrav, "zaigra dete u
utrobi njezinoj" (stih 41). Isus je, očigledno, imao i prenatalnu misiju
radosti.
Ali kada je Isus formalno bio pomazan za svoju
javnu službu, ulje radosti se otkrilo kao nikada ranije. "Isusa iz Nazareta kako
ga pomaza Bogu Duhom svetim i silom, koji prođe čineći dobro i isceljujući sve
koje đavo beše nadvladao; jer Bog bijaše s njim" (Dela 10:38). Isus je činio
dobro i lečio je, a rezultat toga je bila neizmerna radost za mnoge. U sred svih
životnih problema i pritisaka Isusova služba je uvek donosila
radost.
Na jednom velikom sastanku Generalne Konferencije
oduševljeno me je pozdravio jedan mladi propovednik koga dugo nisam video.
"Sećaš li me se?" pitao je Tim. "Sećaš li se kako sam patio zbog užasnog bola u
leđima? Kada smo se poslednji put sreli skoro celo vreme sam bio u agoniji." Da,
sećao sam se Tima. Upoznao sam ga na jednom propovedničkom sastanku. On je
podelio neke svoje probleme u propovedničkoj službi i priču o dugotrajnim i
bolnim problemima sa leđima. Tim je tražio molitvu i pomazanje i posle toga je
rekao da se oseća bolje. Šest meseci kasnije bio je pun radosti i skoro je
skakao od sreće. "Rendgenski zraci su potvrdili da su moja leđa čudesno
isceljena!"
Neposredno pre nego što sam sreo Tima, Dr. Adrijan
Piterson me je upoznao sa jednom starijom gospođom koja je, iako na izgled veoma
krhka, zračila srećom. "Ovo je jedna od naših čudesnih žena." objasnio je
pastor. Jednog zimskog dana Kornelija Lej je osetila snažan podstrek da pozove
Adventističku knjižaru i da naruči jednu knjigu. Nije znala zašto joj je ta
knjiga potrebna, ali je verovala da je Gospod nadahnjuje da to učini. Naglasila
je da knjigu treba da joj donese poštar jedne posebne službe za raznošenje
paketa. Kornelija je živela u jednom malom seoskom domu, a u blizini nije bilo
komšija. Nekoliko dana nakon što je naručila knjigu, oko 10:30 izašla je iz
svoje kuće, iznenada se okliznula i pala u sneg, udarajući svojim ramenom u neki
tvrdi predmet na zemlji. Celog dana Kornelija je ostala u snegu, jer zbog
povrede nije mogla da ustane niti da se nekako dovuče do kuće. Kada je tama
počela da se navlači preko zamrznute zemlje kao neki znak sigurne smrti,
dogodilo se čudo. Naišao je poštar službe za raznošenje paketa sa Kornelijinom
knjigom, i pošto je pronašao ovu staru ženu u snegu, mogao je da spase njen
život. Danas dok priča svoju priču, gospođa Lej je ispunjena uljem
radosti.
Isus je u svojoj službi fizički i duhovno spasao
mnoge živote. Očigledno, On nije imao Duha "na meru" (Jovan 3:34). Ulje radosti
ispunjavalo je Njegov život nez obzira na činjenicu da je On bio čovek bola i
tuge. Tajna njegove veličine se vidi u Jevrejima 1:9: Njemu je "omiljela pravda,
i omrzao je na bezakonje." To možda zvuči jednostavno i lako, ali vi znate, kao
što i ja znam, da je jednom neobraćenom srcu ljubav prema pravednosti i mrskost
prema grehu prirodna koliko i letenje ovcama. Isus je jedan neverovatan primer
onoga što je moguće nekoj osobi ako se potpuno preda Bogu. Njegova služba je
počela i završila se na ovaj način. "Jer siđoh s neba ne da činim volju svoju,
nego volju oca koji me posla" (Jovan 6:38). "Oče moj! Ako je moguće da me
mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako ti" (Matej
26:39).
Ne postoji apsolutno nikakva barijera za izlivanje
Svetog Duha koja ne može biti probijena potpunim predanjem Bogu. U stvari, ja
verujem da je ispunjavanje nečijeg života Svetim Duhom ustvari jedan drugi način
za opisivanje potpunog predanja Bogu.
Da li ste zabrinuti što vaš život nema duhovnu
silu koju veoma želite? Možda su se na vašem putu predaje isprečile neke
barijere kao vojne barikade u modernom Srednjem Istoku. Ja sam nekoliko puta
naišao na njih dok sam išao putem od Jerihona prema Amanu. Put je prekriven
neprobojnom barikadom. Vojnici sa automatskim puškama stoje na putu. Tenkovi su
poređani sa strane puta. Nastavak puta je nemoguć. Jedno poglavnje u Čežnji Vekova u jednom svom odlomku oko
30 puta spominje Svetog Duha. "Hristos je svojoj crkvi obećao dar Svetoga Duha i
to obećanje pripada i nama koliko i prvim učenicima. Ali kao i svako drugo
obećanje i ovo je dato pod izvesnim uslovima. Ima mnogo onih koji veruju i tvrde
da polažu pravo na Gospodnje obećanje; oni govore o Hristu i o Svetom Duhu, ali od toga nemaju
nikakve koristi. Oni ne pokoravaju svoju dušu božanskim silama da je vode i da
upravljaju njome. Mi ne možemo da upotrebljavamo Svetoga Duha. Duh treba nas da
upotrebi. Bog svojim Duhom deluje na svoj narod da hoće i učini "kao što mu je
ugodno" (Filibljanima 2:13). Ali mnogi ne žele da se potčine ovome. Oni žele da
upravljaju sami sobom. To je razlog što ne primaju ovaj nebeski dar."[2]
Razmislite zajedno sa mnom o četiri glavne
barijere koje sprečavaju potpunu predaju i potpuno ispunjavanje našeg života
Svetim Duhom.
Prevareni namernim
grehom
Pomisao na namerni greh čini da se mnogi od nas
slede. "Ja nikada ne bih namerno pogrešio," kažemo mi. "Slučajno sam se
okliznuo, potpuno nesvesno." Hajde da zajedno pogledamo Psalam 66:18: "Da sam
vidio u srcu svom bezakonje, ne bi me uslišio Gospod:" Neki prevodi Biblije
govore o voljenom, omiljenom grehu. To znači da ga mi tajno uživamo, tajno
doživljavamo, sasvim svesno. Televizija uveliko hrani ovakvu vrstu mentalnog
stava, u kome se u grehu uživa. Isus je mrzeo greh. Prema tome, On je bio
pomazan uljem radosti više od svojih drugova.
Možda je bolno, ali je neophodno da se redovno
preispitujemo. Na primer, uzmite Deset Zapovesti i molite se za svaku od njih,
tražeći da li ste na neki način prekršili, obezvredili, ili ignorisali, svesno
ili nesvesno, neku od njih. Ovo je pomalo zastrašujuće, ali Sveti Duh će početi
da vam ukazuje na vaš greh. On će to činiti nežno i postepeno, ali kada se to
dogodi, tražite od Njega silu za potpunu pobedu. Iako će vas i dalje taj greh
kušati, vi ćete ga omrznuti i stalno ćete se okretati od
njega.
Pročitajte pažljivo celi Novi Zavet. Biće vam
potrebno samo oko 12 sati. To možete učiniti tokom 12 dana ili tokom jednog
vikenda. Tražite da vam Bog otkrije šta želi da saznate za to vreme. Svaki put
kada ovo učinim Bog mi ukazuje na neki novi greh sa kojim treba da se obračunam
uz pomoć Njegove sile. Molite se zajedno sa psalmistom: "Okušaj me, Bože, i
poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. I vidi jesam li na zlu putu
i vodi me na put večni" (Psalam 139:23.24).
Nekada sam mislio da se Sveti Duh daje samo onima
koji su savršeno poslušni. Dela 5:32 kažu: "...Duh sveti kojega Bog dade onima
koji se njemu pokoravaju." Pastor Kevin Vilfli je rekao nešto što mi je pomoglo
da ovo shvatim: "Grčka reč koja se ovde prevodi kao "pokoravanje" je peitharcheo, koja bukvalno znači biti
nateran od strane vladara ili pokoriti se autoritetu. Ona dolazi iz reči peitho, koja znači složiti se, verovati,
imati poverenja, načiniti prijatelje, i reči archo, koja znači vladati, ili vladati
nad nekim. Prema tome, Sveti Duh je dat onima koji su se sprijateljili sa Bogom,
koji se pokoravaju Njegovom autoritetu koji vlada nad njihovim životima."[3]
Svakog dana primam puninu Svetog Duha ne zato što
sam savršeno poslušan, već zato što sam spreman da poslušam. Ako nisam spreman,
onda moram da se molim, "O Gospode, pomozi mi da budem spreman da ti budem
poslušan."
Dok se molimo kroz proučavanje Deset Zapovesti i
Novog Zaveta (ili cele Biblije), Sveti Duh će nas dovesti ka istini. Možda će
sukobi između dobra i zla u nama biti jaki, ali Bog je svemoćan. On će nam
pomoći.
Slušao sam Bena Karsona, čuvenog neurohirurga,
kako priča o svojoj borbi sa grehom kada je bio četrnaestogodišnji mladi crnac u
Bostonskom predgrađu. U jednom trenutku strašnog besa umalo je nožem udario
jednog svog prijatelja. Srećom, oštrica njegovog noža se slomila udarcem o kopču
njegovog kaiša. Ben je shvatio da je njegov bes bio nekontrolisan, otrčao je
kući, zaključao se kupatilo i nekoliko sati se borio sa svojom naravi i sa
Bogom. Ben je rekao: "Ukoliko se ne oslobodim ovakve naravi, neću uspeti u
životu. Da Bob nije imao tu veliku kopču, on bi sada bio mrtav a ja bih bio na
putu u zatvor ili u popravni dom." Ben priča kako ga je obuzeo jad. Znoj je
curio niz njegovo telo. Mrzeo je sebe, ali je osećao da zbog svoje naravi ne
može sebi da pomogne. Znao je da je nemoguće da se jedna takva osoba promeni.
Dok su suze tekle niz njegovo lice, on se molio: "Gospode, bez obzira na sve, ja
znam da ti možeš da me promeniš." Sati očaja su ga ostavili u mraku, ali u sred
svega, počeo je da čita Bibliju. U Pričama je pročitao: "Bolji je spor na gnjev
nego junak, i gospodar od svoga srca bolji je nego onaj koji uzme grad" (Priče
16:32). Tada Ben iznosi zadivljujući vrhunac tih sati strašne borbe sa grehom:
"Uskoro je mir počeo da ispunjava moj um. Moje ruke su prestale da se tresu.
Suze su stale. Tokom tih sati koje sam proveo sam u kupatilu nešto se dogodilo
sa mnom. Bog je čuo moje uzvike dubokog očaja. Jedno osećanje svetlosti je
prešlo preko mene i znao sam da se dogodila promena srca. Osećao sam se
drugačije. Bio sam drugačiji. Konačno sam ustao, stavio Bibliju na ivicu kade i
otišao da se umijem. Doterao sam svoju odeću i izašao sam iz kupatila kao
promenjeni mladi čovek. "Moja narav me nikada više neće kontrolisati." rekao sam
sam sebi. "Nikada više. Sada sam slobodan." I nakon tog dana, nakon tih dugih
sati borbe sa samim sobom i traženja pomoći od Boga, nikada više nisam imao
problema sa svojom naravi."[4]
Uništeni pogrešnim
motivima
Motiv je skrivena želja ili razlog koji se krije
iza neke određene akcije. Motiv nije uvek jasno na površini. Neka kompanija vam
ponudi besplatno putovanje u jedno prekrasno, luksuzno odmaralište. Vi kažete:
"Sačekaj malo, kakav je njihov motiv?" Ponudite se da prekopate komšiničinu
baštu. Ona kaže: "Zašto to činiš za mene?"
Kada tražim Svetog Duha, kakav je moj motiv? Da li
je Bogu stalo do toga? Očigledno. "Ištete, i ne primate, jer zlo ištete, da u
slastima svojim trošite" (Jakov 4:3).
U drevnoj Samariji je živeo jedan uticajan čovek,
Simon, koji je bio kršten u hrišćanstvo ali je, očigledno, još imao pogrešne
motive. Iznenadio je Petra i Jovana tako što im je ponudio novac za silu Svetog
Duha. Zapazite kako se Petar snažno obračunao sa situacijom. Petar mu je rekao:
"Novci tvoji s tobom da budu u pogibao, što si pomislio da se dar Božji može
dobiti za novce!" Očigledno, dar se ne može kupiti. Evo dokaza jednog
neobraćenog srca. "Nema tebi dela ni iseta u ovoj reči; jer srce tvoje nije
pravo pred Bogom:" Sada Petar stavlja svoj prst na srce problema. "Jer te vidim
da si u grkoj žuči i u svezi nepravde" (Dela 8:20-23). Koliko često gorčina
truje život i nepravda steže um i srce kao gvozdeni lanac. Mnogo puta mi
propuštamo puni blagoslov Svetog Duha zato što gorčina i nepravda truju naše
motive.
Često položaj, moć, prestiž, popularnost i profit
dominiraju našim životima. Isus se okrenuo od svega toga i zato je bio pomazan
uljem radosti više od svojih drugova.
Bio sam pastor u jednoj maloj crkvi u Sidneju pre
više godina, kada mi je došao jedan čovek i suznih očiju me molio da se molim za
njega da on primi Svetog Duha. Nisam siguran kojoj veroispovesti je pripadao,
ali kada sam ga pitao zašto tako očajnički želi Svetog Duha, on je pokazao da je
njegov motiv pritisak okoline. Njegovi prijatelji su mu rekli: "To je jedini
način da budeš dobar kao i mi." Zatražio sam od Bila da preispita svoje motive,
i on je to odbio. Jedino što sam mogao da uradim je da se molim da ga Sveti Duh
dovede do krsta, gde Isusova ljubav oblikuje motive.
Spoticanje preko
samocentričnosti
Sebični ponos je tako nerazuman u poređenju sa
nebom. Nedavno su na našem prekrasnom zelenom travnjaku počeli da se pojavljuju
krtičnjaci. Krtice su se silno zabavljale pretvarajući naše dvorište u
minijaturne Stenovite Planine. Možda je postojala neka ponosna krtica koja je
smatrala da je njen krtičnjak viši od svih ostalih. G. B. Tomson, pišući o
Svetom Duhu citira velikog škotskog propovednika Aleksandra Meklarena. "Hajde da
priznamo da si ti na neki način superiorniji od mene. Pa, šta onda? Jedan
krtičnjak je malo viši od drugog, ali su oni na istoj udaljenosti od sunca.
Sećam se jednog svog prijatelja kojem je, dok je bio dete, rečeno da je sunce
udaljeno oko 95 miliona milja. On je pitao: "Odakle? Od prizemlja ili od prozora
na spratu?"[5]
Bogati i siromašni, obrazovani i prosti, lepi i
obični, svi se nalaze na istoj udaljenosti od neba ako su bez Isusa Hrista.
Ljudska samocentričnost je žalosna i smešna zato što je ona na kraju potpuno
uzaludna.
Zapazite kako je Isus zaista bio ponizan. "Jer ovo
da se misli u vama što je u Hristu Isusu, koji, ako je i bio u obličju Božjemu,
nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je ponizio sam sebe uzevši obličje
sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovek. Ponizio sam sebe
postavši poslušan do same smrti, a smrti krstove" (Filibljanima
2:5-8).
Prekrasni komentar o Isusovom životu, Čežnja vekova, upoređuje samocentričnost
sa Isusovim pravim duhom. "Njegovi učenici su toliko bili ispunjeni samoživošću
- pravim načelom sotoninog carstva."[6] "Mi možemo da
primimo nebesku svetlost jedino ako smo voljni da se oslobodimo svoga "ja".[7] Kada sam ima 18
godina, na mene je najviše uticala ova rečenica: "Nema granica korisnosti onoga
koji, odričući se sebe, omogućava Svetome Duhu da deluje na njegovom srcu i živi
životom potpuno posvećenim Bogu."[8]
Da, "predanje" je reč pobede. Kada otvorim svoj
život u potpunom predanju Bogu, bezgranična sila Svetog Duha me osposobljava da
stvarno živim za Boga u radosti i u pravom uspehu.
Potkopani
neverovanjem
Namerni greh, pogrešni motivi i samocentričnost
predstavljaju neprobojnu raznolikost barijera koje stoje između mnogih hrišćana
i prave sile Svetog Duha. Ovaj nesveti trio ima svoje korene u jednom osnovnom
problemu koji se zove nedostatak potpune vere u Isusa. Ne mislim na
intelektualnu veru već na svakodnevno predavanje srca Gospodu
Isusu.
Često bi se dugogodišnji vernici crkve uvredili
kada bih ja, kao pastor, rekao: "Naučiću vas kako da primite Isusa u svoja srca
kao svog ličnog Spasitelja." Ipak, mnogo puta kada sam vodio časove u kojima sam
poučavao vernika kako da dovedu druge ka Isusu, ovi stubovi crkve bi
objašnjavali: "Ni sam nisam ovo shvatao. Ono što kažeš mi je tako jednostavno i
jasno." "Hajde da sada klekemo i da otvorimo svoja srca Isusu." Rezultati su
uvek bili zadivljujući. Kakva je radost kada starešina crkve ustane i sa suzama
u očima kaže: "Sada mi je po prvi put jasno šta to znači nanovo se
roditi."
Ovde leži koren našeg problema. Mnogi su hrišćani
po svojoj kulturi, ali nikada nisu stvarno upoznali Isusa kao Spasitelja,
Gospoda, Prijatelja. Pogledajte kako je Isus kombinovao "veru" i "Svetog Duha"
kada je govorio u Jerusalimskom hramu. "A u poslednji veliki dan praznika
stajaše Isus i vikaše govoreći: ko je žedan neka dođe k meni i pije. Koji me
veruje, kao što pismo reče, iz njegova tela poteći će reke žive vode. A ovo reče
za Duha kojega posle primiše oni koji veruju u ime njegovo; jer Duh sveti još ne
beše na njima, jer Isus još ne beše proslavljen" (Jovan
7:37-39).
Jedan oduševljeni student teologije se pridružio
svom profesoru koji je 14 godina održavao biblijska proučavanja u lokalnom
zatvoru. Grupa je počela da proučava jednu seriju pod naslovom Prozor na Jovanovom evanđelju, i
prekrasna kombinacija Isusove službe sa silom Svetog Duha počela je da donosi
rezultate u životima zatvorenika. Zatvorski zidovi ne predstavljaju barijeru za
Svetog Duha. Isto tako, ne postoji ni jedna barijera u nama koja se ne može
pobediti predavanjem Isusovoj ljubavi.
[1] W. W. Prescott, The Promise of the Holy Spirit, pp.9f
[2] White, The Desire of Ages, p.672
[3] Kevin Wilfley, Studies on the Holy Spirit, p.21
[4] Ben Karson, Gifted Hands, pp.57-59
[5] In G. B. Thompson, The Ministry of the Spirit, p.117
[6] White, The Desire of Ages, p.436
[7] White, The Desire of Ages, p.181