< 2. Poglavlje

Sadržaj

4. Poglavlje >

DRUGI ILIJA

            Kakav se lik obično pojavljuje na platnu tvog uma kad razmišljaš o Jovanu Krstitelju? Da li je to bio propovednik koji je vikao i udarao o propovedaonicu? Mora se priznati da je to bila zanimljiva ličnost - čovek odeven u haljine od kože i hrani se rogačem u pustinji. Jovan Krstitelj je zaista bio neobičan čovek. čak je i njegovo rođenje bilo neobično. Kad je došao na svet, njegovi roditelji su već bili stari. Davno pre Jovanovog rođenja već su izgubili svaku nadu da će imati dete. Jovanovo rođenje bilo je čudo. Čak i u njegovom dolasku na svet postoji duboka duhovna pouka koju treba razumeti. "Rođenje Zaharijinog sina, isto kao i rođenje Avramovog i Marijinog deteta, trebalo da je objavi veliku duhovnu istinu, istinu koju teško učimo, a lako zaboravljamo. Sami po sebi, mi nismo sposobni da učinimo nijedno dobro delo, ali ono što mi ne možemo, učiniće Božja sila u svakoj pokornoj duši koja poveruje. Verom je darovano dete obećanja. Iz vere se rađa duhovni život, i mi smo osposobljeni da činimo pravedna dela". (DA, p. 98)

            Jovan ne samo da je došao na svet na neobičan način, nego i njegovo je obrazovanje bilo jedinstveno. Postojale su proročke škole koje je osnovao Samuilo, a Ilija obnovio. Ali u vreme Jovana Krstitelja one su bile na tako niskom nivou da se Jovan nije mogao obrazovati u njima i tako biti osposobljen za naročiti zadatak koji mu je Bog poverio. Setićeš se da ni Isus nije išao u te škole, iz istog razloga.

            Možda ima nekih koji bi se uhvatili za ovo i obacili obrazovanje u našoj školi! Ali imajmo na umu da studenti koji se obrazuju u našim školama danas još uvek mogu da sami upravljaju svojim brodom. Kakve god da su prednosti ili nedostaci našeg obrazovnog sistema, niko ne tvrdi da moraš provesti na školovanju četiri godine. Niko ne tvrdi da se moraš opteretiti maksimalnim školskim programom. Uvek imaš mogućnosti da u svom rasporedu ostaviš prostora za druženje s Bogom - da isplaniraš vreme koje ćeš provoditi nasamo s njim. Ako želiš da se družiš s njim, ako želiš da vodiš pravi religiozni život, možeš to postići u našim školama. Ako ne želiš, ti to možeš propustiti u školi kao i na svakom drugom mestu.

            Jovan Krstitelj je iskoristio prednost obrazovanja koje je mogao dobiti od samog Boga. "Danju i noću, Hristos je bio predmet njegovog proučavanja i razmišljanja, dok slavna vizija nije ispunila njegov um, srce i dušu. Posmatrao je Cara nad carevima u njegovoj lepoti i izgubio je sebe iz vida. Posmatrao je Veličanstvo svetosti i spoznao kako je sam ništavan i bezvredan. ¼ On je trebao da stoji u Božjoj sili i Njegovoj pravdi". (GW, p. 54) Jovan Krstitelj je bio čovek koji je iskusio spasenje Božje. Kasnije ćemo se pozabaviti pitanjem da li je uvek u svom životu imao ispravne teološke stavove.

            Isus je u Jovanu Krstitelju video Iliju. U više slučajeva Isus ga naziva Ilijom. U Mateju 11,14. kaže: "I ako hoćete verovati, on je Ilija što će doći."

            Zanimljivo je da je Jovan tvrdio suprotno. Čitajmo o tome u Jovan 1;19-21. Sećate se tog događaja. Jevreji su poslali vođe iz Jerusalima da upitaju Jovana ko je? Jovan im je saopšito da nije Hristos. Zatim su ga pitali da li je Ilija. Odgovorio im je "nisam". Očigledno je da je ovaj odgovor u suprotnosti sa rečima koje nalazimo u Luci 1,13-17. To je prilika kada je anđeo najavio Zariji da će mu se roditi sin. " A anđeo reče mu: ne boj se, Zarija; jer je usišena tvoja molitva; i žena tvoja Jelisaveta rodiće sina i nadeni mu ime Jovan. I biće tebi radost i veselje, i mnogi će se obradovati njegovu rođenju. Jer će biti veliki pred Bogom, neće piti vina i sikera; i napuniće se Duha Svetoga još u utrobi matere svoje, i mnoge će sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovome; i on će napred doći pred njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci, i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov."

            Kada je Isus rekao za Jovana Krstitelja da je Ilija, On je govorio o onome koji je trebao doći u duhu i sili Ilijinoj, objavljujući sličnu vest opomene i pripremajući narod za Isusov dolazak.

            Zadatak Jovana Krstitelja bio je sličan Ilijinom. Vest koju je objavljivao bila je upućena Izrailjskom narodu, kao i Ilijina. (Vidi luka 1,16) Vest koju je objavljivao, bila je upućena religioznim ljudima njegovog vremena. Koji cilj je imao pred sobom? "Čeznuo je da ga (narod) probudi na jedan bolji, svetiji život". (DA, p. 103)

            Drugi njegov cilj nalazimo u Mateju 17,11. Trebalo je da Jovan uredi sve. Sve. Ne samo nešto od evanđelja, već sve! Isto tako, trebalo je da pripremi narod, "da pripravi Gospodu narod gotov". (Luka 1,17)

            Šta znači "da pripravi Gospodu narod gotov"? Za šta gotov? Zar nisu oni koji pripadaju Božjem narodu uvek gotovi - od trenutka kad dođu Gospodu i postanu njegovi? Postoji zanimljiva misao Duha proroštva koju nalazimo u 4BC na 1184. strani: "Mi ne nosimo vest mira i sigurnosti. Kao narod koji veruje u skori Hristov povratak, moramo određeno objavljivati; 'pripravi se da sretneš Boga svojega'".

            Kako je Jovan ispunio svoj zadatak da pripremi ljude - da pripravi Gospodu narod? Pre svega, otišao je u prirodu u okolini Jordana i objavljivao vest da se približilo carstvo nebesko. (Matej 3,2) Šta znači izraz "carstvo nebesko"? "U bibliskom jeziku upotrebljava se izraz 'carstvo nebesko' da označi oboje, i carstvo i milosti i carstvo slave. Carstvo milosti opisano je u Pavlovoj poslanici Jevrejima. Pošto je ukazao na Hrista, na milostivog Posrednika, koji 'može osećati s našim slabostima', ovaj pisac nastavlja: 'Da pristupimo dakle slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć'. (Jevrejima 4,16) Presto blagodati ili presto milosti predstavlja carstvo milosti, jer postojanje prestola predstavlja postojanje jednoga carstva. U mnogim svojim pričama Hristos je upotrebljavao izraz 'carstvo nebesko', koji se odnosi ili na carstvo milosti ili na carstvo slave. A ove dve mogućnosti stvarale su kod Jovana Krstitelja izvesnu zabunu, kao što ćemo kasnije primetiti.

            Osim što je propovedao da se približilo carstvo nebesko, njegov zadatak i cilj je bio da ukori narod. 'Porodi aspidini'! govorio im je. "Ko vam kaza da bežite od gnjeva koji ide?" (Luka 3,7) Ne baš ugodna vest! Neverovatno je da je narod prevaljivao toliki put - od Jerusalima do doline reke Jordana - da bi čuo kako Ih neko naziva porodom aspidinim. Mora se priznati da je za Jovana radilo nešto više od sposobnog agenta za reklamu. Njegovi ukori su bili teški i pogađali su pravo u cilj.

            Jovan Krstitelj je upućivao opomene i savete u vezi sa svakodnevnim životom i radom. Veliki deo njegove vesti zvuči prilično legalistički. Ali u knjizi Čežnja vekova, str. 103 i 104. čitamo; "Vešću koju mu je Bog dao da nosi, trebalo je da Izrailj probudi iz obamrlosti i učini da zadrhti zbog svoje strašne pokvarenosti. Pre nego što evanđeosko seme može da nađe svoje mesto, tlo srca se mora preorati".

            Govori se da je najbolji način pristupa onome koga želimo da zainteresujemo za spasenje, taj da mu odmah objavimo vest evanđelja. Međutim, Jovanova vest nije tako zvučala. "Pre nego što evanđeosko seme može da nađe svoje mesto, tlo srca se mora preorati. Pre nego što kod Isusa nađu izlečenje, oni su morali da shvate kako su opasne rane koje zadaje greh.

            Bog ne šalje svoje vesnike da bi ugodili grešnicima. On ne objavljuje vest mira da bi neposvećene uljuljkao u smrtonosnu sigurnost, već kod onih koji čine zlo budi svest o teškom teretu koji počiva na njihovoj savesti i probada dušu strelom osvedočenja u vlastitu krivicu. Da bi grešnika uverio da mu je potrebna pomoć, anđeo pratilac mu otkriva strašnu božansku osudu greha i navodi ga da uzvikne: "šta da činim da bih se spasao?" I tada ista Ruka koja ga je bacila u prašinu, podiže pokojnika. Isti glas, koji je osudio greh i ukorio oholost i častoljublje, pita s najnežnijim saučešćem: 'šta želiš da ti učinim?'

            Besmisleno je nuditi spasitelja nekome ko još nije ni shvatio da mu je potrebno spasenje. Zato je Jovan i bio poslat sa vešću ukora i opomene. A kada su ljudi koji su čuli njegovu vest pitali: "šta ćemo dakle činiti?" Carinicima je odgovorio: "Ne ištite više nego što vam je rečeno." "Koji ima dve haljine neka da jednu onome koji nema; i koji ima hrane neka čini tako." Vojnicima: "Nikome da ne činite sile, niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom."

            Da li je Jovan sve pobrkao? Kako je mogao biti takav legalista? Da li je grešio u onome što je propovedao? Da li je i naša crkva grešila što je propovedala zapovesti, svetkovanje subote i zdrastvenu reformu? O ovomo ćemo kasnije više razmišljati. U suštini Jovanove vesti bio je poziv na pokajanje. (čitaj Luka 3,3) Kao što je već rečeno, Jovan je bio poslan da preore srca pre nego što im je objavio vest evanđelja. Zašto? "Istina je da pokajanje mora da prethodi oproštenju, jer samo slomljeno i skrušeno srce Bog može da prihvati. Pa ipak, grešnik ne može sam sebe da dovede do pokajanje, niti da se pripremi da bi došao Hristu." (1SM , p. 390) To je Hristov posao.

            Pokajanju možemo prići sa jednim od dva rešenja: 1) Ti si grešnik. Dakle, potreban ti je zamenik, da zauzme tvoje mesto. Ili, 2) Ti si grešnik. Potrebno je da se pokaješ, odnosno da se odvratiš od svojih greha.

            Šta misliš, koji je od ova dva pristup ispravan? Evanđeoska vest koju je Jovan propovedao nudila je Zamenu Jagnje Božje. Ali, ona je isto tako objavljivala i potrebu za pokajanjem. Dobra vest o spasenju obuhvata oba pristupa.

            Sledeći deo Jovanove službe nalazimo u Luka 1,17. Trebalo je da obrati "nevernike k mudrosti pravednika" šta to znači? Dodajmo ovom tekstu sledeće; "Pravednik će od vere živ biti." (Rimljanima 1,17) Šta je dakle mudrost pravednika? To svakako znači da su pravednici otkrili šta znači živeti verom. Ne samo da će početi svoj hrišćanski život verom - već će, isto tako, živeti verom.

            Još jedan tekst nam otkriva šta je mudrost pravednika: "I razumni će se sjati kao svetlost nebeska, i koji mnoge privedoše k pravdi, kao zvezde vazda i doveka." (Danilo 12,3) Dakle, i mudrost pravednika ima dva aspekta - život verom i obraćenje mnogih ka pravdi - što je u stvari služba drugima. A zar to nije mudrost, kad oni koji su bili neposlušni počinju da žive verom i uključuju se u objavljivanje vesti o spasenju? Ono po čemu je Jovanova vest bila jedinstvena, bio je poziv ljudima da se krste za oproštenje greha. To je bilo nešto novo. Za ono vreme, da tako kažemo, nešto nebiblijsko. Nigde u Starom Zavetu ne nalazimo učenje o krštenju. To je sasvim nova vest koju je Sveti Duh preneo Jovanu Krstitelju.

            Jovanova vest sadržavala je i poziv ljudima da gledaju Jagnje Božje. Sa ovim delom vesti gotovo da je malo zakasnio. Mada je imao savršeni odnos sa Bogom, mada je još od najranijeg detinjstva proučavao nauku o spasenju i mada je bio ispunjen Svetim Duhom još od utrobe svoje majke, on još nije u potpunosti razumevao šta sve sadrži vest koju treba da objavi. U stvari, činjenica je da je i nakon što je pozvao narod da gleda Jagnje Božje, i sam bio tako nesiguran šta bi to moglo da znači, da je proučavao i ispitivao šta je sve sadržano u carstvu milosti koje je propovedao. (Imajmo na umu, međutim, da je jedino Jovanovo razumevanje vesti bilo nesavršeno, ali vest je bila savršena).

            I konačno, Jovan je trebo da pripravi "u pustinji put Gospodnji ¼ stazu Bogu našemu." (Isaija 40,3)

Većini od nas ove reči su veoma poznate: "Glas je nekoga koji viče; pripravite u pustinji put Gospodnji ¼"            U čemu je vest Jovana Krstitelja bila slična Ilijinoj? Luka 1,17. kaže da je došao u duhu i sili Ilijinoj. I on je pozivao na poslušnost, kao i Ilija. Pitanje poslušnosti bilo je jedna od glavnih Ilijinih strela, kada je izjavio Ahavu da su nevolje na Izrailj došle zbog njegovog odvraćanja od Božijih zapovesti i služenja Valu. Sledeća sličnost je u Jovanovom ukazivanju na Jagnje Božje. Ilijin zadatak je bio da obnovi jutarnju i večernju žrtvu koje su ukazivale na Hrista kao Jagnje. Tako su obojica bili poslani da objave vest koja je bila i opomena i ukor, i poziv na pokajanje. Obojica su bili poslani prvenstveno da pripreme Gospodnji narod.

            Međutim, postojale su i neke razlike. Jovan je trebalo da pripremi Gospodnji narod za Hristov prvi dolazak. Objavljivao je da se približilo carstvo nebesko. Ova vest ne bi predstavljala sadašnju istinu za Iliju, ali za Jovana je bila. Isto tako, ona će predstavljati sadašnju istinu za ljude koji će se pripremiti za Hristov drugi dolazak. Zatim, kao što smo već napomenuli, Jovan je uveo obred krštenja, što kod Ilije nije bilo.

            Iako je očigledno da je Bog vodio Jovana Krstitelja, ipak je on neke stvari sporo razumevao. Pre svega, "Jovan ipak nije potpuno razumeo prirodu Mesijinog carstva." (DA, p. 103) Zatim: "Kada je Jovan, prilikom Isusovog krštenja, ukazao na Njega kao na Božje Jagnje, na Mesijino delo je bila bačena nova svetlost ¼ video je da Isusov dolazak ima dublje značenje nego što su to smatrali sveštenici ili narod." (Isto, p. 136.137) "Da je Jovan, verni preteča, propustio da shvati Hristovu misiju, šta se moglo očekivati od koristoljubivog mnoštva?" (DA, p. 216) Dakle, Jovan nije u potpunosti razumevao Hristovu misiju. "Hristos i njegova misija su se mogli samo nejasno nazreti kroz simbol žrtava. čak ni sam Jovan nije u potpunosti shvatao budući, besmrtni život kroz Spasitelja." (Isto, p. 220)

            Iako je Jovan Krstitelj na naročiti način odvojen da nosi vest Božju, on je ipak bio samo čovek. On je ipak bio samo oruđe u Božjim rukama.

 "Jovanovo delo nije bilo dovoljno da se postavi temelj hrišćanskoj crkvi. Kad je on izvršio svoj zadatak, trebalo je da se uradi drugi posao koji nije mogao biti izvršen njegovim svedočanstvom." (Isto, p. 181,182) U temelju hrišćanske crkve je sam Hristos. "Jer temelja drugoga niko ne može postaviti, osim onoga koji je postavljen, koji je Isus Hristos." (1. Kor 3,11)

            Misija Jovana Krstitelja trebalo je da poveže Stari zavet sa Novim. "Prorok Jovan je bio karika između dva zaveta. Kao predstavnik božji on se pojavio da bi prikazao odnos između zakona i proroka i hrišćanskog razdoblja. On je bio manja svetlost, posle koje je dolazila veća." (Isto, p. 220) U Božjem planu, starozavetne i novozavetne istine čine božansku celinu - prvi nije ukinut da bi na njegovo mesto došao drugi, već je drugi izgrađen na prvom.

            Iako mnogi, u nazovi hrišćanskom svetu, danas odbacuju Stari zavet i ističu samo Novi, adventisti odbacuju ovakav način razmišljanja i prihvataju oba kao Bogom nadahnuta spisa. Nemojmo prihvatiti mišljenje ovog nazovi hrišćanskog sveta - da ako je nešto manje svetlo, to onda uopšte i nije svetlo, imajući u vidu određena adventistička shvatanja. Ako se za jednu svetlost kaže da je manja, to ne znači da je ona manje nadahnuta, ili manje važnosti. Bog je uvek imao novu svetlost za svoj narod. Kako bi bilo nerazumno da su ljudi iz vremena Jovana Krstitelja odbacili učenje o krštenju samo zbog toga što o tome ništa nisu mogli naći u starozavetnim spisima. Kakvu god da je "manju svetlost" Bog poslao našoj crkvi, da bi pripravio narod za svoj drugi dolazak, ne smemo je uzeti olako.

            Oni koji su odbacili Jovana Krstitelja kasnije su odbacili i samog Hrista. (EW, p. 259) Oni koji su odbacili Jovanovo svedočanstvo, nisu imali koristi ni od Isusovog učenja.

            Iako je Jovan Krstitelj verno objavljivao svoju vest, on ipak nije imao priliku da vidi rezultate svoga rada. Njegov život na ovoj zemlji je prekraćen. Ali njegova vera u Hrista bila je do kraja čvrsta. Isus je za Jovana Krstitelja - neobičnog čoveka sa neobičnom vešću - izjavio da je najveći među rođenim od žene. "Ni Enoh, koji je živ prenesen na nebo, ni Ilija, koji se uzneo u vatrenim kolima, nisu bili veći i časniji od Jovana Krstitelja koji je umro sam u tamnici. 'Jer se vama darova Hrista radi ne samo da ga verujete nego i da stradate za njega'. (Filibljanima 1,29) Od svih darova koje nebo može darovati ljudima, zajednica sa Hristom u njegovim patnjama je najveće poverenje i najviša čast." (Isto, p. 225)