< 8. Poglavlje

Sadržaj

10. Poglavlje >

ŽIVETI BEZ GREHA

            Kada se postavi pitanje: "Može li iko živeti bez greha", obično se dobije negativan odgovor ili veliki znak pitanja. Postoji jedna knjiga koja se može nabaviti u prodavnicama religiozne literature - "Kako živeti pobedonosnim hrišćanskim životom?", a autor se potpisuje kao "Nepoznati hrišćanin". Kad god se postavi pitanje:" Može li se živeti bez greha", obično se najpre raspravlja o tome da li je iko to postigao. Možda se zato i mučimo s ovim, jer ne možemo da se setimo nekoga ko je ikada u tome uspeo. Možda sam zato i počeo s ovakvim pitanjem.

            U Otkrivenju 14,12. zapazili smo grupu ljudi koji žive pred drugi Hristov dolazak i stih kaže: imaju trpljenje i drže zapovesti Božje. U tekstu ne stoji da oni uče ili da samo veruju, ili da dokazuju potrebu držanja zapovesti. Tekst kaže da oni "drže". Dakle, za nas koji živimo danas, na kraju vremena, značajno je da proučavamo predmet o pobedi nad grehom.

            Kad razgovaramo o pobedi nad grehom, ono o čemu ne govorimo je šta se događa sa grešnom prirodom. Niti raspravljamo o gresima kojih nismo svesni - to je područje za koje je zadužen Sveti Duh. Razgovarajmo o pobedi nad svesnim gresima. Imajmo na umu da "Nijedan od apostola ili proroka nikada nije je tvrdio da je bez greha. Ljudi koji su živeli najbliže Bogu, ljudi koji bi radije žrtvovali i svoj život nego da svesno učine greh, ljudi koji su bili počastvovani božanskom svetlošću i silom, priznavali su grešnost svoje prirode. Oni se nisu uzdali u telo, nisu tvrdili da imaju svoju pravdu, već su se u potpunosti oslanjali na pravdu Hristovu". (AA, p. 561)

            Iako Jovan kaže da, ako tvrdimo da nemamo greha, sebe varamo, on isto tako izjavljuje: "Ovo vam pišem da ne grešite". (1Jovanova 2,1) Moguće je da čovek pobedi svesne grehe iako još ima svoju grešnu prirodu i čini u svom životu grehe kojih nije svestan.

            Dakle, proučavajući o pobedi nad grehom, ograničimo razmišljanje na područje svesnog greha. Ne brinimo o ostalom, dokle god još imamo problema sa nadvladavanjem greha koje znamo.

            Evo nekoliko dokaza da moramo prihvatiti nešto više nego što je oproštenje - da, isto tako, moramo prihvatiti silu Hristovu. "Hristova pravda nije ogrtač koji treba da pokrije nepriznate i neodbačene grehe; to je princip života koji menja karakter i upravlja postupcima." (DA, p. 555, 556) Zar to nije nešto više od oproštenja? "Niko ne može pokriti svoju dušu odećom Hristove pravde, dok istovremeno čini svesne grehe ili zanemaruje svoje dužnosti." (1SM, p. 366) "Ne sme se misliti da moć kušača predstavlja izgovor za nečije pogrešne postupke. Sotona likuje kad čuje da se oni koji tvrde da su Hristovi sledbenici izgovaraju za nedostatke svog karaktera. Ti izgovori upravo vode na greh. Nema izgovora za greh. Sveti karakter i život sličan Hristovom dostupan je svakom detetu Božjem koje se kaje i veruje". (DA, p. 311)

            "Ljubav ne dopušta Bogu da opravda greh. On ga nije opravdao sotoni; nije ga opravdao Adamu ili Kainu, niti će ga opravdati bilo kome drugom od sinova čovečijih. On neće olako preći preko naših greha ili nedostataka našeg karaktera. Bog očekuje od nas da pobedimo u Njegovo ime". (COL, p. 316) Da li su ovi tekstovi jasni? Znate, da je neko od nas hteo, već davno bi prihvatio neki od uobičajenih izgovora za grehe, pogreške i probleme, i osećao bi se mnogo ugodnije. Ali ne može se tako činiti i istovremeno se suočavati sa istinom u Božjoj reči. (Vidi Jevrejima 13,20.21) Ne spuštajmo principe Božje istine na nivo našeg ponašanja.

            Može li da iko živi a da ne greši? Odgovor je: DA. Isus je to postigao. Prema Jevrejima 4,15 On je bio "U svemu iskušan, kao i mi, osim greha". U 1 Petrovoj 2,22 čitamo da On "greha ne učini, niti se nađe prevara u ustima njegovim". A Isus je sam rekao u Jovan 16,33. "Ne bojte se, jer ja nadvladah svet". To nije bila hvalisava izjava, jer Isus nije sebe uzdizao za ovu pobedu - on je dao slavu Ocu. (Vidi Matej 19,17)

            Devetnaesto poglavlje evanđelja po Mateju govori nam o mladom čoveku koji je došao Isusu i rekao : "Učitelju blagi, kakvo ću dobro da učinim da imam život večni?" (stih 16) Zapazite ovde da je Isus prvo rekao: " Zašto mene zoveš blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga". On je želeo da odmah bude jasno - i to nemojmo nikad zaboraviti - da je došao da svoj život živi kroz Očevu moć, ne kroz silu koju je imao u sebi. Zato je Isus i podsetio mladog čoveka, a podseća i nas danas, da je došao da pokaže nama kako da živimo.

            Pobedonosni život koji je Isus vodio dok je bio ovde na zemlji je život koji i mi možemo živeti. Upozoreni smo da ne pokušavamo sa špekulacijama po pitanju Hristove prirode, ni na jedan od dva načina - niti da predstavljamo kako je bio rođen bez mogućnosti da pogreši, niti da tvrdimo kako nije mogao biti iskušan u svemu kao i mi. (Televizija, trke, problemi u porodici, kad je nije ni imao) Ne gubimo vreme na tome. Ali, mi isto tako znamo da Hristova ljudska priroda krajnje važan i divan predmet. Po čemu je divan? Po tome što shvatamo da je Isus živeo kao čovek, a ne kao Bog. Iako je u sebi nosio božansku prirodu, On se nije služio svojom božanskom moći da bi živeo pravedno. Rekao je: "Ja ne mogu činiti ništa sam od sebe". (Jovan 5,30) živeo je oslanjajući se na jednu višu silu, a mi možemo živeti isto tako.

            Meni se ne mora reći da u sebi nemam sile kojom bi mogao da pobedim greh. Uverio sam se u to mnogo puta. Ali ja treba da shvatim da sila koju je Isus dobijao odozgo stoji i meni na raspolaganju. Kada je Isus rekao da niko nije blag osim Jednoga, a taj jedan je Bog (Vidi Luka 18,19), On je time naglasio da i celokupna pobožnost koja se vidi u Njegovom životu dolazi od Oca To je ključ u razumevanju pitanja da li se može ili ne može živeti bezgrešnim životom.

            Dakle, na pitanje "da li iko može živeti bez greha?" - odgovor je "DA". Isus je to postigao. Možemo li i mi, sa naglaskom na mi? Odgovor je "NE". U Rimljanima 8,7. čitamo da se grešna priroda ne pokorava zakonu Božjem, niti može. U Rimljanima 3,23. tvrdi se da smo svi grešni. Znači, mi ne možemo živeti a da ne grešimo. U Rimljanima 3,10-12. naglašeno je da nema nijedog pravednog, ne, nijednog jedinog. Niko ne čini dobro. Svi smo zašli i dok ne shvatimo svoje beznadežno stanje, za nas nema mogućnosti da živimo bez greha.

            Tako smo došli do neobične enigme - do tajne. Psalam 1,6. kaže: "Gospod zna put pravednički ¼" Neki ljudi, bespomoćni i nesposobni da čine pravdu, postali su pravednici. Isus je živeo bez greha. Mi to ne možemo, ali moramo! U Otkrivenju 3,5 piše: "Koji pobedi on će se obući u haljine bele, i neću izbrisati imena njegova iz knjige života, i priznaću ime njegovo pred Ocem svojim i pred anđelima njegovim". Samo je jedan primer niti koja se provlači kroz poslednju knjigu Biblije: "Koji pobedi ¼" Pobeda je jedan od poslednjih utisaka koji nam ostaje dok čitamo Bibliju. To je jedna od poslednjih realosti u vezi sa narodom Ilije - narodom koji živi pred sam Isusov ponovni dolazak.

            Kako je to moguće? Setimo se žene koju su doveli pred Isusa, i ljudi sa kamenjem, spremnih da izvrše svoje strašno delo. Isus joj je rekao: "Ja te ne osuđujem". U prisustvu njegove ljubavi i sveznanja, fariseji odlaze. Zatim Isus kaže: "Idi i više ne greši". Isus joj je dao pravu ravnotežu. Nije morala iskusiti osudu, ali više nije morala ni nastaviti sa grehom.

            Božja je volja da živimo bez greha. On želi da nas dovede do tog iskustva. Isto tako, On je speman da nam oprosti, ali u toku rastenja, padamo ili doživljavamo neuspehe.

            Moguće je živeti bez greha. Ne gubimo vreme pokušavajući da se setimo nekoga kome je to već uspelo. To nije naš posao. Braća Rajt nisu mislila da je moguće samo ono što je nekome već uspelo. Da su tako mislili, nastavili bi da rade u svojoj radionici za popravku bicikla. Oni se nisu ograničili na ono što je drugima uspelo pre njih.

            Veoma je opasno pokušavati da se dođe do istine na osnovu iskustava. To se zove "egzistencijalizam" - i navešće te da pogrešiš. Istina mora da se otkriva na osnovu istine. Odmeravajmo naše iskustvo prema Božjoj reči. Nikad nemojmo meriti Božju reč prema svom iskustvu.

            Ako je moguće da živimo bez greha, kako da to ostvarimo? Pre svega, bez Isusa ne možemo činiti ništa. Jovan 15,5. kaže: "Ja sam čokot a vi loze; i koji bude u meni i ja u njemu on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa". Ali, kroz Njega možemo sve. Filibljanima 4,13: "Sve mogu u Isusu Hristu, koji mi moć daje". Dakle, najveći korak treba da bude da se sjedinimo s Isusom - da uđemo u zajednicu i prijateljstvo s Njim.

            U 1. Jovanovoj 1,9. čitamo: "Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše, i očisti nas od svake nepravde". Dakle, najpre moramo priznati svoju potrebu, priznati da smo grešnici. Juda 24. kaže: "Onome koji vas može sačuvati bez greha i bez mane ¼" Potrebna je sila da nas čuva od greha, isto kao što nam je potrebno oproštenje za slučajeve kad ne koristimo tu silu, dok rastemo.

            "Jer oružje našega vojevanja nije telesno, nego silno ¼ na raskopavanje gradova, da kvarimo pomisli i svaku visinu koja se podiže na poznanje Božje, i robimo svaki razum za pokornost Hristu." (2. Korinćanima 10,4.5.) Zar ti ovo ne zvuči divno? Zar to nije dobra vest, da nam Bog omogućuje nešto više od oproštenja greha - želi da nam da silu za poslušnost, za pobedu?

            Može li iko da živi a da ne greši? Da, Isus je to postigao. Možemo li mi? Ne. Da li moramo? Da! Kako? Na isti način kao Isus, oslanjajuči se na Njega, kao što se On oslanjao na svog nebeskog Oca.

            Vratimo se i postavimo isto pitanje na drugi način. Da li je Isus pobedio svesne grehe? Odgovor je očigledno: DA. Može li Isus živeti svoj život u meni?

            "Oh", Reći će neko, "pa to je panteizam!" Ne, nije! Panteizam uči da je Bog i u drvetu i u cvetu i u steni i prepostavljam, Bog i u kornfleksu! To je panteizam. Bog u tebi nije panteizam, već divno biblijsko učenje. "Koji jede telo moje i pije moju krv, stoji u meni i ja u njemu". (Jovan 5,56) Dakle, Isus može da živi u nama. "Duh istine ¼ prebiva u vama i u vama će biti" (Jovan 14,17) Duh Sveti može biti u nama. "U onaj ćete vi dan doznati da sam ja u Ocu svojemu, i vi u meni i ja u vama". (14,20) "Budite u meni i ja ću u vama.(15,4). Ako ostanete u meni i reči moje u vama ostanu, što god hoćete ištite i biće vam".(15,7) Ovaj stih nam otkriva i ključ kako Hristos može biti u nama. Kroz svoju Reč. "U srce svoje zatvorio sam reč tvoju, da ti ne grešim". (Psalam 119,11) i kanačno, "stražite i molite se Bogu da ne padnete u napast." (Matej 26,41) Dakle, proučavanjem Biblije i molitvom Hristos se nastanjuje u našim srcima. A kad Hristos živi u našim srcima verom (Efescima 3,17) tada imamo silu i pobeđujemo. Samo ako je Hristos u nama, bićemo u stanju da savladamo greh.

            Isus je naš Zastupnik pred Ocem i strpljivo čeka dok nastojimo da shvatimo šta znači pobediti greh. Ali, isto tako, On stavlja pred nas izazov: "Ovo vam pišem da ne grešite".

            Može li iko živeti bez greha? Isus je tako živeo. Možemo li i mi? Ne, mi ne možemo. Da li moramo? Moramo. Da. Kako? Na isti način kao i Isus - oslanjajući se na silu odozgo. Dokle god se oslanjamo na njega, imaćemo pobedu i silu za poslušnost. Ako nastavimo da se družimo s Njim iz dana u dan, On će nas voditi do iskustva da se potpuno i neprestano oslanjamo na njega. Kad dođemo u to stanje, živećemo bez greha, jer će Isus živeti u nama.