Svetlost Istine>>
"A ko istinu čini ide k videlu" (Jovan 3:21) - Isus Hristos    

Čitate knjigu:

BIBLIJA I NAUKA

Čitate poglavlje:

RELIGIJSKI POGLED NA SVET

SADRŽAJ>>

 

<<Predhodno poglavlje 

Sledeće poglavlje>>

 

DEFINICIJA_RELIGIJE

KARAKTERISTIKE_RELIGIJSKOG_POGLEDA_NA_SVET
1.POLAŽENJE_OD_APSTRAKTNIH_STAVOVA
2._METODIČNOST
3._SISTEMATIČNOST
4._ODSUSTVO_PRAKTIČNE_PROVERLJIVOSTI_I_OPOVRGLJIVOSTI
5._DOGMATIZAM

  

 

 

DEFINICIJA RELIGIJE: Religija je pozitivan odnos između apsolutnog subjekta (Boga) koji je davalac otkrivenja, i relativnog subjekta (čoveka), koji je primalac otkrivenja, te je ona dakle zasnovana najpre na Bogom danom otkrivenju (čovek to sam nikad ne bi otkrio) i čovekovom ličnom odnosu sa Bogom (iskustvom). Postoji negativna religija. To je ateizam. Ateizam je negativan odnos ka Bogu. 

U ovoj rečenici je interesantno da se dva puta spominje "subjekt". Jednom Bog, kao davalac otkrivenja, i drugi put čovek, koji spoznaje i prihvata Boga.    Čovek nije objekt religije, zato što čovek izgrađuje religiju. Teško onome ko je objekt religije. Taj nema živu zajednicu sa Bogom. Oni koji su subjekt religije, oni grade svoju religiju (ne u doktrinalnom smislu), nego u zajednici sa Bogom. 

Dalje bi trebalo istaći, da jedna ovakva definicija pokriva saznajni, emocionalni, voljni i praktični sadržaj religije. Dakle, religija ne može biti samo izraz svesti o Bogu ili ili izraz osećanja Boga (mada bez svesti i osećanja ne može biti religije), već je potrebno voljno prihvatanje Boga i davanje sebe. Potrebno je da se veruje - ima poverenja u Boga. Nije dovoljna intelektualna saglasnost da Bog postoji. U tom smislu i đavoli veruju i drhću.  

KARAKTERISTIKE RELIGIJSKOG POGLEDA NA SVET

  Vrh stranice  

1.POLAŽENJE OD APSTRAKTNIH STAVOVA. Nema religije bez metafizike. U svim religijama mi imamo natprirodne sile, natprirodna bića. Religijski pogled na svet sadrži stavove koji nisu izvedeni iz neposrednog iskustva. Na primer: "Bog je sveznajuć." Kako to može biti izvedeno iz neposrednog iskustva. Mi ne znamo šta znači biti sveznajuć. Ako neko kaže: "Ja znam šta znači sveznanje", to automatski znači da on ima uvid u sveznanje. On može samo da oseća šta je sveznanje na osnovu svog "nesveznanja". Niko od nas ne zna ni šta znači svemogućstvo. Ništa mi od toga ne znamo. Ja samo znam šta znači biti nemoćan. Zato ta znanja mi ne dobijamo iz neposrednog iskustva, već putem otkrivenja od Boga. Zaista, najvažnije i najskrivenije istine o Bogu i Njegovom stavu prema svetu, nikada ne bi postale čovekovo blago kada ne bi bile date na "nadprirodan" način putem božanskog otkrivenja. Mnoge od ovih istina su nadrazumne u tom smislu, da leže van granica moći ljudskog razuma. Međutim, mi vidimo da one nisu antirazumne.

  2. METODIČNOST. Vidimo kako je to slično kao i u nauci - postoje metode kako se obrazlažu religijske istine. Postoji metodičnost kako se dolazi do istina u religiji.  

3. SISTEMATIČNOST. Postoji koherentna slika koja omogućava sređenost u izlaganju (i prenošenju) religijskih istina. Sad se ne pitamo da li je ona istinita ili lažna, ali postoji koherentna slika. Nije u svim religijama koherentna slika. Imamo mnoge kontradikcije, ali i u teologiji se ljudi trude da izgrade jednu koherentnu sliku, da to bude jedna integrisana slika, da što manje stvari "štrči".  U hrišćanstvu (ne celokupnom) postoji specifična logička koherentnost u stavovima, koja jezasnovana na Bibliji kao autoritetu i kriterijumu. Jasno je da ako je Biblija Bogom dano otkrivenje, da bi idealna, postojana i istinska koherentnost u hrišćanskim religijskim stavovima bila postignuta pravilnim razumevanjem i prihvatanjem biblijskih tvrdnji. Često vidimo da nekoherentnost u nekom hrišćanskom teološkom sistemu nastupa paralelno sa odstupanjem od biblijske argumentacije. 

Sledeća karakteristika jeste: 

  Vrh stranice  

4. ODSUSTVO PRAKTIČNE PROVERLJIVOSTI I OPOVRGLJIVOSTI.

Recimo, ideja "Postoji Bog" ne može da se proveri kao stav da se voda sastoji od vodonika i kiseonika. Bog nije predmet. On je iznad. Mi Njega ne možemo da potvrdimo eksperimentom. U religijske tvrdnje se može samo verovati ili neverovati. Nijedna nauka ne može ni da dokaže ni da opovrgne religijske istine. Ali se religijske istine mogu argumentovati. Znači, to nije slepa vera. Mi ćemo o tome kasnije detaljnije govoriti.

  Vrh stranice  

5. DOGMATIZAM. Reč dogmatizam malo "para" uši. Dogmatizam mora biti prisutan u religiji. Zašto? Istine koje su date u religiji su konačne, definitivne, večne. One su za religioznog čoveka produkt autoriteta čije su izjave nesumnjive i konačne. Međutim, budući da je čovek ograničeno biće i da napreduje u razumevanju datog otkrivenja, na mnogim mestima bi trebalo izbegavati dogmatizam.  Ali, tamo gde su stvari jasne (na primer, da je Bog jedan, da je On stvorio svet i nas, da je Isus Hristos umro za naše grehe, i mnoge druge), poželjno je zauzeti čvrst stav.  Na kraju, kad se ovde kaže "dogmatizam", prvenstveno se misli na to da se relativne tvrdnje moraju prihvatiti, jer mnoge od njih ne možemo testirati. Niko od nas, u naučnom smislu, ne može otići na nebo i direktno proveriti određene tvrdnje.

 

 

<<Predhodno poglavlje 

Sledeće poglavlje>>