Svetlost Istine>>
"A ko istinu čini ide k videlu" (Jovan 3:21) - Isus Hristos    

Čitate knjigu:

BIBLIJA I NAUKA

Čitate poglavlje:

ODNOS NAUKE I RELIGIJE

SADRŽAJ>>

 

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>

 

Za neke ljude postoji jedan privid da se religija i nauka nalaze u antagonističkoj poziciji. Znači, one "ne samo da su različite, nego su u antagonostičkoj poziciji." Zapazimo da ne znači - svaka je razlika i suprotnost.  Recimo, imamo jedan fenomen. On se objašnjava sa različitih aspekata. To objašnjenje je različito, ali ne znači da su to suprotnosti, nego mogu čak biti i nadopunjavanja. Ali, ljudi ne misle da su to samo različite stvari, nego baš da su suprostavljene. Sa druge strane, postoje mnogi koji misle da nauka i religija egzistiraju u miroljubivoj koegzistenciji. Postoje i oni koji smatraju da svaka ima svoje mesto u čovekovom životu i da se one međusobno ne isključuju, nego da se dopunjuju. Čovek nije samo naučnik, već je čovek i religiozno biće, pa mu je potrebna i nauka i religija. Tako da mi ako hoćemo da vidimo kako se žabe razmnožavaju nećemo potezati religiju, nego nauku. Ako hoćemo da saznamo koliko je rastojanje između Zemlje i Meseca, nećemo potezati religiju. Nauka ima svoje mesto. Oni koji misle da su nauka i religija u međusobnom antagonizmu, čak tvrde da se u ime nauke, prateći njenu pravu tendenciju, svaki intelektualac mora opredeliti (baš u ime nauke) - protiv religije, i da je religija uvek u istoriji grešila, a nauka samo koračala istinitim koracima bez zastoja i bez opterećenja pogreškama. A za religiozni um je sasvim razumljivo da eventualna protivrečnost ili antagonizam između tvrdnji i stavova religije i stavova nauke može biti samo na njihovim dodirnim pitanjima, samo tamo gde se dodiruju. Ne može da bude antagonizam recimo, između sile gravitacije i značenja lika iz Danilovog proročanstva.

  Vrh stranice  

Ali, ako je Bog davalac otkrivenja (ovo je vrlo značajno), znači, ako je Bog stvaralac sveta i u isto vreme davalac otkrivenja u kojem je saopštio prirodno-naučne činjenice o svetu koji je stvorio, onda ne bi trebalo da bude suprotnosti. Naravno, tu treba još dodati pravo razumevanje "šta znači Bog". Ako neko dobro razume šta znači "Bog", nema potrebe da se eksplicira da je On moralno biće, koje neće stvarati svet na jedan način, a davati putem otkrivenja neistinite tvrdnje o Njemu.  

Tako eventualni spor između tvrdnji religije, ili možemo još da preciziramo, između Biblije i nauke nastaje samo kada: 

a) imamo pogrešno razumevanje biblijske objave, a tačnu činjenicu do koje dolazimo putem nauke, ili 

b) ako imamo dobro razumevanje biblijske objave koja se odnosi na konkretnu prirodno-naučnu činjenicu, i pogrešno zasnovanu naučnu teoriju ili hipotezu, koja je na poseban način inkorporisala i prelomila datu činjenicu.

  Vrh stranice  

c) kada imamo pogrešno razumevano otkrivenje upoređeno sa lažnim stavom u nauci, i d) dobro razumevanje biblijske objave i tačnu činjenicu do koje smo došli putem nauke. Da navedemo primere: 1. Jakovljeve ovce, 2. Postanak života, 3. Teistička evolucija, 4. Osnove zdravlja su u prevenciji, a ne u terapiji - i mnogi drugi primeri. Da objasnimo teističku evoluciju. To je slučaj pogrešnog razumevanja Biblije - dani stvaranja jesu dugi periodi (to je pogrešno razumevanje Boga, pre svega), a sa druge je usvajanje evolucionističke hipoteze. Negativno i negativno, ali ne može da da pozitivno. Istina, dobija se neka harmonizacija - ali ona je lažna, patvorna. Nama treba ne svaka, već istinska (ako je moguća, ako stvarno postoji) saglasnost između Biblije i nauke. Zato nama ne treba obavezno harmonizovanje između Biblije i nauke. Jer kad mi harmonizujemo bibljsku tvrdnju sa lažnom hipotezom u nauci, kad padne hipoteza - padne i naša vera.

 Kada se gleda istorijski, svi sukobi između Biblije i nauke nastali su samo zbog toga što je identifikovana biblijska objava, sa recimo, geocentrizmom. Pa onda padne geocentrizam, pa u glavama mnogih umova padne i biblijska tvrdnja.  Tako i danas, da navedemo primer, biblijska objava se identifikuje sa teorijom o evoluciji u najopštijem smislu, i onda kad padne teorija o evoluciji... To nije dobro.  Zato ne treba nikom obavezna harmonizacija, ali nam je potrebna tamo gde zaista može. (Mi ćemo to detaljno da tretiramo.) 

  Vrh stranice  

Sa drge strane, ako negde i postoji razmimoilaženje, to nije ništa fatalno, jer i u samoj nauci postoje razmimoilaženja oko mnogo prostijih stvari nego što je, recimo, poreklo sveta. Evo recimo u nauci - svetlost. Šta je svetlost je prostije pitanje, nego recimo šta je svet i kako je nastao. A u fizici ne znamo da li je svetlost korpuskularne ili talasne prirode. Imamo argumente za korpuskularnu prirodu svetlosti još od Njutna, a imamo argumente i za talasnu prirodu. Potrebna je jedna opštija teorija koja će da objedini naizgled suprotne činjenice.

  Vrh stranice  

Tako i u ovom slučaju treba čekati. Ako ima nekih sporova, pametno je čekati da neka opštija teorija to objedini. Najzad, treba naglasiti da u obe oblasti dolazi do neprekidnog razvoja; u religiji (teologiji) napredujemo u shvatanju biblijske objave, a u nauci su revidirane i nprekidno se revidiraju postojeće tvrdnje. Ono što se već pokazalo jeste, da nema ni jedne naučne tvrdnje (jedne čiste i istančane nauke) koja bi bila u suprotnosti sa biblijskom objavom.

 

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>