<%@ page language="C#" masterpagefile="~/MasterPage.master" autoeventwireup="true" inherits="Zdravlje_Knjige_NeverovatnaOtkrica_No2, SvetlostIstine" title="Neverovatna otkrića - 2" %> <%@ Register Src="Sadrzaj.ascx" TagName="Sadrzaj" TagPrefix="uc1" %>

2. poglavlje

Ljudski organizam je veoma složen. Čudo je kako ga dugo možete zloupotrebljavati a da i dalje ostane živ. Danas znamo da smo podložni mnogim činiocima rizika, a neke od tih činilaca nazvaćemo monstrumima u našem okruženju. U stara vremena ljudi nisu bili izloženi tolikom broju rizika. Jedan od onih kojima smo mi izloženi jeste smog u našim gradovima. Pronađeno je, recimo, da smog iz vazduha može da naškodi plodu u majčinoj utrobi. Međutim, ako se probudim ujutru i vidim da ima smoga u gradu, ne mogu da kažem: «Danas neću disati». Dakle, ne možete ništa da izmenite ako živite u gradu. Međutim, postoje neke druge pojedinosti koje možete da izaberete da budu vaši čuvari. Mi živimo tako kao da smo u najbržoj saobraćajnoj traci- svuda kasnite, premalo spavate, probudite se ujutru i osećate se kao da ste prebijeni. A šta je onda prvo za čim posežete? «Dajte mi šoljicu kafe!» ili «Dajte mi cigaretu!». Potrebno vam je nešto što bi vas stimulisalo, podstaklo. I onda se dešava kao da ste na dečjoj klackalici - stalno se stimulišete i opuštate se. A onda dolazite uveče i hoćete da zaspite, ali ste toliko ispunjeni tim podsticajima tako da vam je potreban neki depresant koji će vas smiriti. I onda, da biste se smirili, kao depresant uzimate npr. alkohol. Kao da idemo ovako: «podigni me, spusti me; podigni me, spusti me...». Ove halucinogene droge izazivaju niz problema.

Alkohol i duvan

Neću da vam propovedam o alkoholu i njegovim opasnostima. Svi vi znate šta mediji kažu. Ali treba promisliti. Dakle, prirodne ćelije odbrane koje mogu da ubiju ćelije raka u našem organizmu, samo jedna sesija pića alkohola može ih ubije. A žene su mnogo osetljivije od muškaraca. One imaju takav metabolizam. A svaka žena to zna, jer kad muž želi da jede, on želi da jede sad. A žene ne razumeju zašto je on baš sad tako gladan. Ali zato što žene imaju sporiji metabolizam, one su sklonije cirozi jetre od alkohola. Piće koje žene piju ne pogađa samo njih, već i njihovo potomstvo. Smatralo se da trebate da budete težak pijanica da biste imali dete sa fetalnim akloholnim sindromom. Dva pića dnevno mogu to da urade.

A neću vam propovedati ni protiv pušenja. Svi znamo da što više pušimo to je veća verovatnoća da dobijemo rak pluća. Kakve su vam šanse da ćete doživeti 70 god.? Ako nikad niste pušili, onda je verovatnoća 80%. Ali šta ako pušite 25 cigareta dnevno? Verovatnoća je samo 40%. Nije baš dobra zamisao pušiti. Čak i vlada i sudstvo znaju to. Vidite, nije naša zemlja tako loša. Nismo na čelu grafikona, već negde na sredini (misli se na našu zemlju). Ali neki od naših bliskih suseda su na veoma visokom mestu kao, recimo, Čehoslovačka. Vidite, ljudi su pušili 50–tih god. A ženama je bilo potrebno još 15 godina da bi postale pušači kao i muškarci. I zato se pojavljuju tumor i rak pluća.

Imam kolegu na univerzitetu koji je čuven po svetu i koji se bavi nikotinom. Pokazaću vam neke od njegovih zanimljivih rezultata. On radi sa oglednim pacovima. On, dakle, uzima majke pacova koji će imati potomstvo i ubrizgava im nikotin sve do 21-og dana kad mali pacovi prestaju da sisaju. Onda on proučava kakav je efekat to izazvalo kod malih beba. Kad su bebe rođene, i majka je pušila, ona ima veoma ubrzani metabolizam i glukoza se strano povećava. Da majka nije pušila, onda bi glukoza imala normalan nivo – polovinu vrednosti koju ona sad ima. I kad se nikotin sada čisti iz sistema, metabolizam je u nižim vrednostima i glukoza je jako opala. To je razlog da se, ako pušite i prestanete sa pušenjem, ugojite jer se vaš metabolizam usporio. I zato dame počinju opet da puše jer smatraju da im je bolje da smršaju nego da se jako ugoje. Ali mnogo bi bilo bolje da uopšte ne počinjete da pušite, da vaš metabolizam ima ovu srednju vrednost od početka. Ali, vaš izbor ne pogađa samo vas, nego i vaše potomstvo. Evo tog 21. dana posle rođenja. Dakle, majka je imala nikotin u sistemu. A druga grupa miševa nije imala nikotin. Kada su rođene, obim alveole u plućima je bio isti i kod jednih i kod drugih beba (alveola je najmanja čestica u plućima, to je šupljinica koja se ispunjava vazduhom i pomoću koje dišemo i dobijamo kiseonik u krvotok). I gledajte šta se zbiva: 21 dan nakon rođena, ako je majka imala nikotin, alveola kod beba je veća. A kad majka nije imala nikotin u krvotoku, alveola kod beba je bila mala. A malo je ovde i dobro, jer je to onda u dobroj srazmeri da bi se mogla izvršiti razmena krvotoka i kiseonika u krvi. I ne samo to. Ako je majka imala nikotin dok se ti mali pacovi razvijaju, oni razvijaju i sve veći broj alveola, ali kod onih kod kojih majka nije pušila imaju veći broj alveola nego kod onih kod kojih je majka pušila. I to vam onda ostaje kao broj alveola za ceo život. Alveole beba kod kojih je majka pušila, povećane su elektronskim mikroskopom. I možete videti male «suze» kod alveole. To su posekotine na tim alveolama i one krvare. Isto uvećanje, kod alveola beba kod kojih majka nije pušila - prelepe alveole, zdrave i male. Ovo je veoma zanimljivo: ako uzmete pluća bebe i razložite sva tkiva iz njih, tako da ostane samo ono elastično tkivo koje čini da pluća rade, možemo da vidimo kako to elastično tkivo u plućima izgleda ako majka nikada nije pušila. Ima mnogo tog tkiva koje vezuje i elastično je. To znači da ove bebe imaju zdrave alveole, male, mnogo njih i vrlo elastično plućno tkivo. Isto uvećanje ako je majka imala nikotin. Možemo videti vrlo malo tog elastičnog tkiva. Skoro da izgledaju kao pluća sa enfizemom. Ne samo da nije elastično, već ta osoba ima ovo loše nasleđe za život. Takođe, vaš izbor se ne tiče samo vas, već dotiče i vaše potomstvo, tako da je dobra zamisao izbegavati ove loše navike.

Fitohemikalije

Sinoć smo govorili o dobrim fitohemikalijama. Večeras ćemo govoriti o lošim. Neke od tih hemikalija, poznate i kao proizvodi iz biljnog sveta, služe kao toksička odbrana. I vi znate da postoji rat između biljaka i životinja. Neke od biljaka smanjuju brzinu varenja, neke od njih su i dobre po svojoj prirodi jer su antikancerogene – bore se protiv raka, a loši su alkaolidi, pirotreini, tanini, kofein, teobromin, nikotin, i mnogi drugi. A zašto se ove hemikalije nalaze u bilju? Neki će naučnici reći: «Oni služe kao odbrana te biljke». Ali postoji i drugi razlog: Zašto sve vrste životinje ne jedu sve vrste bilja? Zašto neke biljke imaju u sebi neke hemikalije kao što je npr. kofein? Želim večeras da odgovorim na neka od ovih pitanja.

Kofein i taj biljni spoj – teobromin koji se nalazi u biljci koka povećaće koncentraciju vaših masnih kiselina, povisiće vam krvni pritisak, stvoriće vam više stomačne kiseline, i povećaće vaš nivo stresa. A kofein će takođe proizvesti kortizol. A kortizol će promeniti vaš metabolizam tako da ćete onaj šećer uskladišten u jetri promeniti i dobićete glukozu u krvotoku. Drugim rečima, kada ste popili kafu zbog kofeina dobili ste priliv šećera u krvi. To je isti onaj mehanizam kao kod stresa – boriti se ili pobeći. Normalno, kada to doživite, vi ćete ili pobeći od toga kao bez duše ili ćete se boriti i iskoristiti tu energiju. Ali mi koji smo stalno pored kompjuterom i ne krećemo se moramo hemijski da obradimo ovu krizu u sebi. Kako ću onda rešiti taj priliv glukoze? Insulinom. I onda se glukoza odmah smanjuje i ja se osećam opušteno. Zato mi je potrebna druga šoljica. I onda se opet osećam opušteno. I onda opet sve iz početka. To su loše vesti! Takođe, kofein je toksičan i ima otrove. Da li ste znali da je 500 g čaja u sebi uspelo da sakupi toliko kofeina da se ubiju 1000 miševa? Ako kofeinom hranimo ogledne pacove, oni imaju viškove udova prstiju u nasleđu, imaju više potomstva sa zečjom podeljenom usnom, zatim mnogo više potomaka sa razorenim nepcem, i mnogo više slučajeva u kojima mozak raste van lobanje. «Ali, to je kod pacova, to nije kod ljudi!», kazaćete vi. U redu. Ima mnogo beba rođenih u Africi sa ovom bolešću. Ove tri supstance, teofilin, teobromin i kofein su vrlo bliske u hemijskom spoju.

Uzmimo za primer tipičnu plantažu čaja. Hajde da vidimo kako se proizvodi taj čaj koji se pije. Za najbolji čaj, ručno se bere pupoljak i dva gornja lista. A sad da vam kažem nešto o životinjama. Rekao sam vam da su životinje privučene nekim spojevima u biljkama. Npr. koale su privučene eukaliptusovim uljem i jedu samo eukaliptusovo lišće. Oni imaju enzime u sebi koje dobro razlažu eukaliptusovo ulje. A jedan rogati duvanski crv, ima jedan enzim koji smesta detoksifikuje nikotin, tako da je taj crv privučen duvanom. To je njegova hrana. Druge životinje nemaju taj enzim, i kada bi one jele duvan, razbolele bi se i zato ih ne jedu. Vidite, različite biljke imaju u sebi različite hemikalije i onda životinje koje ih jedu imaju sredstva u svom organizmu kojima razlažu otrove iz tih biljaka. Uzmimo za primer najveću antilopu na svetu – ilant. Ona jede bagrem. Kad se hrani, ona kida i lišće. I kada se listovi prelome, oni proizvode jedan spoj koji se zove feromon. I dok ilant jede, nivo tanina se povećava. Svo mlado lišće onda ima viši nivo tanina tako da ova životinja ne jede mlado lišće. I to je od nje vrlo mudro. I sada biljka može da razvije celu krošnju mladog lišća koju ilan ne jede. A dok lomi lišće, feromon upozorava tom hemikalijom da je nešto jede tako da se nivo podiže u celom drvetu. I onda ova životinja kaže: «Gadno mi je», i prestane da jede. I potrebno je da pređe 100 km da bi ponovo jela, jer sve druge biljke koje se nalaze oko te biljke koje je ona jela su podigle svoj nivo otrova i ti otrovi su je odbili. To je predivno jer tako u normalnim okolnostima jedna biljka nije sva «popasena» i može da nastavi da raste zato što su oni mladi listovi ostali nedodirnuti. To je način na koji se životinje odnose prema toksinima.

Pogledajmo sada ljude. Oni beru čaj. Oni uzimaju štapove i šibaju biljke - to je tradicionalni način da se bere polje čaja. Šta to šibanje u biljci proizvodi? To je imitiranje kako životinja jede biljku. I kako ta biljka odgovara? Ona mnogo više tanina i kofeina gura u svoje lišće. Ali vi ste i mlado lišće išibali tako da novi izdanci imaju mnogo viši nivo tih materija nego ono prošlo lišće da bi obezbedili biljku da biljka bude sigurna da je niko neće i dalje jesti. Svaka životinja sa bilo kakvim osećanjem za dobro bi ostavila to lišće. Ali čovek ne, on baš njih bere i onda ih suši. Ne normalno. Ne, on ide i seče šume okolo i ono zeleno lišće spaljuje. Tu je i mnogo dima ali tako se dobija suv list - to je zeleni čaj. Ima i štošta drugog u tom lišću. Ali, to ljudima još nije dovoljno, onda to lišće stavlja u ogromne posude i onda ono fermentiše. I onda bakterije koriste sve što mogu da iskoriste na toj biljci. Zatim se opet pali šumu i to se suši. I šta se onda dobija? Čist koncentrovani toksin. Ni jedna životinja pri zdravoj pameti ne bi se čak ni približila tome. Ali, čovek sipa vruću vodu preko toga, i pravi jedan crni ekstrakt i onda kaže: «Pij to!». Naravno da je gorko. Ali, to nije problem. Dodaje se šećer. Još malo šećera da se još popravi ukus. Još uvek je loše. Onda ćemo staviti u malu šoljicu sa lepim čajnikom i onda ćemo naučiti ljude da piju i oni uživaju. U stvari, to je jako lošeg ukusa. Nema ni jedne životinje na zemaljskoj kugli koja bi tako nešto okusila. Predložio bih vam da promenite svoj životni stil. Da li ste probali da nekada date crni čaj bebi? Samo gledajte njeno lice posle toga? To vam onda kaže da to nije hrana koja odgovara ljudima. Imam jako dobre vesti za vas. Ako se niste privikli na taj užasni ukus čaja, postoje na tržištu biljne vrste čajeva koji su dobri za vas a isto su tako užasnog ukusa kao pravi čaj. Dakle, ne morate da promenite vaš životni stil, možete taj ukus da osetite sa nekim drugim biljkama koje su neotrovne. Ali ima i voćnih čajeva koji su izvrsni.

Setite se da ćete kofein naći i u kola – pićima i u ohlađenim pićima. Uzgred da vas pitam, zašto se kola zove kola? Zato što ima 12 kašičica šećera. A zašto se zove koka? Zato što je ekstrakt koka – biljke. To je užasno! Vidite, samo jedna vrlo ukusna čokolada može da ima oko 120 mg teobromina. Vašoj deci možda ne dajete čaj, možda im dajete limenke pića. To vam je isto. A deci je teško da se oslobode tih otrova.

Masnoće

Sad bih želeo da vam govorim o još jednom «čudovištu» u vašem životnom stilu. Hoću da vam ispričam šta se događa sa masnoćama. Otprilike znam kakav je životni stil u vašoj zemlji. Svima je poznato da je bolest srca veliki ubica. Muškarci su podložniji ovoj bolesti nego žene. Ako dame smatraju da su u prednosti, reći ću vam da ako žena dobije srčani udar, verovatnoća da će od njega umreti je 72% veća nego kod muškarca. Ovo je oboje veoma loše. U Americi, skoro 59 miliona ljudi imaju u toku života bar neki problem sa kardiovaskularnom bolešću. A skoro polovina njih imaju povišeni holesterol u krvi. A čak 19–godišnji Amerikanci imaju vrlo visok nivo holesterola. A masnoće su razlog, bez sumnje. Ako pogledamo gde se holesterol nalazi, videćemo da ga ima samo u hrani životinjskog porekla: rakovi, jaja, i drugi proizvodi. I sirevi, naravno. Nema nimalo holesterola u avokadu ili u kokosovom orahu, nemojte verovati u te laži. Kokosov orah ima zasićene masne kiseline. Ali zato što je ukomponovan sa biljnim proteinima i biljnim belančevinama, on nije opasan. Ljudi koji žive na ostrvima južnih mora ne dobijaju kardiovaskularne bolesti iako jedu kokos u izobilju. Zapremina krvnog suda koji propušta krv se smanjuje zbog holesterola koji se nalazi u njemu, a bez sumnje holesterol igra određenu ulogu i u kardiovaskularnim bolestima.

A sada da vam kažem nešto o tome šta mediji tvrde. Ili recite vi meni, šta to mediji govore. Šta vam mediji kažu, koju hranu da izbegavate? Zasićene masnoće. Zato što su one loše za srce, zar ne? I onda vam kažu da koristite onu vrstu hrane koja ima polinezasićene masne kiseline. One su dobre za srce, tako kažu mediji, zar ne? 70 – tih godina, organizacije koje se bave srcem govorile su da se pređe sa ishrane koja je bogata zasićenim masnim kiselinama na ishranu koja je bogata polinezasićenim masnim kiselinama. A onda je u Sjedinjenim Državama i u Velikoj Britaniji počeo da opada broj kardiovaskularnih oboljenja i infarkta miokarda, dok je za to vreme broj ovih oboljenja u Japanu bio skoro neznatan. I to je delovalo. Ljudi su se prebacili sa zasićenih masnih kiselina na polinezasićene masne kiseline. Sa putera na margarin. I zaista se smanjio broj obolelih. Ali postoji i druga strana medalje, koja je vezana za masnoće i rak. U istom periodu, kada su se smanjili infarkti i oboljenja srca, rak je strahovito rastao. Pravi prelazak je bio sa zasićenih na polinezasićene masne kiseline. Možete da vidite da su se na vrhu lestvice našle zemlje sa najvišim oboljevanjem od raka: Mađarska, Čehoslovačka, Belgija, Francuska itd. 90-tih su počela da izlaze na površinu saznanja da postoji direktna veza između masnoća i raka. Što više uzetih masnoća, to je i srazmera oboljevanja od raka veća. Evo, na vrhu je Holandija, a na dnu je Tajland. I onda se pokazalo da ako pacovima date izazivače raka, i stavite ih na ishranu bogatu masnoćama oni razviju dvostruko više tumora, nego ako su na ishrani koja je siromašna mastima. Dakle, ovi oblici raka izazvani masnoćama su rak dojke, debelog creva, pankreasa i prostate.

Hajde da sada vidimo kako se masti menjaju jedne u druge. Uzmimo prvo zasićenu masnoću. Svi molekuli ugljenika su zasićeni. I molekuli su lepi i kompaktni. Tako da ova masnoća teži da bude u čvrstom stanju. Zatim pogledajmo drugi molekul i videćemo da je zbog dvostrukih veza ovo nezasićena masnoća. I gde god imate dvostruku hemijsku vezu, imate i jedno ulegnuće. Tako da taj molekul nije tako kompaktan. Dakle, ovaj molekul sa ulegnućima taži da bude tečnost, a ovaj prvi teži da bude u čvrstom stanju. Postoji problem. Ako hoćete da napravite margarin i želite da za to upotrebite polinezasićene masnoće treba da imate tečnost, a ne želite da «polivate» vaš hleb margarinom, već hoćete da ga mažete. Šta sada radite? Prvo, ako je to polinezasićena masnoća, pošto je to otvoreni molekul on brzo oksidira tako da izaziva mnogo slobodnih radikala. U biljkama postoji vitamin E koji sprečava oksidaciju i onda je vazduh isključen. To je odlično. Ako izvučete masnoću, a uđe vazduh, onda kiseonik tako brzo prodire tako da nikad nije dovoljno kiseonika unutra. To ulje oksidiše i formira se čitav niz loših proizvoda. A kada zagrevate tu masnoću, ona postaje još gora. Tako da kad zagrevate ulje na 180 stepeni, samo dva sata i date ih oglednim pacovima, on ima problema sa jetrom. I što je masna kiselina «nezasićenija», to je gore. Trinezasićena masna kiselina će deset hiljada puta brže da oksidiše nego mononezasićena kiselina. Npr. kad iz suncokreta izvlače ulje, oni to čine zagrevajući ga. Zagreva se na više od 200 stepeni celzijusa. Ako biste to dali oglednom pacovu, to bi ga učinilo bolesnim. Ali, to prodaju vama! I ako pravite pomfrit zagrevaćete ga na mnogo više od 200 stepeni i onda ćete dobiti još više toksina. Idite u kafe i kupite pomfrit. Kolko je ulje u kome se prži pomfrit dugo gorelo? Ono što kupujete je, ustvari, koncentrisani kancerogen. To su loše vesti. Tako, zasićene masnoće će vas učiniti bolesnima (srčane bolesti), polinezasićene će vas učiniti bolesnima (rak). Ljudi me onda pitaju: «Šta je bolje jesti, puter ili margarin»? Ja im onda kažem: «To zavisi od toga koji biste način izabrali da umrete. Ako vam se sviđa da odmah padnete mrtvi, onda uzmite puter. Ako hoćete malo sporije da umrete, onda uzmite margarin».

A kako onda da izbegnemo ovaj problem? Evo odgovora: mononezasićena masna kiselina 10 000 puta sporije oksidiše. Šta bih trebao da kupim: poli ili mono? Mono. Koja od ovih je prošla test kroz istoriju? Maslinovo ulje. Mediteranske zemlje nemaju takva oboljenja od raka kao druge zemlje. I želim još da kupim ono koje je hladno ceđeno. A vi kažete: «Pa, to je strašno skupo!» Reći ću vam šta ćete da uradite. Kad ste, recimo, kupovali suncokretovo ulje da biste pržili pomfrit, onda vam je bila potrebna cela flaša. Ali za korišćenje maslinovog ulja pravilo je da se uzima samo kašika. Sipajte ga preko vašeg krompira, stavite ga u rernu i pečete. Koliko dugo je tamo u rerni? Samo dok porumeni. Nije prošlo ni sat vremena i nije izvršena oksidacija. I ima dobar ukus! Polinezasićene masne kiseline koje treba da imate u svojoj ishrani su linoleična kiselina i linolenična kiselina. To su omega masne kiseline. U suncokretovom semenu ga ima dosta. A hoćemo da nam margarin bude čvrst, a ne da bude tečnost. Tako da ga mi onda hidrogeniziramo One nerastvorljive sastojke izvučete, onda neutrališete sa kaustičnom sodom, i onda ga hidrogenizirate. Šta to znači? Normalno je da sve masnoće budu u određenom obliku (u cis-formi), zato što na svakoj strani ove dvostruke hemijske veze imate simetrične molekule. A kada hidrogenizirate, onda kao da «zavrne ruku tom molekulu» i on onda više nije prav, već ide i u suprotnom smeru. I onda ovo zovemo trans-formom. Razlika između ova dva molekula je u tome što je ovaj prvi tečan, a ovaj drugi je čvrst. Tako da mogu da ga iskoristim za margarin. Ali, moji enzimi ne znaju šta je to. To je strana materija u mom telu. A šta radite sa stranim materijama u svom organizmu? Pokušavate da je izmenite, ali ne znate šta je, i zato je skladištite gde god stignete – u vašim organima, stavljate je pod kožu itd. Dame, gledajte u ogledalu i videćete gde se uskladištilo. I onda idite na dijetu, smršajte i onda ste mršave ali sa celulitom. Jedan engleski časopis o zdravlju kaže: «Žene koje jedu četiri i više kašika margarina dnevno, imaju 66% veći rizik od srčanih oboljenja, a to su transmasne kiseline koje su problem. A zašto se industriji te masnoće toliko sviđaju?

· mogu da vam prodaju margarin;

· sadrži masnoću koju ništa ne prepoznaje, čak ni bakterija.

Oni koji su stariji po godinama sećaju se da su se ulja ranije obično užegla. Zašto se margarin ne užegne? Jer bakterije ne znaju šta je to. I dobro je onda da se pusti neka transmasnoća u tečno stanje, i onda one i ostaju tečne. Tako da je to vrlo dobro za industriju, ali, za vas je to propast. I zato vam predlažem da uzmete svoj margarin i da s njim očistite svoje cipele i da podmažete svoju mašineriju. Ali, jesti je, nije mudro. Vaše suncokretovo ulje možete da koristite umesto dizel – goriva. Rekao sam vam kako da se vaš organizam bori sa nekim od ovih otrova, i sinoć smo govorili o porodici šargarepe, prokuli i svim drugim lepim stvarima. Naravno da su vam potrebne alternative jer ja sad sigurno razaram vaš život. Ali, nisam još završio. Postoji puno lepe hrane koju možete jesti.

Aditivi

Večeras želim da dođem do svoje poslednje tačke. Vidite da industrija voli nešto samo zato što je to dobro za policu. Ali, ako je to dobro za policu i za čuvanje, onda to obično nije dobro i za ljudsku upotrebu. A sad hoću da vas upozorim na neke aditive. Potrebno bi bilo 100 predavanja da bi se o ovome govorilo do kraja zato što svetska zdravstvena organizacija na svojoj listi ima 8.000 aditiva. Dakle, postoje razni aditivi da bi se hrana očuvala. Mnoge od ovih materija izazivaju imunološke probleme ili su jednostavno, toksične. Neke deluju smesta, a neke su sa odloženim dejstvom. Neke od njih deluju na vaš organizam psihološki, a neke fiziološki. Evropska zajednica je izdala listu onoga što je dozvoljeno na području aditiva: boje, antioksidansi itd. Neki se koriste u proizvodnji, a neki u finalnom proizvodu. A sada da vidimo šta oni čine za vas. Ovde su neke od publikacija koje govore o nus – pojavama: od migrene, preko hiperaktivnosti, do umora i letargije, nesposobnosti da se koncentrišete i sve vrste nervnih bolesti.

Zaslađivači

Jedan od velikih problema jesu zaslađivači. Ljudi žele da izgube suvišne kilogreme, pa onda koriste zaslađivač. Jedno vreme saharin je bio veoma popularan, ali znali su da on nije baš dobar jer izaziva probleme na srcu, povraćanje, čireve, on je mutagen i poznat je kao izazivač raka tako da je u nekim zemljama zabranjen. Ali postoje novi zaslađivači kao npr. aspartan. Aspartan ćete naći skoro u svemu a kriv je za 75% reakcija na aditive u hrani prema podacima u Sjedinjenim Državama. Ima 90 simptoma koji se navode kao direktni produkt aspartana. Sve od glavobolja, spazma mišića, simptomi epilepsije, zatim zabrinutost, teško disanje, znojenje a povezuje se i sa tumorom na mozgu. Dokazano je kod eksperimentalnih pacova koji se hrane aspartanom da imaju povećan broj tumora na mozgu. Svi simptomi parkinsonove i alchajmerove bolesti su povećani kad koristite aspartan. A sada da vam objasnim zašto su ovi zaslađivači tako loši. Mnogi od tih savremenih zaslađivača su aminokiseline. Npr. aminokiselina koja se ovde koristi je aspartična kiselina i fenilanin. Takođe se proizvodi i metanol koji je otrovan. I onda se oni menjaju u aspartat i glutamat u krvi. A to su eksitotoksini (toksini koji vas uzbuđuju). Ako je suviše visok nivo ovih eksitotoksina, vaše nervne ćelije će biti ubijene. I vaš će mozak imati šupljine, rupe.

Nećemo previše govoriti o metanolu osim da je maksimalna doza za jedan dan 7,8 mg. Jedan litar ohlađenog pića sa aspartamom u sebi ima 56 mg etanola, to je mnogo preko dozvoljene doze. A sportisti mogu da koriste čak 250 mg metanola u svojim pićima za energiju. Ova materija je zaista loša vest. Nijedna prirodna namirnica neće vam dati aminokiseline ovakvog oblika. Dobićete belančevine, ali ove aminokiseline deluju kao šećer na vaše ćelije za ukus i one su onda zaslađivači. Da vam samo kažem, vi ste predivno stvoreni. Kad jedete šećer, vaše ćelije za ukus vam kažu: «Šećer». I to se registruje u mozgu. I onda mozak telefonira pankreasu i kaže: «Slušaj, stiže šećer, daj insulin koji će taj šećer razgraditi!» Ali onda je vaša ćelija za ukus prevarena i to je sada aminokiselina. I nekoliko sati kasnije pankreas šalje poruku mozgu: «Mnogo insulina, šta sad?» Mozak kaže: «Znam da stiže, već sam to zapisao!» I onda to činite svaki dan. Posle izvesog vremena, pankreas telefonira mozgu, i kaže: «Da li si rekao da je šećer na putu? E, ja se onda bunim!» I onda počinjete da imate problem sa insulinom. Vi jednostavno niste oblikovani da jedete aminokiseline. A ove aminokiseline na neurotransmiterima su posebno opasne. Sigurno je da se stvaraju kriminalci kad se ovo koristi u hrani. A to se nalazi u puno namirnica: u zaslađivačima, u cerealijama, bombonama za osvežavanje daha, u žvakama, u jogurtu itd. Predlažem da počnete da čitate natpise na namirnicama. Ovi poboljšivači ukusa rade na istom principu glutaminata. Od ovog monosaharinskog glutaminata bebe su imale grčeve. I šta se još dešava? Snižava se nivo serotonina u vašem umu. Kad razgovarate sa psihijatrom, npr. rećiće vam da u psihijatrijskim bolnicama ljudi koji imaju šizofreniju imaju nizak nivo serotonina. Mi ovim pravimo naciju šizofrenika.

A onda antioksidansi. Prirodni antioksidansi koji se nalaze u hrani su vitamin A, E i C. Ali kad izvučete ulja, to nije dovoljno jako. Hajde da dodamo nešto drugo. Tako da kad kupite kesicu čipsa ili grickalica videćete da na pakovanju piše da su antioksidansi. Ja vam predlažem da pozovete telefonom kompaniju koja vam je to prodala i da pitate: «Koji od antioksidansi?» I oni vam sigurno neće reći. To je njihov metod. Jedan je od ova dva: BHT ili BHA. Znate šta on čini? 50% kod eksperimentalnih pacova je smanjio holinesterazu.

A sad ću da vam kažem šta to znači: Znate da nervni impuls nervnim putem putuje od jedne ćelije do druge. A na vezama on prelazi sa jednog neurona na drugi. A postoji enzim koji to zaustavlja. Ako smanjim procenat tog enzima, impuls obično ide tip – završeno. A sad ide tip - TRRRRR. I umesto da vaše dete mirno sedi u razredu i sluša učitelja on jede pomfrit ili čips dok učitelj govori. I dete ovo radi: TRRRRR. To je šta se zbiva u stvarnosti. I još se zbiva 40% smanjenja seratonina. Tako dete postaje kao šizofreničar. I onda jedno dete ubije drugo dete. Kada ste to čuli u prošlosti? Odakle to nasilje koje danas imamo u društvu? U jednom zatvoru u Sjedinjenim Državama sa najokorelijim kriminalcima koje ima jako dobro obezbeđenje, oni su uklonili ovu hranu i uskoro su ovi ljudi mogli da se druže i bez nasilja razgovaraju. Dakle, vaše dete će biti hiperaktivno sa ovim hemikalijama. Neki od prezervativa deluju kao i boje. Nema aditiva u voću i povrću. Nema aditiva!