Četvrto poglavlje

Prvi jezik ljubavi

IZRAĐAVANJE PRIZNANJA

Mark Tven je jednom rekao: «Od pravog komplimenta mogu da živim dva meseca!» Kada bismo Marka Tvena doslovno shvatili, šest komlimenata godišnje bilo bi dovoljno da njegov rezervoar ljubavi uvek bude do vrha pun. Verovatno će vašem partneru biti potrebno i nešto više od toga.

Jedan od načina emocionalnog izraažavanja ljubavi je upućivanje ohrabrujućih reči. Solomun, pisac drevnih jevrejskih mudrih izreka, napisao je: «Život je i smrt u vlasti jeziku!» (Priče 18,21) Mnogi parovi nikada nisu naučili neizmernu snagu uzajamnog verbalnog priznavanja. Solomun je dalje napisao: «Briga u srcu čovekovom obara, a dobra reč razveseljava!» (Priče 12,25)

Verbalni komplimenti ili izricanje priznanja predstavljaju moćne komunikatore ljubavi. Najvolje se daju u obliku jednostavnih, neposrednih priznanja, kao na primer:

«Sjajno ti stoji to odelo!»

«Kako dobro izgledaš u toj haljini!»

«Sigurno niko na svetu ne zna da pripremi krompir kao ti. Uživam kada ga imam na tanjiru!»

«Baš ti hvala što si večeras oprao posuđe!»

«Hvala ti što si se postarao da nam neko pričuva decu! Nikada ti to neću zaboraviti!»

«Obradovala sam se kada sam videla da si uklonio smeće!»

Šta bi se događalo sa emocionalnom klimom u braku kada bi muž i žena redovno slušali ovakva iskrena priznanja?

Pre sedam godina, sedeo sam u kancelariji kraj otvorenih vrata.

- Imate li trenutak slobodnog vremena? – upitala me je gospođa koja je prolazila hodnikom.

- Svakako! Izvolite!

Ušla je i sela na ponuđenu stolicu.

- Doktore, imam problem! Ne mogu da nagovorim muža da uredi našu spavaću sobu. Ubeđujem ga već devet meseci. Pokušala sam sve moguće, ali uzalud.

Moja prva pomisao bila je: «Gospođo, vi ste na pogrešnom mestu. Ja nisam savetnik za unutrašnje uređenje stana!» Međutim, ljubazno sam rekao: «Pričajte mi o tome!»

- Evo, uzmite kao primer prošlu nedelju! Sećate li se kako je vreme bilo prekrasno. Znate li šta je moj muž radio preko celoga dana? Prao je i glancao automobil!

- I šta ste vi učinili?

- Otišla sam k njemu i kazala da zaista ne razumem njegovo ponašanje. Tako divan dan, kao stvoren za uređenje spavaće sobe, a on pere i uređuje automobil!

- Da li je pošao da uređuje sobu?

- Svakako da nije! I dalje je u istom stanju. Ne znam šta da radim.

- Dozvolite mi da vas nešto upitam. Imate li vi nešto protiv čistih, sjajnih automobila?

- Svakako da nemam, ali mene prvenstveno zanima spavaća soba!!!

- Da li ste sigurni da je vašemu mužu poznato šta vi to tako vruće želite?

- Znam da zna, jer ga gnjavim već devet meseci!

- Dozvolite mi da vam postavio još jedno pitanje. Učini li vaš muž ikada nešto dobro?

- Na šta mislite?

- Pa, recimo, da iznese smeće, da sredi auto kada ga vi vozite, da plati račun za struju, da obesi svoj kaput na vešalicu kada se vrati s posla!

- Svakako da radi nešto od toga, bar ponekad!

- U tom slučaju ima jedan predlog. Prvo, više nikada nemojte spominjati spavaću sobu. Nikada više ne govorite o uređenju spavaće sobe!

- Uopšte ne vidim kako bi to moglo da pomogne!

Svrha ljubavi nije da dobijete nešto što želite, nego da učinite nešto za voljenu osobu. Činjenica je da ćete posle dobijenog priznanja biti mnogo spremniji da to učinite!

- Pa, gospođo, upravo ste mi kazali da on zna da sreba da sredi spavaću sobu. Više nema potrebe da mu o tome govorite. On to već zna! Drugi moj predlog je da mužu izreknete iskreno priznanje kada god učini nešto dobro. Ako iznese smeće, kažite: «Hvala, dragi, želim da znaš da sam ti stvarno zahvalna što si izneo smeće!» Ni za živu glavu nemojte kazati: «Bilo je krajnje vreme da to smeće nestane iz kuće. Samo se muhe roje oko njega!» Ako vidite da plaća račun za struju, stavite mu ruku na rame i recite: «Znaš, dragi, zaista cenim što si taj posao preuzeo na sebe. Ima mnogo muževa koji sve prepuštaju ženama.» Svaki put kada učini nešto dobro, dajte mu verbalno priznanje.

- Ne vidim da će on zbog toga srediti našu spavaću sobu!

- Gospođo! Tražili ste savet i dobili ste ga! Besplatan je!

Nije otišla posebno zadovoljna. Međutim, posle tri sedmice, ponovo se pojavila u mojoj kancelariji i kazala: «Neverovatno, doktore! Uspelo je!» Naučila je da verbalni komplimenti daleko snažnije pozitivno motivišu nego prigovori.

Ne savetujem vam da laskate da biste privoleli svog bračnog druga da nešto učini. Svrha ljubavi nije da nešto dobijete za sebe, nego da nešto učinite za dobro voljene osobe. Međutim, činjenice pokazuju da ćemo posle primljenog priznanja biti daleko spremniji da učinimo ono što naš partner želi.

OHRABRUJUĆE REČI

Verbalni komplimenti su samo jedan od načina da izrazite priznanje svom bračnom drugu. Drugi način su ohrabrujuće reči. Reč «ohrabriti» znači nekome uliti hrabrosti. Svaki od nas ima neko područje na kojemuj se oseća nesiguran. Nedostaje nam hrabrosti, i upravo nas taj nedostatak hrabrosti sprečava da učinimo pozitivna dela koja bismo želeli da učinimo. Latentna snaga u područjima nesigurnosti vašeg bračnog druga možda čeka samo na vaše ohrabrujuće reči!

Alison je uvek volela da piše. Pri kraju studija upisala je i nekoliko predmeta sa područja novinarstva. Ubrzo je shvatila da je pisanje daleko više oduševljava od istorije koja joj je bila glavni predmet. Bilo je već prekasno da menja glavni predmet, ali je posle završetka studija, a pre rođenja prvog deteta, ipak napisala nekoliko glanaka. Jedan od njih je poslala u neku redakciju, alu su je odbili. Nije se više usudila da piše. Prolazile su godine i kada su deca poodrasla, imala je više vremena da razmišljanje, pa se opet latila pisanja.

U početku njen muž Keit nije obraćao mnogo pažnje na njene pokušaje da piše. Bio je zaokupljen svojim pozivom i nastojanjem da napreduje na hijerarhijskoj lestvici u svojoj kompaniji. Vremenom je ipak shvatio da se sreća u životu ne krije u dostignućima, već u odnosima. Zato je mnogo više pažnje poćeo poklanjati Alison i njenim problemima. Potpuno je zato prirodno da je jedne večeri pročitao jedan od njenih članaka. Smesta je otišao u dnevnu sobu u kojoj je Alison čitala i oduševljeno rekao: «Žao mi je da te prekidam u čitanju, ali nešto moram da ti kažem! Upravo sam pročitao tvoj članak pod naslovom «Iskoristite svoj godišnji odmor do maksimuma». Alison, ti si pravi majstor! Taj članak treba da bude objavljen. Ti pišeš zaista razumljivo, tako da te svako može razumeti. Rečima kao da slikaš prizore tako daih svi mogu zamisliti. Stil ti je čudesan. Bezuslovno taj članak moraš poslati nekom uredništvu!

- Misliš li ti to zaista ozbiljno? – upitala je Alison oklevajući.

- Svakako! Članak je izvanredan!

Kada je Keit izašao, Alison se nije vratila čitanju. Sa sklopljenom knjigom u krilu, tridesetak minuta je razlišljala o Keitovim rečima. Pitala se hoće li i drugi doživeti njeno pisanje kao i on. Setila se kako je pre nekoliko godina redakcija odbila njen članak. Međutim, u međuvremenu se i ona promenila. Njeno pisanje se popravilo. Imala je i više životnog iskustva. Pre nego što je ustala da popije čašu vode, Alison je donela odluku. Poslaće svoje članke u nekoliko redakcija. Proveriće tako da li su za objavljivanje. Keit je ove svoje reči izgovorio pre četrnaest godina. Od tada su objavljeni mnogi Alisonini radovi, a potpisala je i ugovor da napiše knjigu. Ona zaista izvanredno piše, ali su bile potrebne ohrabrujuće reči muža da je pokrenu da učini prvi korak na trnovitom putu do objavljivanja svojih dela.

Možda i vaš bračni partner ima neiskorišćenog potekcijala na nekom području života. Možda taj potencijal samo čeka na vaše ohrabrujuće reči. Možda ona treba da se upiše na neki tečaj da razvije tu sposobnost. Možda on treba da upozna neke ljude koji mu mogu kazati šta i kako treba da čini. Vaše reči mogu vašem partneru da pruže hrabrosti da učini taj prvi korak.

Molim da shvatite da ne govorim o tome da primoravate partnera da učini nešto što vi želite. Govorim o podsticanju da razvije sposobnosti koje već ima. Na primer, neki muževi teraju supruge da smršave. Muž kaže: «Ja je hrabrim!», ali ženi njegovo ohrabrenje zvuči kao prekor. Ohrabrenje možete pružiti jedino osobi koja želi da smršavi. Bez te njene želje vaše reči se biti svrstane u kategoriju propovedanja. Takve reči retko deluju ohrtabrujuće. Skoro uvek zvuče kao prigovor koji treba da izazove grižnju savesti. One ne izražavaju ljubav, već odbojnost.

Ohrabrenje zahteva da se svet gleda iz perspektive bračnog druga. Prvo moramo naučiti šta je njemu važno!

Ako vaš bračni drug kaže: «Ove jeseni ću se uključiti u program skidanja kilograma! - vi imate priliku da ga ohrabrite! Ohrabrujuće reči bi mogle ovako da zvuče: «Kada ti nešto odlučiš, onda znam da ćeš uspeti. To je jedna tvoja osobina koja mi se sviđa. Kada doneseš odluku ne prestaješ se truditi dok je ne ostvariš. Reci mi samo kako bih ti ja u tome mogao pomoći. Što se tiče cene programa, nekako ćemo se već snaći.» Takve reči zaista mogu ohrabriti vašeg bračnog druga da se upiše na seminar za mršavljenje.

Ohrabrenje zahteva da se svet sagleda iz perspektive vašeg bračnog druga. Prvo moramo naučiti šta je njemu važno. Tek tada mu možemo pružiti ohrabrenje. «Uz teme sam! Kako ti mogu pomoći?» Treba da mu kažemo da verujemo u njegove sposobnosti. Izrecimo reči priznanja i pohvale!

Većina od nas ima više potencijala nego što ćemo ikada iskoristiti. U tome nas često sprečava samo nedostatak hrabrosti. Bračni drug, pun ljubavi, može nam pružiti upravo taj katalizator. Svakako, nekada vam je teško da izgovorite reči ohrabrenja. To možda nije vaš primarni jezik ljubavi. Možda ćete morati da uložite mnogo truda da naučite drugi jezik ljubavi, primarni jezik vašeg partnera. To će vam biti posebno teško ako ste se navikli da kritikujete i prebacujete, ali vam mogu kazati da se isplati!

LEPE REČI

Ljubav je lepa. Ako verbalno želimo iskazati ljubav, moramo birati lepe reči. Važno je i kako ih izgovaramo. Ista rečenica može ima dva suprotna značenja, zavisno od toga kako ste je izgovoriti. Izjava «Volim te!», izgovorna toplim i nežnim glasom, može predstavljati iskrenu izjavu ljubavi. Ali šta, ako posle reči «volim te» stavimo unitnik? Upitnik menja celi smisao ovih slatkih reči. Ponekad rečima izgovaramo jedno, a tonom izražavamo nešto sasvim drugo. Odašiljemo dvostruke poruke. Naš partner će najčešće protumačiti naše reči prema tonu kojim su izgovorene, a ne prema rečima koje smo upotrebili.

Reči «Oduševljen sam da upravo večeras operem sudove!», izgovorene sa ironičnim prizvukom, svakako da neće biti prihvaćene kao mizjava ljubavi. Sa druge strane, rečima možemo podeliti tugu, bol, patnju, radost na ljubazan način i one će biti shvaćene kao izražavanje ljubavi. Osoba koja govori želi da joj partner pokloni pažnju. Ona želi da se na taj način zbliži s voljenom osobom. Deleći svoja osećanja, gradi mostove. Razgovara o boli, jer želi da pronađe lek. Iste reči, ukoliko ih bude izgovorila grubim, povišenim tonom, neće više biti izraz ljubavi i prisnosti, već prekora i osude.

Način na koji govorimo izvanredno je važan. Stara Solomunova izreka kaže: «Odgovor blag utišava srdnju!» Ako je vaš partner ljut ili uzrujan, te vas žestoko napadne rečima, ukoliko vi izaberete put ljubavi, neće raspirivati vatru sukoba, nego ćete uzvratiti blagim glasom. Ono što vam on govori primićete kao obaveštenje o njegovom trenutnom emocionalnom stanju. Dozvolićete mu da vam ispriča svoju priču o svojoj povređenosti, ljutini ili viđenju događaja. Nastojaćete da se stavite na njegovo mesto i da sagledate zbivanja njegovim očima, a potom ćete smireno i ljubazno izraziti svoje razumevanje. Ako ste mu učinili na žao, neće vam biti teško da priznate pogrešku i da zatražite oproštenje. Ako je vaše viđenje događaja drugačije od njegovog, treba da na lep način obrazložite svoje gledište. Treba da tražite put razumevanja i smirenja, a ne da nastojite da svoje gledište prikažete kao jedino pravilno i logično tumačenje onoga što se dogodilo. To je zrela ljubav – ljubak za kojom težimo ako želimo da se naš brak održi i usavršava.

Ljubav ne sabira pogreške. Ljubav je spominje promašaje iz prošlosti. Niko među nama nije savršen. Niko od nas ne čini uvek ono što je pravo i dobro. Ponekad se dešava da izgovorimo uvredljive reči na račun svog bračnog druga. Prošlost se ne može izbrisati. Možemo je priznati i složiti se da smo pogrešili. Možemo zamoliti za oproštenje i pokušati da promenimo svoje ponašanje. Osim priznanja da sam pogrešio i molbe da mi oprosti, više ništa ne mogu učiniti da ublažim bol koji sam prouzrokovao. Ako mi je bračni drug nešto učinio i pokajnički dolazi da me zamoli za oproštenje, tada mogu da biram jedino između osude ili oproštenja. Ako izaberem osusu i nastojim se osvetiti ili naterati svog bračnog druga da ispašta zbog svog prestupa, sebe sam stavio na mesto sudije, a njena na mesto zločinca. Bliskost je isključena. Ako izaberem put oproštenja, bliskost se može obnoviti. Oproštenje je put ljubavi.

Zapanjen sam kada vidim koliko ljudi svaki novi dan meša s jučerašnjim. Oni uporno nastoje da u današnji dan unesu sve jučerašnje propuste i da na taj način pokvare potencijalno prekrasan dan. «Ne mogu verovati da si mi to učinio. Nikada ti to neću oprostiti. Ne možeš ni naslutiti koliko si me povredio. Nije mi jasno kako možeš tako mirno i zadovoljno da sediš iako si mi sve to rekao ili učinio. Trebalo bi da puziš na kolenima i da me moliš za oproštenje. Sumnjam da ću ti ikada oprostiti čak i ako me zamoliš!» Ovo isu reči ljubavi, već reči osvete, mržnje i ogorčenja.

Ako želimo razvijati svoje međusobne odnose, moramo znati želje svoga partnera. Ako želim da ga volim, moram znati šta on želi!

Najbolje što možemo učiniti s pogreškama iz prošlosti je da ih prepustimo istoriji. Istina je da se to dogodilo. Sigurno da je zabolelo. Možda i dalje boli, ali on je priznao svoju grešku i zamolio vas je za oproštenje. Prošlost se ne može izbrisati, ali se može i mora shvatiti kao istorija. Mi sami moramo odlučiti da ćemo danas živeti bez promašaja iz prošlosti. Opraštanje nije osećanje, to je prihvatanje. To je odluka da se pokaže ljubav, a ne prilika da se napadne prestupnik. Opraštanje je dokaz ljubavi: «Volim te bi stalo mi je do tebe! Odlučio sam da ti oprostim. Iako moje osećanje povređenosti može potrajati još neko vreme, neću da dozvolim da se ovaj nemili događaj ispreči između nas. Nadam se da ćemo iz ovog iskustva oboje nešto naučiti. Ti nisi izgubljeni slučaj samo zato što si pogrešio. Ti si moj bračni drug i mi žemo i dalje ići zajedno kroz život!» To su reči ljubavi izgovorene dijalektom lepih reči.

LJUBAZNE REČI

Ljubav želi, ali ne zahteva. Ako zahtevam nešto od svoga bračnoga druga, postajem mu roditelj, a on moje dete. Roditelj govori trogodišnjem detetu, šta treba, u stvari, šta mora da učini. To je neophodno, jer trogodišnjak još ne zna kako treba da plovi uzburkanim vodama mora života. Međutim, u braku smo ravnopravni, odrasli partneri. Sasvim je sigurno da nismo savršeni, ali smo odrasli i partneri! Želimo li izgraditi prisne međusobne odnose, moramo znati šta onaj drugi želi. Akoi želimo da se volimo, moramo znati šta onaj drugi hoće.

Veoma je važno na koji način izražavamo te svoje želje. Ako ih izreknemo kao zahteve, uništavamo mogućnost bliskosti i udaljavamo partnera od sebe. Ako svoje potrebe i traženja izražavamo kao kao želje, postavljamo smernice, a ne ultimatume. Muž koji kaže: «Obožavam onu tvoju pitu od jabuka. Ima li neke mogućnosti da se ona pojavi na stolu ovih dana?» - daje svojoj ženi smernice kako da ga voli i da stvori prisnost. Sa druge strane, muž koji kaže: «Nisam jeo pitu od jabuka otkako nam se rodio sin i čini mi se da je neću dobiti ni u toku sledećih osamnaest goidna!» - ne ponaša se kao odrastao čovek, nego kao nezreli pubertetlija. Žena koja pita: «Misliš li da ćeš u toku ovog vikenda imati vremena da očistiš oluke?» - ovom svojom željom izražava i ljubav. Međutim, ta ista žena može da kaže: «Ako uskoro ne očistiš oluke, propašće nam i cela fasada! Već nam iz oluka raste raste cela šuma!» - prestala je da voli svoga muža i pretvorila se u dominantnu majku.

Kada nešto želite od svoga bračnog druga, priznajete njegovu vrednost i sposobnost. U suštini, kao da nagoveštavate da on ima nešto ili može da učini nešto što vama mnogo znači. Ako, sa druge strane, postavljate zahteve, pretvarate se u tiranina. Vaš partner se neće osetiti uvažen, nego omalovažen. Želja ostavlja mogućnost odluke i izbora. Vaš bračni drug može izabrati da ispuni vašu želju ili da je odbije, jer ljubav uvek predstavlja izbor. Zato i jeste tako značajna i važna. Svest da me partner toliko voli da pozitivno reaguje na moju želju, na emocionalnom planu je dokaz da mu je stalo do mene, da me ceni, uvažava i želi da me zadovolji. Emocionalnu ljubav ne možemo iznuditi zahtevima. Ono, partner može ispuniti moje zahteve, ali time mi nije izrazio svoju ljubav. To može biti strah da če me izgubiti, grižnje savesti ili neke druge emocije, ali ne i ljubavi. Zato želja stvara mogućnost da se izrazi ljubav, a zahtev uništava tu mogućnost.

RAZLIČITI DIJALEKTI JEZIKA LJUBAVI

Reći priznanja su smao jedan od pet osnovnih jezika ljubavi. U okviru toga jezika postoji i mnoštvo dijalekata. O nekima je već bilo reči, a o nekima ćemo tek govoriti. O tim dijalektima napisane su mnoge knjige i mnogi članci. Svim dijalektima je zajedničko da partneri upućuju jedno drugome reči priznanja. Psiholog Vilijam Džeims je napisao da je potreba da priznanjima verovatno jedna od najdubljih čovekovih potreba. Ako niste čovek ili žena od mnogo reči, ako vam to nije primarni jezik ljubavi, ako mislite da bi to mogaoi da bude primarni jezik ljubavi vašeg partnera, dozvolite mi da vam predložim da pronađete beležnicu u koju ćete beležiti reči priznanja. Kada čitate neki članak i knjigu, pribeležite reči priznanja na koje nailazite. Vremenom ćete prikupiti zavidan spisak reči koje možete iskoristiti da svoju ljubav iskažete svome partneru.

Možete pokušati i sa posrednim izražavanjem priznanja, što znači da govorite pohvalno o svom partneru kada on nije prisutan. Na kraju će te reči dopreti do njegovih ušiju i sigurno je da ćete i za njih dobiti punu naknadu. Kažite svojoj tašti da ste oduševljeni svojom ženom. Kada joj majka bude prenela vaše reči, svakako malo uveličane, osetiće da je volite. Pohvalite svoga partnera pred drugima u njegovoj prisutnosti. Ako vam neko izrazi javno priznanje radi vaših dostignuća, podelite tu čast sa svojim bračnim drugom. Možete se iskušati u pisanom izražavanju priznanja. Pisani oblik ima tu prednost što se može pročitati nekoliko puta.

Važnu pouku o izražavanju priznanja naučio sam u Litl Roku, u državi Arkanso. Bila i Beti sam posetio jednog lepog prolećnog dana. Živeli su u jednoj od kućica u nizu s belom drvenom ogradom, zelenim travnjakom, i polećnim cvećem u punom cvatu. Zaista idilično. Međutim, čim sam stupio u kuću, otkrio sam da se idila završava na njenom pragu. Njihov brak se raspadao. Posle dvanaest godina braka i dvoje dece pitali su se zašto su se uopšte i venčali. Izgledalo mi je da se ni u čemu ne slažu. Jedino su se slagali da oboje vole svoju decu. Kada se priča razmrsila, ustanovilo se da je Bili vorkaholik kojemu je ostajalo malo vremena za Beti i za decu. Beti je našla honorarni posao, uglavnom da pobegne iz kuće. Njihov način borbe s problemima bilo je povlačenje. Pokušali su da načine razmak između sebe da bi smanjili mogućnosti sukoba. Rezervoar ljubavi oba partnera bio je potpuno prazan.

Kazali su mi da su odlazili u bračno savetovalište, ali da od toga nije bilo nikakve koristi. Prisustvovali su i mom seminarun o braku, ali sam ja već sutradan morao da otputujem iz njihovog mesta. Pošto je to bio moj jedini susret s njima, odlučio sam da sve stavim na jednu kartu.

Proveo sam po celi sat sa svakim od njih pojedinačno. Pažljivo sam saslušao obe priče. Otkrio sam da bez obzira na sukobe i otuđenje, ipak ponešto cene kod svog bračnog druga. Bob je priznao: «Ona je dobra majka. Dobra je domaćica i vrhunska kuharica kada odluči da nešto skuha. Međutim, u njoj nema ni trunke ljubavi prema meni. Ubijam se radeći za nju i za decu, a ne dobijam ni reči priznanja.» Beti je priznala da se Bili izvanredno stara o porodici. Međutim, odmah je dodala: «U kući ne želi ni prstom da makne da bi mi pomogao. Nikada nema vremena za mene. Kakve li koristi od velike kuće., od sprava za rekreaciju i svega ostaloga, kada on nema vremena da zajednički u njima uživamo!»

Prikupivši te informacije, odlučio sam da ću dati samo po jedan predlog svakome od njih. Rekao sam im u odvojenim razgovorima da svako od njih ima u svojoj ruci ključ za rešenje svih bračnih problema, za popravljanje emocionalne klime u njihovom braku. Rekao sam im: «Ključ je u verbalnom izražavanju priznanja za sve ono što vam se dopada kod vašeg bračnog druga i, privremeno, u odgađanju svih prigovora za sve ono što vam se ne dopada.» Ponovili smo pozitivne ocene koje su doneli jedno o drugome i ja sam im pomogao da sastave pismeni spisak tih osobina. Bilov spisak se ograničio na Betine aktivnosti kao majke, domaćice i kuharice. Beti je svoj spisak ograničila na Bilov naporni posao i finansijsko staranje o porodici.

Betin spisak je izgledao ovako:

· Za dvanaest godina braka nikada nije izostao s posla.

· U toku tih godina dobio je nekoliko unapređenja, jer stalno smišlja načine da unapredi svoju produktivnost.

· Svakog meseca uredno otplaćuje zajam za kuću.

· Uredno plaća i račune za struju, plin i vodu.

· Pre tri godine kupio nam je sprave za kučnu gimnastiku.

· Svake sedmice kosi travu na travnjaku pred kućom.

· Svake jeseni pokupi lišće.

· Daje nam dovoljno novca za sve kućne potrebe, za hranu i odeću.

· Oko jednom mesečno odnese kućno smeće.

· Daje novac da se kupe novogodišnji pokloni za celu porodicu.

· Slaže se da novac koji Beti zaradi može da potroši kako želi.

Bilov spisak je bio ovako sastavljen:

· Svakoga dana sprema postelje.

· Svake sedmice sprema kuću.

· Svako jutro sprema decu u školu i daje im obilan doručak.

· Oko tri puta sedmično skuha i večeru.

· Nabavlja životne namirnice.

· Pomaže deci u pisanju domaćih zadaća.

· Vozi decu na crkvene i ostale aktivnosti.

· U crkvi drži časove veronauke.

· Odnosi Bilovu odeću u hemijsku čistionicu.

· Pere i glača rublje.

Predložio sam im da spisak proširuju poslovima kojih se sete u toku sledećih sedmica. Predložio sam im da dva puta sedmično izraze priznanje jedno drugome za jedno učinjeno pozitivno delo. Još nešto sam im rekao. Beti sam savetovao da na Bilove komlimente ne odgovara odmah komplimentom, nego da jednostavo kaže: «Hvala ti što si to primetio!» Bilu sam savetovao to isto. Tražio sam da se toga rasporeda drže u toku sledeća dva meseca, a ukoliko rezultati budu dobri, da nastave i dalje. Ako pokušaj ne donese nikakve pozitivne rezultate, neka ga zaborave i neka se vrate starim navikama.

Sutradan sam se ukrcao u avion i vratio svojoj kući. Zabeležio sam sebi da za dva meseca moram pozvati Bila i Beti da čujem šta se događa. Kada sam ih sredinom leta pozvao, zamolio sam ih da razgovaramo posebno. Bio sam radosno iznenađen napretkom koji je Bil postigao. Naslutio je da sam Beti dao isti savet, ali mu to nije smetalo. U stvari, čak mu se i svidelo. Ona je glasno izražavala priznanja njegovom staranju o porodici i naporima koje je ulagao. «Uspela je da postigne da se ponovo osetim kao muškarac. Pred nama je još dug put, doktore, ali verujem da se nalazimo na putu oporavka.»

Međutim, iz razgovora s Beti saznao sam da se stanje tek malo popravilo. Kazala je: «Bil mi odaje priznanja, kako ste nagovestili, čak verujem da je u tome iskren. Ali, doktore, i dalje ne provodi vreme sa mnom. I dalje je prezauzet poslovima i zato nikada nemamo vremena jedno za drugo.»

Dok sam slušao Beti, došao sam do značajnog otkrića. Postalo mi je jasno da jezik ljubavi jedne osobe ne mora da bude jezik ljubavi druge osobe. Bilo je očigledno da je izražavanje priznanja bilo Bilov jezik ljubavi. Imao je opsesivnu potrebu da radi i uživao je u svom poslu, ali je najviše od svega od svoje žene očekivao da mu izrazi priznanje za sav trud koji ulaže. Taj model je verovatno usvojio još u detinjstvu, a potreba za verbalnim priznanjima nije mu se smanjima nin u zrelom dobu. Beti je emocionalno čeznula za nečim drugim. Pozitivne reći su bile u redu, ali je njena emocionalna želja bila da doživi i nešto drugo. To nas dovodi do primarnog jezika ljubavi broj dva.

< 3. Poglavlje Sadržaj 5. Poglavlje >