Čitate knjigu:

BIBLIJA I NAUKA

OSNOVNA ČOVEKOVA PITANJA

SADRŽAJ>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>

Mi smo već rekli da čovekova čula, a posebno njegov razum, omogućavaju čovek da on priđe svetu, a ovaj svet kojem on prilazi, postavlja mu određene probleme, određena pitanja. I to se javlja vrlo rano u životu, već mala deca postavljaju vrlo logična pitanja i zbunjuju svoje roditelje. Dete pita: "Tata odakle riba?" (koju je otac upecao), a otac kaže: "Iz Dunava". A dete kaže: "Ne pitam te to, nego pitam - odakle prve ribe".  

Na ovom primeru vidimo kako postoje dve grupe pitanja. Znači, jedno prosto pitanje (otac to doživljava kao prosto pitanje) i odgovara: "Iz Dunava." U Osnovnoj školi je jedan učitelj pitao đaka: "Odakle dolazi struja?" A taj đak kaže: "Od popova", pošto su električni stubovi dolazili od manastira ka školi. Ovo su primeri da bi se videlo kako mi doživljavamo različita pitanja.  

Ali, kad mi porastemo, mi onda zato što se bavimo svojom konkretnom životnom aktivnošću, mi postavljamo i izvesna egzistencijalna ili vitalno važna pitanja. Znači, čoveku nije bitno samo da kopa, seje, propoveda, šije, predaje u školi, leči zube, nego mu je važno da ima odgovor na egzistencijalna pitanja. To su osnovna čovekova pitanja, i ona njemu pomažu da on konstituiše svoj pogled na svet.  

A šta je, ustvari, pogled na svet? Mi smo rekli. Pogled na svet može da se doživi kao neka orijentaciona mapa. Znači, naš pogled na svet je mapa, koja nam pomaže da se mi u tom svetu u kojem živimo rukovodimo.

Svi ljudi nemaju potrebu za odgovorom za ovim pitanjima. Oni ljudi koji nemaju potrebu za odgovorom na ova pitanja, mi ih obično nazivamo "hedonistima". Oni žive po modusu: "jedi, pij, veseli se". Dakle, to su ljudi koji su fanatični, i zadubljeni i zatupljeni u fiziološko i profesionalno. Fiziološko - što ga veže sa životinjama, i profesionalno - što ga ipak odvaja od životinja, jer životinje ne leče zube i slično. Znači, to je važno - postoje ljudi koji su totalno zadubljeni samo u fiziološko i profesionalno. Oni ne postavljaju viša pitanja, oni su hedonisti.

 A postoje i oni ljudi koji su žedni. Kako Isus lepo kaže: "Koji ste god žedni, dođite i uzmite, i pijte vodu zabadava". On ne kaže: "Dođite svi". On bi voleo da dođu svi, ali postoje ljudi koji su izuzetno predisponirani da prime njegov savet, postoje oni koji su žedni. On ne gaji iluzije da će onaj koji je sit hedonizmom da dođe. Neće, neće tek tako. Tek kad se opeče, kad udari glavom u zid, onda možda.  

Postoje ljudi, dakle, koji ne mogu bez, koji podjednako kao što moraju da jedu oni baš podjednako moraju da imaju za sebe odgovor na vitalna pitanja. Oni jednostavno ne mogu da egzistiraju ako nemaju odgovor na ta pitanja, ne mogu da spavaju.  

Postoje ljudi koji su studirali biologiju ne zato što će sutra imati veliku platu. Nekima od njih su pre studiranja rekli: "Ti veruješ u Boga zato što se nikad nisi bavio naukom". To je prilično nepošteno, kad vi računate sa tuđom neobaveštenošću. A toga ima puno.  

Testirajmo sebe, kad razgovaramo sa nekim, koliko mi računamo sa njegovom neobaveštenošću. Mi manipulišemo sa tim čovekom, zato što mi računamo da on nije obavešten, i mi koristimo to. To nije pošteno.  I nekim srednjoškolcima se onda rodi inat, kao vrlo moćan motiv. On je vrlo moćan motiv, ali nije lep. Sećamo se da je Meša Selimović napisao "Derviš i smrt" za tri meseca. On nije morao ništa da piše, ni pre toga, ni posle toga, on je ostavio svoj trag. U Jugoslovenskom Društvu Književnika predsedavajući se birao po ključu, i onda je jednom ispalo da je on bio predsedavajući. Onda se tamo pričalo da je on ovo i ono, i onda je on napisao to delo i nadmašio mnoge, iz inata.

 Znači, nema konstituisanja zasnovanog ili utemeljenog pogleda na svet be zodgovora na pitanja porekla. To je bazično pitanje, to je temeljno pitanje. Ako postoji zgrada, u temelju te zgrade su pitanja porekla. Videćemo kasnije kakve su implikacije doktrine stvaranja.

Kao jedno od temeljnih pitanja jeste pitanje porekla. Posle se na to nadovezuje: "Ko smo, šta smo, šta je naš cilj, šta je naš dom?" Maltene sve zavisi od odgovora na pitanje porekla. Zašto evolucija ima toliki uticaj? Zašto su evolucionisti toliko superiorisali evoluciju? Zašto je evolucija postala totalitarna doktrina? Zato što ona odgovara na to pitanje, na pitanje porekla. Zato mi imamo evolucionizam čak i u teologiji - teističku evoluciju, koja je promenila koncept Boga. Mi ćemo o tome pričati.

 Nema konstituisanja jednog koherentnog, jednog moćnog, jednog sveobuhvatnog pogleda na svet, ako se ne odgovori na pitanja porekla: "Kako je ovaj svet nastao? Kako smo mi nastali?" Slika sveta bez odgovora na ova pitanja nije validna slika, nije čvrsta slika, nema temelj. Zato Biblija počinje odmah: "U početku stvori Bog", a nije počela tamo negde od Avrama. Počinje onim što je opšte za sve nas, a ne za jevrejsku naciju. Da je počelo od Avrama, onda bi bilo kako je Bog stvorio jednu naciju, jevrejsku naciju, kako je izabrao jednu naciju kao posebnu.  Međutim, savremeni čovek doživljava kao veliki problem to, što mi ne možemo na ovo pitanje u potpunosti da odgovorimo naučnim putem. Jer, odgovoriti naučnim putem, znači odgovoriti korišćenjem konvencionalne naučne metodologije. A zna se šta je naučna metodologija. Naučna metodologija jeste upotreba direktne metode opservacije i eksperimenta. Ni jedna od ovih metoda nam nije dovoljan instrument da mi možemo pozitivno, sa konačnom izvesnošću da odgovorimo na pitanje porekla, ne možemo da damo krucijalni apsoluto-izvesni odgovor na ovo pitanje.  Ali, mi možemo da pravimo modele. Mi smo to objašnjavali, šta nam znače modeli, koje su njihove funkcije. I, zahvaljajući tome, možemo ipak da mi kažemo da nismo u bespomoćnoj situaciji. Ne možemo mi sada da kažemo: "Jao, mene to tako interesuje, a ama baš nikakvog načina nemam da saznam." Ne mogu da saznam sa apsolutnom izvesnošću, ali mogu sa izvesnom verovatnoćom, sa izvesnom izvesnošću koja je sasvim dovoljna za jedan umereno skeptični odgovor.

 U odnosu prema tome kako se pojedini ljudi postavljaju prema osnovnim čovekovim pitanjima, mi možemo da ih podelimo na intelektualce i neintelektualce. Intelektualci su, dakle, oni kojima njihova profesija i gotovo sve čime se bave služi za unutrašnji rast i odgovor na osnovna čovekova pitanja koja mu u životu iskrsavaju. Neintelektualci su oni koji profesiju i ono čime se bave koriste za spoljašnji rast, koji se manifestuje na različite načine: kućama, desetospratnicama, autima itd.  

U jednom selu postoji čovek koji je pravio kuću, i onda je došao na Avalu i dvogledom gledao da li se vidi njegova kuća. I pošto se nije videla, gle čuda, on jer nadgradio veliki krov, i onda se kuća videla sa Avale.  

Znači ne može ono: "On je intelektualac zato što je završio neki fakultet, recimo, na beogradskom univerzitetu." Imamo takve zanatlije koji su pozavršavali mnoge fakultete. Ako njemu njegova struka ne pomaže da odgovori na egzistencijalna pitanja, on je zanatlija. To je zanat nekog višeg reda. On njemu čak i ne omogućava da zaradi nešto više para, ne mora da znači. On zna neki zanat nekog višeg reda, on je zanatlija.  A imamo, recimo, ljude koji žive u tamo nekom zabitom selu, ali koji su na osnovna čovekova pitanja odgovorili fantastično dobro. Mnogi ljudi na selu mogu da nas iznenade i obraduju time kako oni lepo odgovare na životno značajna pitanja. Možda im njihov ambijent omogućava da se oni pre uozbilje, nego, recimo, deca u gradu.  ZAmislimo jedno dete koje kopa kukuruz već u 10 godina. Ne postoji u gradu adekvatna radnja koja će toliko da uozbilji. Ko je kopao kukuruz on zna. On mora polako i brižljivo da razlikuje korov od nekorova, da plevi, da čupa, da ne podseca biljku koja treba da raste. Imaju zaista mnogo više predispozicija da se ranije uozbilje, da kasnije mnogo ozbiljnije shvate život. I oni se postepenije konstituišu kao ličnost, i retko se kad desi da se rasture pre nego što se konstituišu.  

Ono što je karakteristično za ove odgovore na osnovna čovekova pitanja jeste da, ateistički odgovori na osnovna čovekova pitanja imaju izuzetne olakšice kod čoveka. Te olakšice su subjektivne prirode, nisu objektivne prirode. Nije teže razumeti da je Bog stvorio svet, nego razumeti evolucioni koncept. Ne radi se, dakle, o tome. Nego, ateistički odgovori imaju subjektivnu olakšicu zato što je svakom čoveku jasno da teistički odgovori povlače moralne konsekvence.

 Ako postoji Bog, sve je drugačije. Sve, apsolutno sve. Ivan Karamazov kaže: "Ako nema Boga, sve je dozvoljeno". To ljudi za tili čas shvate. Oni to znaju, intuitivno osećaju. Jer, religijski odgovori ili religijski stavovi su zaista različiti od običnih, profanih stavova. Ne mora da se odnose na osnovna čovekova pitanja. Mogu da se odnose i na druga pitanja. Kad hrišćanina pitaju nešto o braku i on kaže dve rečenice, ljudi odmah kažu: "to zvuči mnogo crkveno". Odmah se to prepoznaje, odmah se to vidi, odmah se to zna. To nisu obična pitanja, zato što od čoveka traže odgovornost.  Na kraju bi mogli da kažemo da odgovori na ova pitanja nisu čisto akademski odgovori, nije to neko čisto akademsko bavljenje tim pitanjima usmislu nekog istraživanja i takmičenja ko ima bistriji um. Znači, nije to neko teorijsko naklapanje, nije to samo stvar nekog akademskog teoretisanja, nego odgovori, zaista, imaju praktične implikacije - odražavaju se na svakodnevni život.

 Mi nekada kažemo: "Nije svejedno da li luk sadi ateista ili teista." Verujmo, nije svejedno. Da li dete gaji religiozna majka ili nereligiozna majka, nije svejedno. Odnos prema abortusu je različit u zavisnostio od toga kako ste odgovorili na ovo pitanje. Dakle, sigurno je da odgovori na osnovna čovekova pitanja nisu samo neki akademski odgovori, nego oni zasigurno imaju i imlikacije na čovekovu svakodnevnicu, na praktični čovekov svakodnevni život. Sledeće pitanje jeste: 

TVORAC, STVARANJE, TVOREVINA>>

<<Predhodno poglavlje

Sledeće poglavlje>>